Pravo i pravda

Kako da odbranim sebe i porodicu kada mi provalnik upadne u kuću? Smem li da ga napadnem, potegnem nož, pištolj? Smem li da pucam u njega? Koliko daleko mogu to znam, ali koliko po zakonu smem da idem u odbrani sebe, svoje porodice i svoje imovine?

Ova su pitanja koja sebi postavljaju mnogi građani Srbije nakon što je zakonski termin nužne odbrane ponovo potegnut u javnosti. A potegnut je nakon još jednog slučaja koji je na jednu stranu stavio javnost, a na drugu sud i zakon. Pravičnost i pravo. Naime, penzionisani policajac Milutin Cvetković (86) iz Lebana odbranio je sebe i suprugu od napada provalnika tako što je pucao u njega. I po slovu zakona za ovo je dobio krivičnu prijavu za pokušaj ubistva. Delo za koje je zaprećena kazna od pet do 15 godina zatvora.

A sve je počelo u noći 13. marta kada je Cvetković hicem iz pištolja ranio muškarca koji mu je sa sekirom u rukama i fantomkom na glavi upao u kuću, u nameri da ga opljačka.

Razgovor nije pomogao

Cvetković i njegova slabo pokretna supruga su spavali kada ih je trglo pucanje prozorskog stakla. Nisu ni stigli da ustanu, kada im se par sekundi kasnije nad krevetom pojavio maskirani muškarac sa sekirom u rukama. Naredio im je da mu “daju novac”. Cvetković je najpre pokušao da reaguje kao nekadašnji policajac. Započeo je razgovor sa provalnikom. Rekao mu je da nema novac, ali je na te reči provalnik sekirom zapretio njegovoj tada već prestravljenoj supruzi. I onda je Cvetković reagovao. Posegnuo je za pištoljem, koji, kako kaže, uvek ima uz sebe.

-Iz nogavice sam izvukao pištolj i pucao mu u nogu. Provalnik je pao na pod. Odmah sam pozvao Hitnu pomoć i policiju - kaže Cvetković.

Po dolasku Hitne pomoći ispostavilo se da je Cvetkovićev hitac imao malo višu putanju. Provalnika je metak pogodio u stomak, pa mu je po dolasku u bolnicu odstranjen desni bubreg, a konstatovane su mu i povrede dvanaestopalačnog creva, koje su sanirane. Posle operacije je u stabilnom stanju i van životne opasnosti.

A onda se ispostavilo i da je maskirani provalnik u stvari Cvetkovićev komšija, iz kuće preko puta - Dalibor S. (34). O kakvoj osobi se radi, najbolje i najiskrenije je ispričala njegova majka.

-Podržavam komšiju Milutina! Moj sin je problematičan. Pio je lekove i alkohol, to je jedna vrsta droge. Sina ne opravdavam, a čoveka ne krivim, kad nije kriv. Moj sin je bio na lečenju od alkoholizma dva puta, po nekih mesec dana, ali se ništa nije promenio. Bio je i u pritvoru, jer je pesnicom udario mog unuka, svog sina (12), i odgovarao je zbog nasilja u porodici. Pre nekoliko dana maltretirao nas je i sve polomio po kući. Nisam ni znala šta se u subotu uveče desilo sve dok me komšinica nije probudila i rekla mi da je Milutin pucao u mog sina. Tada sam izašla na ulicu i videla policiju na sve strane. Moj sin je često išao kod Milutina. Živimo odmah preko puta, pomagao mu je kad nešto zatreba i ne znam zašto je ovo uradio, ali ga ne opravdavam - rekla je majka upucanog provalnika.

A onda je ceo slučaj završen privođenjem Cvetkovića u policiju, saslušanjem kod tužioca, koji ga jeste pustio na slobodu, ali sa krivičnom prijavom za pokušaj ubistva. Po zakonu, ali i sa pitanjem javnosti ko je ovde krivac, a ko žrtva.

Na to pitanje poslednju reč će dati sud, na kome tek treba da se dokaže nužna odbrana.

Advokat Veljko Delibašić kaže da odbrana svog dobra od istovremenog napada predstavlja institut nužne odbrane i da nije krivično delo. Ipak, to treba dokazati na sudu.

Srazmerna sila

-Nužna odbrana znači odbranu koja je istovremena sa napadom, kada napad neposredno postoji ili je već otpočeo. Svako ima pravo da brani sebe ili drugog, ali ako je napad prestao, onda ne postoji pravo na ovakav vid odbrane. U praksi to znači da ako je napadač ušao u kuću i pokazao nameru da ubije bilo kog ukućanina, zakonom nije sporno da on bude ubijen. Ali ako krene da beži, a vlasnik kuće ipak potegne oružje, to se neće smatrati nužnom odbranom - kaže advokat Delibašić. On objašnjava i da nužna odbrana mora biti srazmerna napadu. Na primer, ako neko krade voće u voćnjaku, to nije razlog da bude ubijen.

