Ja sam idiot zbog kojeg su drugi izgledali kao idioti

Kada je prvi put dospeo u zatvor, Mark Defrajst je imao nevin dečački izgled i, u poređenju s drugim zemljama, počinio bezazlen prekršaj koji se u njegovoj državi strogo kažnjavao. Rođen je 1960. godine, a s nepunih 18 godina osuđen na godinu dana zatvora zbog toga što je “ukrao” alat svog oca koji je iznenada preminuo. Iako je njegov otac u testamentu sav alat zaveštao Marku, on ga je uzeo pre nego što je testament zvanično prošao kroz birokratsku proceduru. Njegova maćeha je pozvala policiju i prijavila ga. Pošto se takav čin formalno smatrao krađom, Mark je uhapšen.

Defrajst je odrastao u ruralnom području okruga Gadsden na Floridi radeći sa svojim ocem. Od ranih dana je bio poznati po tome što nije uspevao u potpunosti da se razume sa ljudima s kojima je dolazio u kontakt, ali je mogao da napravi ili popravi skoro sve što su donosili njegovom ocu. Sa samo šest godina rastavljao je i sklapao satove, čak i motore. Često je smišljao i izvodio eksperimente u podrumu kuće svoje porodice. Njegova mehanička domišljatost se podjednako razvijala sa poteškoćama u ponašanju prema drugima.

Povezane vesti - Zlokobne igračke

Bio je veoma blizak sa ocem koji je podsticao njegove sposobnosti. Njegov otac je tokom Drugog svetskog rata služio u službi koja se smatra pretečom Centralne obaveštajne agencije, što ga je, pretpostavljaju drugi, podstaklo da nauči sina gerilskim taktikama – izbegavanju protivnika, preživljavanju i odbrani. Defrajstov otac je iznenada preminuo 1979. godine, a kada je policija, po maćehinoj prijavi, došla po njega kako bi ga uhapsila i odvela u zatvor, on se u panici dao u bekstvo, ponevši sa sobom očev pištolj koji nikada nije koristio.

Uprkos svim okolnostima, prvobitna kazna mu je, sa godinu dana zatvora, zbog posedovanja vatrenog oružja, preinačena u četiri godine robije. Sve što je potom sledilo bile su godine njegovog emocionalnog i fizičkog zlostavljanja u zatvorskom sistemu, što je dovelo do više pokušaja bekstava iz robijašnica na osnovu kojih je dobio nadimak “Zatvorski Hudini”.

Prvobitna četvorogodišnja kazna na kraju je, zbog 13 pokušaja bekstava iz zatvora od kojih je sedam bilo privremeno uspešno, kao i zbog stotina disciplinskih prijava zbog lakših zatvorskih prekršaja, narasla na 35 godina robije. Od tog vremena čak 27 godina je proveo u samici.

Nedoumice psihijatara

Mark je veoma loše podnosio ograničenje slobode. Ponašanje mu je od početka bilo nestabilno. Svima je delovao veoma čudno, shvatili su da je veoma inteligentan, ali se isticao ispadima. Po svaku cenu je želeo da utekne iz zatvora.

Petoro od šestoro psihijatara smatralo ga je nesposobnim za zdravo rasuđivanje i mentalno bolesnim. Jedini koji se u svojim stavovima razlikovao bio je dr Robert Berland, koji je verovao da se Defrajst pretvara, da glumi mentalnu bolest koja je, između ostalog, obuhvatala i lažni identitet. Berland je decenijama kasnije opovrgao svoju prvobitnu procenu.

Pre skoro četiri decenije, dijagnostikovanje mentalnih poremećaja u američkom zatvorskom sistemu nije imalo formalno uporište, niti je postojao sistem za lečenje mentalnog zdravlja i pomoć ljudima poput Defrajsta. Za njega su puno godina kasnije verovali da su problemi u ponašanju povezani s “poremećajem iz autističnog spektra”, koji narušavaju sposobnost razvijanja socijalnih veština i razumevanja emocija drugih ljudi.

Povezane vesti - Morbidne slike voljenih

Defrajst je prvi put pobegao nakon mesec dana iz državne bolnice na Floridi. Tada je u kafu bolničkog osoblja ubacio LSD koji je ukrao iz bolničke apoteke. Plan mu je bio da utekne dok je osoblje bilo pod uticajem droge. Međutim, nije do kraja uspeo da realizuje plan. Pobegao je preko zidina, ali je ubrzo uhapšen i poslat u zatvor pod strožim nadzorom.

“Imali su dosta dobro osiguranje, gvozdene rešetke, neprobojna vrata... Palo mi je na pamet kako bih sve mogao da ih nadrogiram, za šta je trebalo doći do ormarića s lekovima u apoteci. Ubacio sam im LSD u kafu koju je pilo celo osoblje. Bilo je veoma smešno”, ispričao je Mark u filmu koji je snimljen o njemu.

