KAKO SE OTARASITI GUGLA?

Jednostavno pitanje: kako mogu da izbacim Gugl iz svog života ima jednako jednostavan odgovor - praktično nikako. Mogućnosti, naravno, postoje, ali da bi se realizovale, neophodno je nekoliko stvari: vreme, znanje i novac

Pojam luksuz i dalje najčešće vezujemo za nešto materijalno: skup automobil, penthaus u centru grada, kuću na moru, zimovanje u Francuskim Alpima... U budućnosti, koja je, kažu neki, već počela, luksuz će sve više imati nematerijalni karakter i odnosiće se, pre svega, na - privatnost.

Istina je da smo se uglavnom sami te privatnosti već odrekli onog trenutka kada smo otvorili nalog na Gmailu ili na nekoj od društvenih mreža, kao i da je se sve više odričemo kad god instaliramo neku novu aplikaciju na telefonu.
Istina je i da se gotovo svaki put pitamo zbog čega, na primer, aplikacija koja nam broji koliko smo koraka prešli traži pristup fotografijama i kontaktima na mobilnom telefonu. Istina je, međutim, i to da u 99 odsto slučajeva toj aplikaciji i dozvolimo da nam vršlja po privatnim podacima skladištenim u našem smartfonu.

A te informacije se dalje šalju „zainteresovanim stranama", najčešće velikim kompanijama. One potom na osnovu podataka prikupljenih o nama i našem ponašanju, kako na netu, tako i u realnom životu, nama plasiraju reklame sa svojim proizvodima, uslugama...

Ima, međutim, i onih koji su počeli da shvataju koliko to zapravo nije normalno i sada pokušavaju da se izvuku iz ralja ovog svojevrsnog Velikog Brata. Ta je borba, ipak, veoma teška čak i za ozbiljne hakere, a kamoli za prosečnog korisnika interneta ili mobilnog telefona čiji se vrhunac umeća završava logovanjem na Fejsbuk.

Predvodnik u prikupljanju privatnih informacija je, svakako, Gugl. Za prosečnog građanina, znanje o Guglu se završava na tome da postoje istoimeni najkorišćeniji internet pretraživač i Gmail. Zaboravlja se, međutim, na aplikacije poput kalendara, G-maps, ali i na Jutjub, koji je neprikosnoven na netu kada je u pitanju pregledanje video-sadržaja, kao i da je jedan od Guglovih proizvoda Android, operativni sistem na većini pametnih telefona koje koristimo.

A sve te aplikacije prikupljaju podatke koje mi surfovanjem po netu ostavljamo kao neke digitalne otiske, čuvaju ih, sortiraju i plasiraju pomenutim zainteresovanim stranama. Obični ljudi, naime, zaboravljaju da Gugl nije „samo tamo nešto na internetu", već kompanija s godišnjim prihodom od skoro 70 milijardi dolara!

A kako ona to zarađuje ako nam, pitaju se mnogi, sve nudi besplatno - i mejl i kalendar i mape i muziku... Odgovor je prilično jednostavan. Tako što drugima prodaju sve one informacije koje im mi dobrovoljno dajemo svaki put kada pristanemo na „uslove korišćenja" pri instalaciji neke nove aplikacije ili otvaranju naloga na nekoj od društvenih mreža.

I to nije sve, jer Gugl na nama zarađuje čak i ukoliko nikada ne posetimo nijedan od njegovih kanala zato što drugi sajtovi redovno koriste Guglove proizvode poput AdWords, AdMob, Google Analytics...

I tako dođemo do toga da jednostavno pitanje: kako mogu da izbacim Gugl iz svog života ima jednako jednostavan odgovor - praktično nikako. Mogućnosti, naravno, postoje, ali da bi se realizovale, neophodno je nekoliko stvari: vreme, znanje, novac i, naravno, želja da se one ostvare.

U tekstu „Kako da uklonim Gugl iz svog života?", britanski „Gardijan" nedavno je ocenio kako je kompanija čiji je moto donedavno bio „Ne budi zao" u očima mnogih sada postala personifikacija „imperije zla".

