ZAVERA ĆUTANJA: Maka i dalje samo na poternici

Ubistvo generala policije Boška Buhe prvi je postupak koji je pokrenut pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal u Beogradu. Okončan je oslobađajućom presudom protiv okrivljene Makine grupe, ali je ta prvostepena presuda zatim oborena pred Vrhovnim sudom, koji je naložio ponavljanje sudskog postupka. Postupak nikada nije ponovljen jer optuženi više nikada nisu bili dostupni pravdi, a ceo slučaj je već 15 godina u sudskoj fioci.

General Buha imao je 43 godine kada je 10. juna 2002. ubijen na parkingu ispred hotela „Jugoslavija“ na Novom Beogradu. Šest meseci ranije smenjen je sa mesta načelnika beogradske policije, kojom je upravljao i u vreme petooktobarskih promena. Posle smene postavljen je za pomoćnika načelnika Resora javne bezbednosti, i na toj funkciji je i bio u momentu kada je ubijen. Lični motiv za njegovo ubistvo nije postajao, zbog čega je zločin na Novom Beogradu i ocenjen kao prvi udarac mafije na tadašnju dosovsku vlast kojom je kao premijer upravljao Zoran Đinđić.

Uviđaj kod „Juge“

General Buha ubijen je u 2.30 sati na parkingu ispred hotela „Jugoslavija". Smrtonosni hici u njega su ispaljeni u momentu dok je ulazio u džip „nisan patrol“ parkiran naspram ulaza u hotel. General je pogođen s više hitaca iz automatskog oružja i s teškim povredama prebačen u Urgentni centar, gde je iste noći i preminuo.

EPA PHOTO EPA/PEDJA MITIC

O zločinu se prvi oglasio Vladimir Vukčević, tadašnji zamenik okružnog tužioca, koji je sa istražnim sudijom Okružnog suda vodio uviđaj. Vukčević je izjavio da je kobne noći general Buha bio na večeri s prijateljima na jednom splavu kod hotela "Jugoslavija". Kako je utvrđeno, Buha je bio na splavu “Žabar”, sa kog je celo njegovo društvo izašlo oko 2.30 sati. Krenuli su ka desnom parkingu hotela "Jugoslavija", gde su se i rastali.

Povezane vesti - POSLEDNJA PORUKA – “NEKO PUCA”

Buha je krenuo prema svom džipu, a prijatelji ka svom vozilu.

"Kada je otvorio vrata džipa, na Buhu su pucala najverovatnije dvojica napadača iz "kalašnjikova". Prvo se čuo jedan hitac, a potom dva rafala. Lekari su konstatovali da je Buha izrešetan s najmanje sedam, osam projektila ispaljenih u grudi, a kako se procenjuje, napadač, ili više njih pucali su sa pet do deset metara razdaljine. Na džipu je pronađeno samo jedno oštećenje od metka na prednjem faru, pa se pretpostavlja da je pucano iz pravca prednje strane vozila“, rekao je tada tužilac Vukčević.

Prema nekim tragovima, utvrđeno je da su napadači pobegli automobilom u pravcu tadašnje zgrade Ambasade Kine.

"U momentu pucnjave, Buhini prijatelji su bili udaljeni desetak metara od njega. Posle hitaca su zalegli i nisu videli napadače. Takođe, jedna saobraćajna patrola bila je u blizini događaja, ali su i policajci zalegli i nisu ništa videli“, rekao je tužilac Vukčević. Uviđaj je trajao do 5.30 sati, a pošto ga je omela jaka kiša, nađene su samo tri čaure. Buha je preminuo tačno u 4 sata u Urgentnom centru.

Prevrtanje neba i zemlje

MUP je posle ubistva generala Buhe saopštio da se preduzimaju intenzivne mere na rasvetljavanju svih okolnosti ovog zločina i pronalaženju izvršioca, a tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović izjavio je da će policija u potrazi za ubicama prevrnuti „i nebo i zemlju”.