-Ali, ako ste napadnuti lično, imate pravo da se odbranite. Ako je neko krenuo pištoljem na vas, vi možete pucati, ali ako vas neko napada pesnicama, ne možete izvaditi pištolj. Možete i vi uzvratiti udarac. U suprotnom će to biti prekoračenje nužne odbrane, što se krivično kažnjava - precizira Delibašić.

Advokat Toma Fila kaže da je Srbija jedina od bivših republika Jugoslavije koja u definiciji nužne odbrane ima stavku da se brani telo, život i neko dobro, odnosno imovina.

-Naš zakon je dobar, ali se to retko primenjuje. Imao sam slučaj pljačke zlatare, kada je jedan lopov zlataru držao pištolj uperen u glavu, a drugi kupio nakit. Čovek ih je pojurio, ispalio hitac u vazduh i slučajno ranio lopova. Njemu je suđeno za pokušaj ubistva i na optuženičkoj klupi se našao pored razbojnika. To su apsurdi. Nužna odbrana traje dok traje napad, dok neko vašu vrednu stvar ima kod sebe - kaže advokat Fila.

Povezane vesti - U vrtlogu impulsivnih zločina

Advokat Nebojša Perović za “Ekspres” objašnjava kako srpsko zakonodavstvo pravi razliku između nužne odbrane i njenog prekoračenja.

-Nužna odbrana predstavlja radnju kojom se određena osoba brani od drugoga, odnosno preduzima radnje da odbije taj napad. Napad može da bude i na lično dobro, ali i na dobro nekog drugog. Ono što je određeno kao nužna odbrana jeste da je sila koja se upotrebljava da se napad odbije srazmerna sili napadača. To znači da ako neko drugoj osobi udari šamar, napadnuta osoba može da uzvrati korišćenjem fizičke snage. To je nužna odbrana, i u toj odbrani ne može da koristi pištolj, nož ili neko drugo oružje - objašnjava advokat Perović.

S druge strane, prekoračenje nužne odbrane podrazumeva situaciju u kojoj je neko odbio napad, a zatim krenuo u protivnapad.

-Onome ko je prekoračio granicu nužne odbrane, a zatim izvršio protivnapad, odnosno krivično delo, kazna može da se ublaži ako se dokaže da je to počinio u stanju razdraženosti. Ukoliko je granica nužne odbrane prekoračena usled jake razdraženosti ili prepasti zbog napada, onda se ta osoba može i osloboditi krivice - kaže advokat Perović.

U praksi je zato u ovakvim situacijama najznačajnije medicinsko veštačenje napadnute osobe, jer se na osnovu stepena uzbuđenja, straha, razdraženosti ili prepasti odlučuje o ublaženju ili oslobađanju od krivice.

-Nije isto ako dođe do tuče u nekoj kafeteriji ili ako razbojnik noću upadne u nečiju kuću kako bi izvršio krađu. U takvoj situaciji i članovi domaćinstva i osoba koja je preduzela odbranu doživljavaju veliki strah, strah u kome brane imovinu i živote svoje porodice i svoj život. To je naročito izraženo u situacijama kada razbojnik drži nešto u ruci, i kada zbog sužene svesti osobe koje se brane mogu da pomisle da je u pitanju pištolj ili neko drugo oružje kojim im se može narušiti zdravlje ili ugroziti život - kaže advokat Perović.

Povezane vesti - Slede epidemije straha i kriminala

Prema njegovim rečima, institut nužne odbrane je jedan od postulata krivičnog zakonodavstva, ne samo kod nas, nego u celom svetu.

-Pri donošenju ovog zakona, pre svega se vodilo računa da ne dođe do zloupotrebe nužne odbrane pa da se onda svaki nedozvoljeni napad pravda nužnom odbranom. Tako da je zakon tu prilično jasan i podrazumeva da svako ima pravo da se brani, ima pravo da brani i svoju kuću i svoju porodicu, i to pravo niko nikome ne može da uskrati, ali niko nema pravo da usled odbrane pređe u nedozvoljeni napad - kaže advokat Perović.

U sudskoj praksi, kako kaže Perović, nužna odbrana ili njeno prekoračenje se utvrđuje shodno svim okolnostima i činjenicama.