Evropska unija je, naime, svojevremeno kaznila Gugl sa 2,4 milijarde evra zbog zloupotrebe monopolskog položaja za favorizovanje sopstvenih proizvoda. To, međutim, nije bilo dovoljno pa su im nedavno razrezali još 4,3 milijarde evra penala za „veoma ozbiljno protivzakonito ponašanje" zbog upotrebe Androida za „učvršćivanje dominantnog položaja među pretraživačima".

Gugl je, naime, i počeo s preuzimanjem tržišta na polju pretraživača. On danas dominira na polju operativnih sistema za mobilne telefone (Android), pregledača (Chrome), veb-mejlova (Gmail), onlajn videa (Jutjub), mapa...
Tu se, međutim, nisu zaustavili, i sada se šire i na druge oblasti sa sopstvenim klaud platformama, onlajn kancelarijskim paketom, Chromebooks, Waze aplikacijom, koja pruža informacije o stanju u saobraćaju... Gugl prednjači i u razvoju tehnologije za upravljanje automobilima bez vozača, kao i u razvoju veštačke inteligencije.

- Otpor je uzaludan. Bićete asimilovani - konstatuje „Gardijan".

Gugl danas kontroliše razvoj interneta u meri da više ni Majkrosoft ne može da se takmiči s njim, što pokazuje i nedavna odluka Majkrosofta da svoj dosadašnji pretraživač preradi tako da bude zasnovan na Chromiumu, na kojem je zasnovan i Guglov pregledač Chrome.

Konkurencija je, dok je postojala, trebalo da krajnjim korisnicima pruži mogućnost da izaberu opciju koja im više odgovara, ali danas ta mogućnost ne postoji jer Chrome je postao standard.

Odnosno, kako su to primetili kreatori pregledača Mozzila, „iz perspektive društvenog, građanskog i individualnog osnaživanja, davanje kontrole nad temeljima onlajn infrastrukture jednoj kompaniji je užasno".

Iz naših pretraga na internetu i podataka o tome koje sajtove posećujemo, Gugl verovatno o nama saznaje više nego što znaju naši roditelji ili partneri. Mi nemamo ideju gde bi sve te informacije koje Gugl o nama ima mogle da završe.
A kako bismo mogli njegove usluge da koristimo komforno i sa uživanjem, mi smo Gugl dobrovoljno snabdeli ogromnim količinama ličnih podataka.

Na taj način Gugl je postao i najveći kreator naše reputacije, jer kad neko želi da sazna nešto više o nama, samo nas propusti kroz pretraživač.

Slična je stvar i s jednom od najpopularnijih društvenih mreža - Fejsbukom, pod čijim je okriljem i Instagram. Više od milijarde ljudi se svaki dan loguje na Fejs, ostavlja milione lajkova, klikova, šerova, komentara, postavlja fotografije, postove...

Sve to zajedno za Fejsbuk, po istom principu kao i za Gugl, postaje resurs za profit, koji na godišnjem nivou iznosi oko 17 milijardi dolara.

Gugl, takođe, može da prati kretanje svakoga ko koristi telefon sa Android operativnim sistemom. Postoji, naravno, mogućnost da isključite opciju odavanja lokacije, ali vas to onda onemogućava da, na primer, nađete određenu adresu na koju ste krenuli, a ne znate tačan put.

Najjednostavniji način da se izbegnu proizvodi iza kojih stoji Gugl je, naravno, da se potpuno ili bar delimično preorijentišete na one ekvivalente koje su razvili, na primer, Majkrosoft ili Epl. Neki bi, kako procenjuju u „Gardijanu", to nazvali skakanjem iz tiganja pravo u vatru.

Slobodan Marković, IT konsultant, kaže da uvek postoji opcija „sam svoj majstor", odnosno da sve sam radiš.

