GENERAL ACO TOMIĆ U EKSKLUZIVNOJ ISPOVESTI ZA EKSPRES: Priča o građanskom ratu uoči 5. oktobra je izmišljena

Aco Tomić, penzionisani general, bivši načelnik Uprave bezbednosti Vojske SRJ, mirno devera penzionerske dane na porodičnom seoskom imanju u Šumadiji. Dok je bio aktivni oficir, njegovi nadređeni, koji mu i nisu bili naklonjeni, govorili su da je prikriveni hedonista, što mu je stvaralo probleme u službi, ali je „zahvaljujući inteligenciji i obaveštajnom poslu koji je imao u venama, uvek pobeđivao”. Posle petooktobarskog prevrata i udaljavanja Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice, ogromna većina čelnika DOS-a u generalu Aci Tomiću videla je glavnog protivnika. Mediji u to vreme su pisali da general Tomić ima devet života i da je najmoćniji čovek u Srbiji. Ovo mu je prvi intervju koji je dao u poslednjih petnaest godina.

Bili ste prvi čovek Uprave bezbednosti Vojske SRJ neposredno posle 5. oktobra 2000. Da li je Srbija tada bila na ivici građanskog rata?
– Priča o građanskom ratu je izmišljena. Građanski rat bi zahtevao i angažovanje vojske, a to nisu želeli ni Milošević ni Pavković. Narod je bilo lako pokrenuti. Rane rata su bile još jako bolne, sankcije su poremetile ekonomsku situaciju, Milošević je izgubio izbore (?), bogati stranački lideri počeli su da potkupljuju razjarenu masu… Govorilo se: vojska se priprema u kasarni na Voždovcu i Bubanj potoku. Sada se i taj strah smanjio. Nema kasarne na Voždovcu, nema Miloševića, Pavković se još nije vratio, ali zato, kao nekad, imamo strane službe koje danas slobodno vršljaju po zemlji Srbiji u statusu naših prijatelja.

Da li ste Vi tih prvih petooktobarskih dana organizovali sastanak Slobodana Miloševića i Vojislava Koštunice? Kako je do tog sastanka došlo i na čiju inicijativu, da li je u to prste umešao ruski faktor?
– Da do susreta dođe, bila je preka potreba: masa pred Skupštinom, izbezumljena od „sopstvenog uspeha”, koji je svakog momenta mogao prerasti u ludilo. Masa hoće Vojislava za vođu, Milošević se ne oglašava. Moj veliki prijatelj bio je prijatelj nove strukture. S Koštunicom smo ugovorili sastanak u Palati Federacije. Koštunicu sam te noći prvi put video i zvanično se s njim upoznao. Kako je Milošević odlučio da u Užičkoj 15 dočeka Koštunicu, a Vojislav Koštunica da ode na Dedinje, došlo je do tog susreta. Iz Palate Federacije sam krenuo pre Vojislava Koštunice i Nebojše Pavkovića. Milošević mi je zahvalio na organizaciji tog susreta, a uveče, posle zvanično obavljenih razgovora, obratio se javnosti i saopštio da se povlači s mesta predsednika. O Rusima zaista ništa ne znam.

Sukob Vojislava Koštunice i ostatka DOS-a okupljenog oko Zorana Đinđića u mnogo čemu je do danas ostao nerazjašnjen. Zbog čega se skoro cela grupacija okupljena u Demokratsku opoziciju Srbije okrenula protiv Koštunice?
– Nikada nisam verovao u duboki konflikt Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice. Stranim obaveštajnim službama bilo je stalo do toga da njihov konflikt bude što dublji.

Čini se da je ta situacija kulminirala ubistvom pripadnika DB-a Momira Gavrilovića, koji je likvidiran posle sastanka kod Koštunice. Šta možete da kažete o Gavrilovićevom ubistvu? Da li je tendenciozno i s kojim ciljem politički upotrebljena njegova smrt?
– Nije ubijen samo Momir Gavrilović a da javnost o tome ništa ne zna. Kako je ubijen ministar odbrane Pavle Bulatović? Ponudio sam se skupštinskoj komisiji za ispitivanje ubistva da sa svojim operativcima, uz poštovanje svih pravila Službe, a u određenom roku rešim taj slučaj. Bio sam u Skupštini pozdravljen burnim aplauzom. Nadležni organi to nisu prihvatili.

Da li je istina da od svih čelnika DOS-a jedino Koštunica nije išao u Mađarsku da uzme novac koji je Stejt department izdvojio za rušenje Miloševića?
– Moje ubeđenje je da se Vojislav Koštunica nikada ne bi upustio u tako prljav posao. Prepustio je to onima koji su se sami hvalili da su iz Mađarske donosili ogromne svote novca pod vidom finansiranja DOS-a.

Opširnije čitajte o tome šta je sve rekao general Aco Tomić u Ekspresu koji je na kioscima. . .