Za vreme boravka u zatvoru Defrajst je pokušao ukupno 13 bekstava. Uspevao je da, po sećanju, napravi ključeve ćelija od svega što je imao na raspolaganju. Čak je napravio i rajsferšlus od tube za zubnu pastu. Umeće s kojim je raspolagao omogućilo mu je sedam privremeno uspešnih bekstava. Time je navukao gnev stražara u objektima u kojima je bio zatočen. Reputacija “umetnika za bekstvo” dovela ga je do služenja kazni u veoma teškim zatvorskim uslovima. Besni čuvari mučili su ga nedeljama, ali su na njega nasrtali i drugi zatvorenici.

Rok Mekendrju, svojevremeno upravnik Državnog zatvora na Floridi, opisao je ovaj kazamat kao “neupravljan”, gde su čuvari fizički maltretirali robijaše i čak podsticali nasilje među samim zatvorenicima. Službenici zatvora prezirali su Defrajsta jer su, na neki način, bili zaplašeni njegovom inteligencijom. Bio je lišen svega: knjiga, časopisa, radija, TV-a, prozora i sunčeve svetlosti, tokom 11 dana čak i vode i toaletnih potrepština. Postao je preokupacija zatvorskog osoblja i ostalih osuđenika.

Tokom boravka u zatvoru počinio je brojne manje prekršaje i nestašluke, koje je lično doživljavao kao sitne podvale. Mekendrju veruje da su stražari verovali da će, zbog toga što ih je beskrajno iritirao, uspeti da produže njegovo zatočeništvo, pa su izmislili većinu od 209 disciplinskih izveštaja koje su podneli protiv njega.

Defrajst u zatvoru nikog nije povredio, nije pokazivao nikakve znake agresivnosti, uspeo je da proizvede alkohol, alatke i ključeve za bekstvo, oružje koje mu je služilo za samoodbranu… Nijedna prijava i optužba protiv njega nije uključivala bilo koju vrstu nasilja. Godine 1999. bio je svedok fatalnog premlaćivanja zatvorenika Franka Valdesa, osuđenog za ubistvo čuvara. Defrajst se nalazio nekoliko ćelija udaljen i potvrdio je zaključak medicinske komisije da je Valdes pretučen do smrti. Zbog bezbednosti je prebačen u zatvor u Kaliforniji.

Pogubni talenti

“Nekih detalja se teško sećam, jer već godinama ne radim u zatvoru”, ispričao je Don Glediš iz kaznionice na Floridi, dodajući da je tek nekoliko zatvora na svetu moglo da zadrži Marka jer je na njega moralo posebno da se motri. ”On je bio umetnik za bekstvo, verovatno jedan od najbriljantnijih zatvorskih umova koje sam ja upoznao”.

Prema Gledišovom svedočenju, Defrajst je neprekidno nastojao da nadmudri sistem. Bio je toliko sposoban da je mogao da zapamti uzorak i izgled čuvarevih ključeva, a potom napravi duplikat od papira.

“Markov mozak bih opisao kao prekrasan um koji je završio na jako ružnom mestu”, kaže Gabrijel London, režiser dokumentarnog filma o njemu pod nazivom “Um Marka Defrajsta”.

Povezane vesti - Klovn koji je ubijao dečake

London kaže kako je Mark prosto rođen s velikim talentom za mehaniku, inovacije i uopšteno sa visokom inteligencijom. Njegova porodica je bila čudna i nisu znali kako da ga tretiraju, kao ni mnogo drugih ljudi oko njega. Proveo je silne godine u zatvoru iako nikog nije povredio, silovao, a kamoli ubio.

“Da sam silovatelj ili ubica, pustili bi me napolje”, rekao je uz smešak Defrajst u filmu. “Ali, ja sam idiot zbog kojeg su drugi izgledali kao idioti”.

London, koji je s Markom puno razgovarao tokom snimanja filma, veruje da je on, u suštini, pozitivna osoba i veliki šaljivdžija sa odličnim smislom za humor, koji je zbog svoje neprilagođenosti stradao u životu. Najviše zbog godina provedenih u samici.

U svojoj recenziji filma Majkl O’Saliven je napisao: “London pretvara portret umetnika u begu u moćnu optužnicu američkog zatvorskog sistema, za koju mnogi reformatori, uključujući Londona, tvrde da samo skladište mentalno bolesne.” Film o Marku Defrajstu osvojio je nagradu za najbolji dugometražni igrani film 2014. na festivalu “Lon Star”.

Nakon publiciteta koji je dobio u javnosti, Mark je uslovno pušten na slobodu 5. februara 2019. godine, ali je ponovo uhapšen 15. marta. O njegovom životu je u Engleskoj, nakon dokumentarnog filma, postavljena i pozorišna predstava koja je dobro prihvaćena od publike. Prikazivanje predstave ponovo se planira za početak 2021. godine.