- Opcija je da nemaš Gmail, da zakupiš svoj domen i server i da ga podesiš onako kako tebi odgovara. E sad, to košta i vremena i znanja, jer 90 odsto ljudi to ne bi znalo samo da uradi. A tu je, naravno, i putanje novca. Jer da bi dobio sve opcije koje ti sada nudi Gugl, poput kalendara, mejla, mapa i slično, za svaku licencu bi ti trebalo između 50 i 100 dolara godišnje. A da li znate nekoga ko je u mogućnosti da taj novac izdvoji - pita Slobodan Marković za „Ekspres".
Glavna navlaka kod Gugla je ta što nam on nudi sve, i to besplatno. Odnosno bar mi mislimo da je to besplatno. U stvarnosti, kako kaže Marković, sve to mi plaćamo, samo na drugi način. Nekada toga čak nismo ni svesni.

- Sve to što oni nama nude besplatno istovremeno koriste da od nas izvuku najrazličitije informacije, a koje oni dalje koriste kako bi nam plasirali ono što oni žele - dodaje Marković.

Uvek nam, naravno, ostaje opcija da budemo neiskreni prema Guglu i ostalima koji od nas traže informacije na netu pa da im se lažno predstavljamo, ostavljamo pogrešne adrese i slično. Mnogi, međutim, ni za to nemaju živce pa samo klikću sve kako bi što pre završili ono što im treba.

- Uveren sam, na primer, da niko ne čita one silne disklejmere, odricanja od odgovornosti i uslove korišćenja, jer ko će pri zdravoj pameti čitati dokument na 70 strana - dodaje Marković.

Istog je stava i Džo Meknami iz udruženja Evropska digitalna prava, koji je u filmu o privatnosti na internetu, koji je uradila SHARE fondacija, ocenio kako verovatno niko niti čita niti razume uslove korišćenja, na primer Fejsbuka.

- Sumnjam da ih i ljudi iz Fejsbuka razumeju, ali oni mogu da ih tumače kako im odgovara i da uklone vaš sadržaj ako im stvara probleme - rekao je Meknami.

A poenta je i u tome da, kako god da se predstavimo i šta god da napišemo o sebi, ne možemo zavarati trag na internetu i sakriti koje smo stranice posećivali, šta smo čitali, gledali, odnosno šta nismo čitali, šta smo preskakali...

Upravo tome, pored ostalog, služe tzv. kolačići (cookies) koje praktično svi prihvatamo bez izuzetka i bez gotovo imalo truda da pročitamo šta piše u pratećem objašnjenju koje nam iskoči kada otvorimo neki sajt.

Upravo su „cookies" ti digitalni otisci koje ostavljamo i koji kompanijama šalju informaciju da smo posetili određeni sajt. U svakodnevnom životu te informacije uglavnom služe za marketinške svrhe. Na osnovu njih kompanije prepoznaju članove ciljne grupe i ka njima usmeravaju svoje poruke, reklame i druge materijale sa ciljem da privuku kupce.

Nije, međutim, teško zamisliti šta na osnovu određenih informacija mogu da urade neke druge službe ili pak pojedinci.

Na primer, fotografije koje kačimo na društvene mreže mogu dobiti tzv. geotag. Tačnije, na njima je označeno gde su fotografisane. Na osnovu tih fotografija, ako su na primer slikane u stanu ili kući, osoba loših namera može da vidi šta neko ima u svom domu, da proceni materijalno stanje i prikupi slične podatke.
Geotag mu omogućava da vidi gde se pomenuti stan nalazi. A ako sve te podatke ukrsti s podacima sa drugih društvenih mreža, pa vidi kuda se krećete, čime se bavite, kakva vam je dnevna rutina ili kada ste odsutni na duži period, eto pogodne prilike da učini nešto što vam se ne bi svidelo.

Da ima i drugog leka protiv Gugla, pored apstinencije od mobilnog telefona i interneta, slaže se i IT konsultant Zoran Torbica.

- Moguće je robotima Gugla onemogućiti da listaju sadržaj veb-sajta čiji ste vlasnik. Drugi način je pravni. Evropska unija, na primer, štiti privatnost svojih građana i, pod određenim uslovima, recimo na osnovu sudske presude, određeni sadržaji se uklanjaju - kaže Torbica.

