NEREŠENI ZLOČINI: Sumnjiva smrt sudije Simeunovića

Nikada nije objašnjeno na osnovu čega je Okružni sud u Beogradu saopštio da je njihov kolega izvršio samoubistvo pre nego što je telo uopšte pronađeno

Kada su, početkom 2001. godine, sumirani rezultati režima Slobodana Miloševića, statistika je pokazala da je u poslednjoj deceniji 20. veka u Srbiji počinjeno više od 400 ubistava koje je ostalo nerešeno. Veći broj tih zločina mogao se podvesti pod takozvani krug međusobnih kriminalnih obračuna, za čije rešavanje u tom periodu država nije imala ni dovoljno snage ni dovoljno interesovanja. Međutim, između serija kriminalnih likvidacija, pogotovo u periodu intenzivnog slabljenja Miloševićeve vlasti, u državi su se dogodili zločini koji su, bez obzira na direktan povod, svakako imali snažnu političku pozadinu. Mnogi od njih su do danas ostali nerasvetljeni.
Za istražnog sudiju Nebojšu Simeunovića javnost je prvi put čula početkom oktobra 2000. godine, kada je odbio da po nalogu policije i Generalštaba Vojske Jugoslavije izda nalog za hapšenje tadašnjih opozicionih predstavnika Nebojše Čovića i Borisa Tadića, kao i nalog za privođenje štrajkača Rudnika Kolubara. Štrajk rudara prethodio je pobuni zbog krađe glasova Vojislavu Koštunici i smeni Miloševićevog režima.

Sudija Simeunović je nestao 6. oktobra, nakon učestalih pretnji koje je dobijao. Njegovo telo pronađeno je u Dunavu tek mesec kasnije, ali je Okružni sud u međuvremenu, bez ikakvog zdravorazumskog i materijalnog osnova, saopštio da je Nebojša Simeunović izvršio samoubistvo, a da je razlog tome neizlečiva bolest i depresija, od koje je, navodno, patio. Saopštenje je izdato, dakle, pre nego što je telo sudije Simeunovića pronađeno.

Jelena Simeunović, sudijina sestra, godinama je tvrdila da je zvanični obdukcioni nalaz falsifikovan: „Zamislite obdukcioni nalaz u kojem ne piše ni vreme smrti ni tačan način na koji je moj brat umro".

Stručnjaci i advokati koje je angažovala Simeunovićeva porodica pronašli su u nalazu veštaka čak 66 nelogičnosti. Pojedini patolozi tvrdili su da se Simeunović nije utopio, već da je usmrćen injekcijom amonijaka ubrizganom u ušnu školjku, a da je potom njegovo telo bačeno u vodu. Ipak, saslušanje sudskih veštaka nikada nije objavljeno.

Procenjeno je da je direktan razlog sudijine smrti utapanje, ali dokumenta koja su pronađena u njegovom džepu: dve sudske legitimacije, zdravstvena knjižica, lična karta, fotografija iz detinjstva sa drugovima, 150 dinara koje je imao... ostali su potpuno suvi. Ni dokumenta nisu veštačena, a sudijina sestra veruje da to nije učinjeno jer bi se ustanovilo da je ubijen samo nekoliko sati pre nego što je njegovo telo bačeno u vodu.

Sudija Simeunović vodio je istrage o likvidacijama Radovana Stojičića Badže i Pavla Bulatovića. Od svih političara kojima je kao svetao primer poslužio u obraćanjima javnosti uoči i posle 5. oktobra 2000. godine, jedino je Nebojša Čović izjavio da okolnosti Simeunovićeve smrti ukazuju na ubistvo.

NE PROPUSTITE:

NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića, ozbiljna istraga nije ni vođena

NEREŠENI ZLOČINI: Živorad – Žika Petrović, čuvar tajni o iznetom novcu

NEREŠENI ZLOČINI: Tri decenije ni traga ubicama Radojice Nikčevića

NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo RADOVANA STOJČIĆA BADŽE- Između terorizma, šverca cigareta i osvete

NEREŠENI ZLOČINI: Zoran Todorović – ubistvo koje je neobično brzo zaboravljeno