-Ne može se izvući jedan obrazac koji će se zatim primenjivati u svakom sudskom predmetu, jer se svaka životna situacija razlikuje od druge. Zato je i pri donošenju zakona i vođeno računa da nužna odbrana ne poprimi elemente osvete - kaže Perović.

Pet godina agonije

Međutim, da li napadnuta osoba može razumno i svesno da proceni srazmernu silu odbrane u trenutku napada?

Ivana Josifović, sudija novosadskog Višeg suda i potpredsednica UO Udruženja sudija i tužilaca Srbije, smatra da "napadnuta osoba u momentu kad štiti najviša dobra, telo, život ili imovinu, u situaciji straha i uznemirenosti, teško može da promisli da li je sila koju upotrebljava srazmerna".

-Napadnuti najčešće ne može da pretpostavi koliko je napadač rešen u svojoj nameri niti koliko će napad trajati, što je razumljivo u ovakvim situacijama. U konkretnom slučaju iz Lebana nije reč o ekstremno nesrazmernom postupanju - kaže Josifovićeva.

A kako to izgleda u sudskoj praksi na svojoj koži najbolje je osetio Saško Bogeski, Beograđanin koji je u maju 2013. godine u svom stanu u Žarkovu, u samoodbrani nožem usmrtio provalnika Vladimira Manića, a zatim prošao kroz pet godina sudske agonije, koja se na sreću završila oslobađajućom presudom.

U Americi, gde građani imaju pravo da pucaju na svakog ko im neovlašćeno upadne na posed, ovakav slučaj bi bio završen po kratkom postupku, ali u Srbiji se razlika između nužne odbrane i njenog prekoračenja meri slobodom ili sa deset godina zatvora.

Upravo je Bogevskom prema prvoj optužnici koja je podignuta protiv njega pretila tolika zatvorska kazna.

U stan porodice Bogeski u kome su se nalazili Saško, njegova supruga Ira i ćerka, Manić je upao u noći 21. maja 2013. godine.

-Žena je stavila dete da spava i otišla u spavaću sobu, a ja ubrzo za njom. Ona je izašla iz sobe i brzo se vratila šapćući da nam je u stanu provalnik. Prestrašio sam se i izašao iz sobe. Rekao sam supruzi da napusti prostoriju, a zatim sam iz kuhinje uzeo nož i sukobio se sa provalnikom koji je u rukama imao šrafciger i nož - svedočio je Bogeski na sudu. U rvanju koje je usledilo između njega i provalnika, Bogeski je nekoliko puta potegao nož i ubo Manića.

-Zamahnuo sam nožem, ali ne znam da li sam tu osobu isekao. Ne sećam se ni da je provalnik iskočio kroz prozor - svedočio je Bogeski. Ranjeni Manić je tada pobegao iz stana i otrčao do trafostanice u blizini, odakle je pozvao brata u pomoć. Međutim, na tom mestu je iskrvario nasmrt.

Povezane vesti - Agonija odbrane

Istraga o ovom slučaju trajala je pune dve godine, a optužnica Višeg tužilaštva koja je nekoliko puta vraćana na dopunu kojom se Bogeskom na teret stavljalo ubistvo u prekoračenju nužne odbrane je na kraju prihvaćena. Bogeski je čak u pritvoru proveo mesec dana, a njegov slučaj podigao je na noge celokupnu javnost Srbije, koja je stala na njegovu stranu. Međutim, sud je sud, a postupak protiv Bogeskog trajao je pune tri godine. Prvostepenom presudom Bogeski je oslobođen, a tu odluku je zatim 2019. potvrdio i Apelacioni sud. Tek tada je Bogeski mogao konačno da odahne.

Presudan stav veštaka

Da je u ovakvim slučajevima na sudu najvažniji stav sudskog veštaka pokazano je na slučaju Požežanina Rajka Markovića, koji je 2014. godine pred svojom menjačnicom smrtno ranio pljačkaša Dragoslava Lazarevića, i koji je zbog toga bio optužen za ubistvo, ali je pravosnažno oslobođen krivice. Presudom je utvrđeno da je Marković postupao u nužnoj odbrani, odnosno da je branio imovinu koja mu je oduzeta razbojništvom. Provalnik Lazarević je maskiran i naoružan kratežom upao u menjačnicu “Marlis” u centru Požege. Preteći oružjem od Markovića je oteo oko 3.000 evra, a zatim seo u automobil parkiran ispred radnje. Vlasnik menjačnice je potrčao za njim, ponevši pištolj koji je dohvatio sa pulta. Prvi hitac je ispalio Lazarević, i to iz automobila a metak je završio u izlogu menjačnice. Zatim je zapucao i Marković i pogodio je pljačkaša, koji je par minuta kasnije zatečen mrtav u susednoj ulici, u vozilu kojim se zakucao u banderu. Kao dokaz u ovom postupku korišćen je video snimak iz menjačnice u kome se vidi kako pljačkaš repetira kratež uperen u Markovića. Sudski veštak je rekao da je vlasnik menjačnice u trenucima koji su prethodili pucnjavi bio u stanju straha visokog intenziteta.