Pitanje je, naravno, koliko je to moguće u Srbiji, a Torbica dodaje da je to pitanje politike.

- Svaka zemlja ima svoju geopolitičku i finansijsku jačinu. Neke zemlje, recimo, zabranjuju Gugl ili filtriraju sadržaj dostupan svojim građanima. Nisam, međutim, siguran da bi se Gugl mnogo uzbudio zbog slučajeva iz Srbije - dodaje Torbica.

Zaista, države poput Kine, Rusije, Turske i još nekih povremeno zabranjuju ili permanentno onemogućavaju svojim građanima da pristupe Guglu, Fejsbuku, Tviteru...

Činjenica je da su internet kompanije s vremenom počele da se ponašaju sve bahatije, da su prikupljale i ukrštale sve veći broj podataka.

Sad su, međutim, kako ocenjuje Slobodan Marković, udarile u zid i ostaje da se vidi koliko će ih regulatori i države pritisnuti.

- Mi se u svakom slučaju tu nećemo mnogo pitati jer smo mali. Nama će biti onako kako se dogovore s, recimo, regulatorima u Americi - zaključuje Marković.

Posle svega, zaključak koji se nameće je da je privatnost na internetu gotovo nemoguća misija. Uvek, naravno, postoje mogućnosti korišćenja anonimnog zastupnika (proxy). Kada surfujete internetom kroz „proxy", bilo koji server na koji se zakačite će u stvari misliti da ste konektovani putem „proxy" kompjutera. Na primer, možete se konektovati na internet kroz „proxy" u Japanu iako ste možda u Srbiji. Bilo koji veb-server na koji se konektujete misliće da se konektujete iz Japana i uputiće vas na japansku verziju njihove veb-strane ako postoji japanska verzija.
I ova opcija, međutim, kao i mnoge druge, zahteva pre svega veštine koje prosečni korisnik interneta nema. Alternativa, dakle, skoro da ne postoji. Caka u svemu tome je da smo na sve to sami pristali dajući saglasnost na sve one disklejmere koje nismo želeli/mogli da čitamo. Tada nam je sve nuđeno „besplatno". Mnogo kasnije smo, međutim, shvatili da smo to „besplatno" u stvari debelo platili informacijama o nama koje smo dobrovoljno podelili prvo s Guglom, a preko njih i sa ko zna još kim.

Neizbežni Jutjub

Gotovo svaki pokušaj da izbegnete Guglove proizvode osuđen je na propast kada dođete da polja onlajn video-sadržaja. Tu je, naime, Jutjub apsolutno dominantan. Postoji, doduše, više sajtova i društvenih mreža koji omogućavaju gledanje onlajn video-materijala. Takvi su, na primer, Viemo, Deilymotion, pa čak i Fejsbuk. Jutjub je, međutim, nepobediv, pre svega zahvaljujući širokom opsegu sadržaja kojem omogućava pristup. I to je jednostavno tako.

Ima, takođe, sajtova koji vam omogućavaju da skinete video koji želite da gledate, a da pritom ne morate da idete na Jutjub. Jedan od takvih je, na primer, i keepvid.com. Ovakav pristup, naravno, ne ide naruku Guglu jer, kada skinete neki film na svoj računar, ne skidate i reklame koje vam Gugl plasira. Istovremeno, međutim, ovi sajtovi imaju nezgodan običaj da s vremenom počnu da se kvare, odnosno da ne rade onako kako vam odgovara ili da vas stalno bacaju na neke druge strane koje vam usput iskaču. A to baš ume da nervira.
Ovaj indirektan pristup ne odgovara krajnjim korisnicima ni zbog toga što je cela ideja oko koje se vrti Jutjub upravo to da se zakucate pred ekranom neprestano gledajući nove video-sadržaje koji vam iznova dolaze. Internet statistika pokazuje da samo još jedan sajt ima i tehnologiju i kapacitet da skine Jutjub s trona. To je PornTube. Ali to, ipak, nije isto.