EPA PHOTO EPA KOCA SULEJMANOVIC

Prvi trag ka rešavanju zločina bio je usmeren ka eventualnoj auto-mafiji, na čijem je razbijanju Buha najviše i insistirao tokom rukovođenja beogradskom policijom. Upravo je udar na auto-mafiju Buha i istakao u svom poslednjem intervjuu datom kao načelnik beogradske policije.

"U Beogradu deluje pet većih grupa koje se organizovano bave kriminalom, a njihovi šefovi, koji se bave i legalnim poslovima kao što su izgradnja puteva ili građevinarstvo, poznati su policiji. Oni ilegalno poseduju armiju vojnika za prljave poslove koja najčešće radi automobile, drogu, iznude i otmice. Armije beogradskih mafijaša imaju po 50 stalnih članova organizovanih prema vrsti poslova, a često angažuju i spoljne saradnike, jer se dešava da ti vojnici podzemlja istovremeno rade za više bosova. Te organizovane grupe rade na teritorijama Zemuna, Rakovice, Zvezdare, Voždovca i Novog Beograda. Auto-mafija je sasečena, a sada je hit trgovina drogom. SUP Beograd je svojim aktivnostima oduzeo mafiji oko 5,5 miliona maraka, od čega dva miliona naftnoj i duvanskoj mafiji. Meni su nuđeni kontakti s ljudima iz podzemlja, a mafija je pokušala da se dodvori i nekim političarima DOS-a nudeći im razne usluge, novac, čak i dosijee kojima bi kompromitovali svoje političke protivnike.

Povezane vesti - Linija preko koje se gubi glava

Mafijaši koji su dobro radili u vreme Slobodana Miloševića sada pokušavaju da pretrče u tabor DOS-a ne bi li dobili novi patronat za svoje poslove i tako zaustavili policijski progon“, izjavio je general Buha u decembru 2001. godine. Nakon ove izjave Buha je i smenjen jer mu je ministar Mihajlović zamerio “iznošenja operativnih podataka u javnost”. Od tada, Buha se nije obraćao javnosti.

A policija je prvi put u istrazi njegovog ubistva koristila tehničke mogućnosti koje se primenjuju i danas: praćenje signala mobilnih telefona pomoću baznih stanica, kao i utvrđivanje “specijala” koje međusobno koriste kriminalci.

Upravo ove tek tada zakonski dozvoljene mogućnosti praćenja su beogradsku policiju koja je vodila slučaj i dovele do osumnjičenih pripadnika čuvene Makine grupe.

Na pravcima kretanja generala Buhe policija je utvrdila da su obavljani razgovori „specijalima“, koji su komunicirali samo između sebe. Najpre su locirana dva broja telefona, koja su odmah stavljena na mere daljeg prisluškivanja. Utvrđeno je da su oba broja, osim međusobne, imala i komunikaciju s trećim brojem, koji se najčešće nalazio u Crnoj Gori. Identifikovano je da je jedan broj mobilnog, koji se završavao na 71 bio na mestu i u vreme ubistva generala Buhe i da je taj broj bio u stalnoj komunikaciji s brojem koji se završavao na 67, a koji se nalazio u blizini hotela “Jugoslavija”.

U tom trenutku policija nije znala ko su vlasnici specijalnih telefona.

Tek kada je počelo prisluškivanje i trećeg broja, koji je lociran u Crnoj Gori, utvrđeno je da je na tom broju Željko Maksimović Maka, čija je identifikacija bila ključna tačka za dalju istragu.

A ko je Maka?

Željko Maksimović Maka bio je stari znanac policije. U dosijeu označen kao važan saradnik beogradske i crnogorske SDB još od 1990. godine. Ozbiljan kriminalac, sa ozbiljnom kriminalnom grupom oko sebe. I čovek koji je za ubistvo jednog i ranjavanje drugog policajca, umesto maksimalne zatvorske kazne od 40 godina, oslobođen čak i od krivičnog gonjenja. Naime, 1995. godine Maksimović je bio uhapšen nakon što je u haustoru zgrade u Ulici Svetozara Markovića ubio policajca Gorana Radulovića i ranio njegovog kolegu Dejana Stanimirovića, koji su pokušali da ga legitimišu. Na saslušanju kod tužioca Maksimović je tvrdio da je u policajce pucao u samoodbrani, uz reči: „Da nije bilo tako, on bi danas bio ovde, a ja bih bio pokojnik“.