Lopov tužio žrtve

Međutim, i sudska praksa zavisi od slučaja do slučaja i od suda do suda. Tako je porodica Hranislava Dimitrijevića iz Kraljeva, koji je ranio lopova provalnika koji mu je obio radnju, a potom i na njega nasrnuo, danas suočena sa tužbom tog istog lopova i to teškom dva miliona dinara. Hranislavljev sin Igor objašnjava kako su upali u sudsku zavrzlamu.

-Lopovi su obili radnju našeg oca, koji je izašao da vidi šta se dešava kada se začuo alarm. Oni su ga napali, imali su u rukama metalne štangle. Otac je pao. Sa zemlje je izvadio pištolj, pucao da se odbrani i ranio jednog od lopova. Sada nas taj isti lopov tuži i traži odštetu od dva miliona dinara. Čak ne tuži samo oca koji je pucao, već mene i brata, jer otac nema dovoljno imovine, pa hoće sve nas, a brat i ja imamo petoro dece, da otera u slepce.

Kako će sve proći na sudu, znaće se 18. maja, za kad je zakazano ročište na kome će se pojaviti lopov koji je tužio Dimitrijeviće - upucan na delu, sa bogatim kriminalnim dosijeom, i desetinama krivičnih dela, uglavnom obijanje i krađe. Iz porodice Dimitrijević niko nema krivični dosije.

-Lopov nas je tužio za duševni bol i pretrpljeni strah. Pa naravno da lopov ima strah da ga neko ne uhvati. Tvrdi da mu je umanjena životna sposobnost. A taj isti, kojem je umanjena životna sposobnost je nasrtao na nas u hodniku ispred sudnice, pa su morali da ga zadrže sudski stražari - kaže Igor Dimitrijević.

Hranislavu je suđeno posle pucnjave za pokušaj ubistva, a osuđen je presudom Višeg suda u Kraljevu na godinu dana kućnog zatvora, bez elektronskog nadzora. Tu kaznu je izdržao, a onda je stigla privatna tužba od upucanog. Inače, Hranislavu je pet-šest puta obijana radnja u poslednjih desetak godina. Te večeri lopov i njegov saučesnik su obili dve radnje pre nego što su došli do prodavnice koju je držao Dimitrijević.

-Ne znam šta smo trebali da uradimo? Da pustimo da nas opljačkaju, da pustimo da nas prebiju, ubiju. Možda je najbolje bilo da nismo izašli iz kuće i da smo pustili lopove da rade svoj "posao". Pokrenuli smo peticiju, potpisalo ju je više od 3.000 meštana, valjda i to nešto govori. Čak su ljudi spontano blokirali magistralu, njih hiljadu, u znak protesta. Pisali smo svima, ali nismo dobili odgovor - kaže Igor Dimitrijević.

Pobegli iz kuće

Porodica Saška Bogeskog nije prošla samo kroz sudsku agoniju. Iako su i mediji i javnost bili na njegovoj strani, bilo je i onih koji su imali drugačiji stav i koji se nisu libili da ugroze ovu porodicu. Maltretiranje Bogeskih počelo je odmah nakon što je Bogeski pušten iz pritvora. Najpre su im probušene gume na automobilu, zatim im je u poštansko sanduče ostavljena zemlja, a vrata stana namazana izmetom. Ko je stajao iza toga, nikada nije utvrđeno, ali se zbog toga, u potrazi za kakvim-takvim mirom, porodica Bogeski odselila iz Žarkova.

Ministar: Promena zakona

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin, posle slučaja u Lebanu najavio je da će ministarki pravde Maji Popović predložiti da povede raspravu o mogućoj promeni krivičnog zakona i definicije nužne odbrane, jer kako je ocenio, u slučaju odbrane sopstvenog doma nije pravedno da se ide u zatvor.

-Tužilac koji je kvalifikovao pucanje u provalnika kao ubistvo u pokušaju je samo sledio slovo zakona i uradio jedino što može da uradi čovek pravosuđa sve dok je ovakav krivični zakon na snazi - rekao je Vulin navodeći da zakoni moraju da se prilagođavaju životu i da poštuju princip pravičnosti.