GENIJE U SANATORIJUMU: Priča o sinu Alberta i Mileve Ajnštajn

Kao nestabilni šizofreničar, Eduard je proveo tri decenije u sanatorijumu. Bio je za svog oca "nerešivi problem".

Mileva i Albert Ajnštajn venčali su se 1903. godine i imali su troje dece: Lieserl, koji je nestao kroz istoriju i pretpostavlja se da je dat na usvajanje, Hans Albert i Eduard, najmlađi sin koji je rođen u Cirihu u Švajcarskoj 28. jula 1910. godine. Ajnštajn se razdvojio sa Milevom 1914. godine, ali je pismima održavao kontakt sa sinovima.

Eduard je kao i stariji brat, teško podneo razvod roditelja. Dok se nakon razvoda o deci brinula majka Mileva, otac Albert se oženio svojom rođakom. Edvard je od rođenja bio bolešljiv, što je velikog naučnika jako brinulo. Već tada je sa sigurnošću tvrdio da neće moći da "izraste u zdravu osobu".

Ajnštajn je očajavao zbog svog sina nakon što je napustio kuću, napisavši u pismu kolegi 1917. godine: "Stanje mog dečaka me duboko potresa. Nemoguće je da će postati u potpunosti razvijena osoba."

Pročitajte još: Kada je Čehov sreo Tolstoja

Međutim, Edvard je već sa šest godina čitao Šekspira, kasnije Kanta, Šopenhauera, Platona… Zainteresovao se za psihijatriju, posebno za dela Sigmunda Frojda. Ipak je, sledeći očeve stope, upisao studije u Cirihu, ali je već tada osetio teret Ajnštajnove slave.

"Teško je imati toliko važnog oca, jer se osećaš nevažnim i beznačajnim" govorio je godinama kasnije Edvard.

Negde u to vreme, Edvardovo mentalno stanje se pogoršavali, što je kulminiralo pokušajem samoubistva 1930. godine. Dijagnostikovana mu je šizofrenija i spkuliše se da su surovi medicinski tretmani tog doba samo pogoršali stanje do te mere da su bili pogođeni njegov govor i kognitivne sposobnosti.

Edvard je proveo ostatak života u azilu u Švajcarskoj i otac ga nikada više nije video. Sahranjen je na Hongerberg groblju u Cirihu. Umro je od srčanog udara u 55-oj godini. Skončao je 1965. kao bolnički baštovan, zaboravljen od svih.