Da su kao Maksimović reagovali svi koje je policija pokušala da legitimiše... Ali nemaju svi podršku Službe.

Četiri meseca istrage

Posle četiri i po meseca praćenja telefona koji su locirani u vreme i na mestu ubistva generala Buhe i njihovog kontakta u Crnoj Gori utvrđeno je da su se sva tri uvek uključivala pre podne, a isključivala uveče. Samo su u noći ubistva bili uključeni celu noć. Daljim praćenjem došlo se i do vlasnika druga dva „specijala“, korišćena u Beogradu. Telefon sa završnim brojem 71 pripadao je Nikoli Maljkoviću, a telefon sa poslednjim brojevima 67 - Vladimiru Jakšiću. A onda je 27. oktobra 2002. policija krenula u akciju. Zbog sumnje da su učestvovali u ubistvu generala uhapšeni su Nikola Maljković, Vladimir Jakšić zvani Karlos, Dragan Ilić Limar i policajci Dragan Alijević i Goran Rajić. Maljković je krivičnom prijavom označen kao direktni izvršilac zločina, a Jakšić kao njegov pomagač. Kod Maljkovića je prilikom hapšenja nađen telefonski aparat korišćen u noći ubistva, i u kojem je bila kartica sa brojem koji se završava sa 71. Željko Maksimović, koji se u tom momentu nalazio u Crnoj Gori, ostao je nedostupan srpskoj policiji. Za njim i njegovim saradnikom Slobodanom Kostovskim još tada je raspisana poternica.

Povezane vesti - Svi Tamarini rafali na “škaljarce”

Policija je posle razotkrivanja i hapšenja pripadnika Makine grupe saopštila da je ova kriminalna organizacija planirala veći broj atentata i otmica, i to: atentat na predsednika Vlade Zorana Đinđića i otmice članova njegove porodice, likvidacije potpredsednika Vlade SRJ Miroljuba Labusa, šefa poslaničke grupe DOS Čedomira Jovanovića, lidera radikala Vojislava Šešelja, bivšeg načelnika Resora državne bezbednosti MUP Srbije Jovicu Stanišića, kao i da je ubistvo generala Boška Buhe izvršeno u cilju destabilizacije države.

Upravo zbog moguće nove likvidacije, policija je tog 27. oktobra i uhapsila Maljkovića jer se sumnjalo da je iz Crne Gore u Srbiju došao sa zadatkom za izvršenje novog zločina. Ko mu je bio sledeća meta, nikada nije utvrđeno, ali se sumnjalo da bi meta mogao da bude upravo premijer Đinđić. Maljković je uhapšen na naplatnoj rampi kod Rume, a kod njega su tada nađeni automatska puška, pištolj i „hekler“ nabavljen iz magacina DB, sredstva za maskiranje i falisifikovana lična dokumenta.

Zbog ovih sumnji tada se oglasio i premijer Zoran Đinđić.

"Pošto je rizik bio veliki i pošto su pripreme bile tako koncentrisane i toliko intenzivne, policija je uz moju saglasnost donela odluku da se interveniše tog dana. Time je možda jedan deo kriminalne mreže ostao prikriven, ali mislim da bi posledice nekog drugog ishoda, pogotovo što sam ja u pitanju, bar što se mene tiče, bile negativnije. Naime, da je uspeo atentat na mene i da su posle uhvatili sve učesnike, možda bi to za pravdu bilo bolje, ali za mene ne bi bilo bolje, i zbog toga mislim da je ova opcija bila možda i realističnija“, rekao je premijer Đinđić posle hapšenja Maljkovića.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...