Jeftino nije opcija

Gram kokaina na uličnom tržištu u Beogradu košta od 60 do 100 evra, i to je ista cena kao i pre pandemije virusa korona, a robe ima - kaže za „Ekspres” izvor upućen u dešavanja u beogradskom podzemlju. I cena marihuane je ostala ista. U nabavci obična „albanka“ košta oko hiljadu evra po kilogramu, dok je cena skanka od 1.500 do 2.500 evra u zavisnosti od kvaliteta.

"Ove cene neće ostati takve, jer se na svetskom tržištu dešavaju značajne promene i cena skače. Ono što pokazuju poslednji podaci jeste da skank u prvoj ruci prodaje sada dostiže cenu od 3.000 evra, i taj skok će se sigurno uskoro odraziti i na srpsko tržište“, kaže naš sagovornik.

On navodi i da se droga u Srbiji najčešće švercuje kamionima transportnih preduzeća, koja su radila nesmetano i posle početka pandemije.

foto: Shutterstock

"Najveće količine droge u Srbiju stižu sakrivene u kamionima regularnih firmi, a čije je poslovanje u mreži velikih narko- bosova. Kamioni su saobraćali sve vreme nesmetano, tako da tržište nije osetilo nikakve značajnije promene, a pogotovo ne nestašicu narkotika“, kaže naš izvor.

Ono što je evidentno jesu promene u načinu šverca iz Kolumbije sa drogom iz laboratorija u džungli do dilera u Bogoti, Medeljinu i Kaliju, a za koji je ranije korišćen avio saobraćaj. Od početka pandemije tih letova nema i to je najviše i uticalo na podizanje cene. Iz ovih gradova se zatim u SAD ili Evropu kokain švercuje dalje morskim putevima, ali su na svim granicama sada pojačane kontrole, što opet podiže cenu u nabavci, a zatim i na uličnom tržištu. Strani mediji izveštavaju da se   cena kokaina tako u većini zemalja povećala i do 45 odsto, i da gram ovog narkotika ni u jednoj od zapadnoevropskih prestonica ne može da se nađe po nekadašnjih 60 evra, već se isključivo plaća 100 evra po gramu.

"Kolumbijskim seljacima je zbog pandemije propao posao sa uzgojem voća i povrća, zbog čega su se ponovo okrenuli ilegalnoj proizvodnji kokaina. Slična situacija je i u Avganistanu, gde je proizvodnja opijumskog maka, od koga se dobija heroin, pod kontrolom radikalnih talibana, a koji se stanovništvu sada predstavljaju kao spasioci u teškim vremenima. Kokain se i dalje švercuje sakriven u brodovima, među voćem ili pomešan sa brašnom, ali je trend da se sada razređuju sa efedrinom, i to u odnosu 70:30. Slabiji kvalitet, a viša cena, opisuju trenutnu situaciju evropski mediji.

Povezane vesti - Zavisnici će morati da brinu o sebi

Podaci Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv kriminala i narkotika (UNODC) i Evropskog monitoring centra za droge i zavisnost u poslednjem izveštaju ukazuju da je šverc kokaina našao svoje alternativne puteve, ali da pandemija korona virusa nije uticala na glavnu rutu za krijumčarenje heroina - balkanska ruta i dalje ide od Avganistana, preko Irana, Turske i Balkana, ka centralnoj Evropi.

Shutterstock

I podaci Interpola ukazuju da su u poslednja četiri meseca "organizovane kriminalne grupe već iskoristile priliku da umnože svoje nezakonite aktivnosti”. Ova policijska organizacija ukazuje da su u vreme pandemije poboljšano znanje o načinima rada kriminalnih grupa i njihovog prikrivanja, kao i snažna međunarodna saradnja, presudni za omogućavanje carinskim i policijskim službenicima širom sveta da obezbede granice i zaštite društva. I to sada više nego ikada.

"Izraženo nasiljem, korupcijom ili zavisnošću, globalna trgovina ilegalnim drogama ima korozivan uticaj na društva, ekonomiju i zdravlje pojedinaca. Covid-19 nije promenio ove osnovne činjenice“, rekao je generalni sekretar Interpola Jurgen Stok.

