FAVORITI I NEKE NOVE ZVEZDE

Pozitivni pomaci u našem filmu su primetni, ali i dalje ne možemo da govorimo o talasu. Ovogodišnji Fest je kroz svoj nacionalni program nagoveštaj upravo tog dugoočekivanog talasa kvalitetnog filma  

Magija velikog platna u 13 dvorana, 125 premijera i ostvarenja koja nagoveštavaju novi talas reditelja koji su obeležili nezavisnu scenu u čitavoj svetskoj kinematografiji obeležiće 47. Fest. Od 22. februara do 3. marta publika će videti filmove koji su već favoriti na međunarodnoj sceni, ali i dela reditelja o kojima će se tek čuti.

Prvi put na Festu biće prikazan „Srpski film", a gledaoci će videti i filmove iz manjinskih produkcija. Film rađen u takvoj produkciji prikazan je i na Berlinalu. Da li su ti filmovi zanimljiviji stranoj publici?

- U okviru takmičarske selekcije „Srpski film", od ove godine za nagrade festivala takmiče se i odabrani filmovi nastali u koprodukciji sa Srbijom kao manjinskim koproducentom. Iskreno, to je odluka koju će, sasvim je sigurno, brzo primeniti i nacionalni programi ili filmski festivali takozvanih malih kinematografija u inostranstvu. Takva odluka će, pre svega, obezbediti veću kvalitativnu konkurentnost, a i zakonske regulative joj idu naruku. Takođe, prisustvo manjinskih srpskih koprodukcija u programu „Srpski film" značajan je afirmator zajedničkog ulaganja dve i više država u nastanak filma. Najbolji ilustrator te priče je nemačko-srpski film „Bio sam kod kuće, ali...", koji se samo nekoliko dana nakon trke za berlinsko priznanje „Zlatni medved" na Festu takmiči za nagradu „Beogradski pobednik".

Beogradska publika imaće priliku da vidi 125 premijera, što je rekordan broj. Da li se Fest vraća na staze stare slave? Gde je danas Fest u odnosu na druge međunarodne smotre?

- Broj filmova nije presudan za kvalitet filmskog festivala. To da li se Fest vraća, kako kažete, na staze stare slave, zavisi mnogo više od svega drugog. Uz kvalitet filmskog izbora, koji kada je Fest posredi nije nešto što se ikad dovodilo u pitanje, uspeh filmskog festivala zavisi pre svega od budžeta i sposobnosti onih koji njime raspolažu. U odnosu na ostale međunarodne festivale, Fest nije smotra već pet godina. Fest ima skroman budžet. Imamo li to u vidu, shvatićemo da su značaj i uticaj našeg festivala zaista veliki. Uvođenjem takmičarskog karaktera, festival je živnuo. Odjednom su tu članovi žirija, takmičarski duh, zainteresovanost raznih nacionalnih kinematografija, odnosno producenata da na razne načine promocije skrenu pažnju na svoj film... Festu je sada potreban mali ali odabrani tim ljudi koji će na njegovoj pripremi raditi odmah nakon završetka aktuelnog izdanja. Bez toga, zadržaćemo se na nivou koji je uspostavljen na 43. Festu. Taj nivo jeste neki nivo, ali mišljenja sam da je ekspanzija u pogledu uticaja i značaja moguća i potrebna!

Festival otvara film „Miljenica", jedan od 14 inostranih filmova koji su u konkurenciji za nagradu Festa. Koji film je Vaš favorit, a koji preporučujete publici?

- „Miljenica" Jorgosa Lantimosa nije u konkurenciji za nagrade na Festu, već otvara festival. Svi filmovi, kako u Glavnom programu, tako i u drugom takmičarskom programu „Srpski film (Srbija i prijatelji)", zaslužuju neku od nagrada i zato su i selektovani u te programe. Ne bih isticao pojedinačne naslove jer bi to moglo da utiče na mišljenje članova žirija, a to nije preporučljivo. Što se tiče filmova koji se ne takmiče za nagrade Festa, istakao bih, recimo, animirani film „Kolekcionar", koji nam dolazi iz susedne Mađarske, a režirao ga je Milorad Krstić. Sjajan film! Kao neko ko čitave godine bira filmove za Fest, mogu samo da vam preporučim - sve. Jeste nemoguće pogledati sve filmove, ali zamislite kako je tek stanovnicima i gostima Berlina kada za deset dana Berlinala treba da odaberu između 400 filmova.

Bili ste na festivalu u Berlinu. Kakva je razlika u ukusima i žanrovima? Šta voli publika u svetu, a šta ona kod nas?

- Teško je generalizovati. Berlin je grad s verovatno najzahvalnijom festivalskom publikom na svetu. U pitanju je publika čija radoznalost i sklonost filmovima iz takozvanih malih kinematografija opravdava neverovatnu eklektičnost filmske ponude. Beograd takođe ima ovakvu publiku i to jeste jedna od tekovina, pre svega Festa.

Koliko mi uspevamo kao organizatori da pariramo tim svetskim filmskim smotrama?

- Iz moje pozicije je izuzetno nezahvalno odgovoriti na to pitanje. Fest nema svoju kancelariju koja radi čitave godine, broj ljudi angažovan na pripremi i realizaciji festivala je mali, a porediti nas s festivalskim budžetima velikih svetskih filmskih festivala bilo bi neukusno. Ukoliko bi bilo volje da se to promeni, recept za tako nešto postoji i lako je primenljiv. Veoma lako.
Od 1971. i prvog izdanja beogradskog festivala do ovog 47. Festa, prikazano je 4.000 ostvarenja, ali

Beograđani možda i više od sjajnih filmova pamte velike glumce i reditelje koji su gostovali. Ko dolazi ove godine?

- Dolaze nam umetnici koji su stvarali filmove koji će pre svega obeležiti ovogodišnji Glavni takmičarski program i „Srpski film (Srbija i prijatelji)". Izuzetno se radujem dolasku ekipa filmova „Bela vrana", „Crni anđeo", „Hotel Mumbaj", „Osmi Povjerenik", „Posledice", „Divlji" i „Fabrika".
Kako ocenjujete stanje u srpskom filmu i kvalitet naše produkcije u odnosu na region i Evropu?

Kako ocenjujete stanje u srpskom filmu i kvalitet naše produkcije u odnosu na region i Evropu? Koliko smo im zanimljivi?   

- Pozitivni pomaci u našem filmu su primetni, ali i dalje ne možemo da govorimo o talasu. Ovogodišnji Fest je kroz svoj nacionalni program nagoveštaj upravo tog dugoočekivanog talasa kvalitetnog filma. Kosta Đorđević, Miroslav Terzić, Goran Marković, Goran Radovanović... svojim najnovijim filmovima uveriće vas u to. Ne bih olako davao ocenu o položaju našeg filma u regiji jer je to prilično promenljiva kategorija. Trenutno stojimo veoma dobro, a što se tiče Evrope, tu smo pre svega prisutni na festivalima i to je od izuzetnog značaja. Što se tiče toga koliko smo zanimljivi stranoj publici, odnosno kritici, teško da mogu da vam dam konkretan odgovor. Dobra priča valjano pretočena u film uvek biva prepoznata. Poslednji primer za to je film „Druga strana svega" Mile Turajlić. Raduje me informacija da je nas blokbaster „Južni vetar" prodat na više značajnih svetskih tržišta. Zanimljivi smo strancima isto koliko i bilo koja druga kinematografija. Snimi dobar film i on će biti prepoznat.