"Suprotno tome, policija je morala da preuzme svoj zadatak prilagođavanja neprestanim izmenama obrazaca trgovine drogama, istovremeno igrajući centralnu ulogu u naporima zemalja da zaustave širenje virusa. Zbog toga je komunikacija i saradnja nacionalnih policijskih organizacija i carinskih službi presudna za zaštitu naših zajednica“, dodao je Stok.

Povezane vesti - Traži se cinkaroš

Od početka pandemije Interpol je blisko sarađivao sa policijskim institucijama u 194 zemlje članice kako bi pratio promenljive obrasce trgovine drogom i delio obaveštajne podatke. Ono što je novina jeste da ova organizacija sada redovno izdaje ljubičasta obaveštenja - koja pružaju informacije o predmetima, uređajima i metodama prikrivanja koje koriste kriminalci i to preko svog sigurnog I-24/7 kanala komunikacije. Jedno nedavno ljubičasto obaveštenje tako je detaljno objasnilo kako kriminalne grupe koriste usluge isporuke hrane za preprodaju droge tokom pandemije korona virusa.

Ono što je Interpol ocenio kao najveća pretnju šverca narkotika u vreme pandemije jeste pranje novca i njegovo ubacivanje u legalne tokove.

Shutterstock

"Organizovani kriminal pokušaće da iskoristi ekonomske posledice Covid-19 kako bi prihod od trgovine drogom i drugih zločina pretočio u legitimnu ekonomiju, poboljšavajući tako svoj uticaj i potencijal pranja novca“, rekao je generalni sekretar Interpola.

Zbog ove pretnje, šefovi policije iz celog sveta su pre nekoliko dana održali i prvi sastanak u okviru projekta Interpol pod nazivom: Saradnja protiv Ndrangete (I-CAN), zajedničke inicijative sa Italijom za borbu protiv globalne pretnje zločina mafijaškog tipa.

Povezane vesti - Gram po gram kvadrat

"Ndrangeta modus operandi osmišljen je tako da uspeva u današnjem finansijskom pejzažu recesije, padu likvidnosti i mobilizaciji javnih sredstava. Opasnost je već postojala, jer su mafijaške organizacije dugo ulagale u osnovne aktivnosti kao što su poljoprivredno-prehrambeni sektor, snabdevanje lekovima i medicinskom opremom, drumski prevoz, pogrebne usluge, usluge čišćenja i odvoz otpada. Iako su karakteristike različitih Ndrangeta mreža u osnovi slične, postoje i razlike, dok se svaka grupa prilagođava kako bi efikasnije infiltrirala nacionalnu ekonomsku infrastrukturu“, ocenjeno je na ovom sastanku.

foto: Shutterstock

Šef italijanske policije, prefekt Franko Gabrijeli na tom sastanku rekao je da bi „Covid-19, koji za ceo svet predstavlja najtragičniju pandemiju modernog doba, mogao postati izvanredna prilika za Ndrangetu i za organizovani kriminal uopšte, i njihovo osvajanje novih tržišta i pranje novca".

"Ono što je najveći problem je velika količina raspoloživog gotovinskog kapitala Ndrangete, što ukazuje na njihovu mogućnost da u ovoj situaciji pruže pomoć velikim, srednjim i malim kompanijama koje se teško bore sa isplatama. Oni mogu garantovati plaćanje ili ponuditi zajmove kao deo napora da se infiltriraju u legitimnu ekonomiju. Porodice pod finansijskom nevoljom, sezonski ili neprijavljeni radnici takođe su glavna meta za ublažavanje zajma od organizacija mafijaškog tipa“, rekao je šef italijanske policije.

Površina za uzgoj maka u Avganistanu prema podacima UN smanjena je za više od trećine, ali je proizvodnja opijuma ostala na istom nivou, i ona je u proseku oko 6.400 tona. Iz Avganistana dolazi čak 84 odsto svetske proizvodnje opijuma, a podaci UN ukazuju da je u svetu broj korisnika droga poput kanabisa, kokaina, opijuma ili sintetičkih supstanci oko 269 miliona.