Tramvaj zvani želja

Pejami Safa: „Fatih-Harbije“; prevodilac: Avdija Salković; izdavač: „Agora“

Pravcu tradicionalista u turskoj književnosti, rođenih krajem XIX veka pripadaju uz Pejami Safu, autora romana koji ovde predstavljamo, i Abdulhak Šinasi Hisar, Jahja Kemal Bejatlı i Ahmet Hamdi Tanpınar, koji su svi listom skončali šezdesetih godina prošlog veka, kao po dogovoru, uključujući Nazima Hikmeta, suprotnih svetonazora.

Kao konzervativac, Pejami Safa je postao poznat po svojoj čuvenoj polemici sa proslavljenim turskim piscem Nazimom Hikmetom, levičarom, koji je velikim delom aktivnog života bio zatvoren, gonjen, ekskomuniciran iz književnih kružoka, najzad i prognan sa rodne grude.

Pejami Safa potiče iz čuvene spisateljske porodice kasnog osmanskog perioda, a njegov rano preminuli otac bio je poznati pesnik. Pre vremena je morao da zarađuje za život, ostavši siroče, uglavnom pišući kriminalističke priče pod pseudonimom. U trinaestoj godini objavio je prvo delo. Pisao je bez prestanka četiri i po decenije. Bavio se srodnim zanimanjima – novinarstvom, izdavaštvom, turskim književnim jezikom, itd. Napisao je i danas veoma cenjenu gramatiku turskog jezika.

Povezane vesti - KNJIŽEVNI GURU: Istanbulska tajna večera

Rođen 1899. Pejami Safa postao je značajan turski književnik srebrnog veka. Autor je 15 romana, izuzimajući one pisane pod pseudonimom. Većina njegovih romana nastala je pre 1940. godine (a njihova tematika proizlazi iz konflikta Istoka i Zapada), od kojih su najveću pažnju privukli romani „Fatih-Harbije“, „Sami smo“ i „Deveto spoljašnje odeljenje“.

Glavna junakinja kratkog ali intenzivnog i upečatljivog romana je Neriman, mlada studentkinja istanbulskog konzervatorijuma, koja zapada u desetodnevno iskušenje, za koje se do samog kraja ne zna da li će mu odoleti. Odgojena u tradicionalnom duhu, uz brižnog oca i višegodišnjeg verenika, a bez majke kao zastupnice i saveznice, živi u staroj gradskoj četvrti, u kojoj se zna kako ko diše i misli, koja zamire i u snove tone sa prvim mrakom. Istrajava nepromenjena. Izazov mladoj devojci su nove, moderne četvrti, gde se živi lakše, po obrascu modernog i u zapadnjačkom stilu. U kojima život pulsira danju i noću. Ona želi da ide na balove, nosi balske haljine i sluša modernu muziku. Tu svoju želju ne krije ni od oca i verenika, pretvarajući je u tačku konflikta.

Tramvajska linija Fatih-Harbije je put od zemlje do neba, od skromnosti, sporosti, oveštalosti do slobode, promene i primamljivog sjaja, dijalektika suprotnosti između starog i novog, između prošlosti i budućnosti. Pri tome sadašnjost ne može biti u sredini, u pomirljivosti i medijaciji ova dva pojma, nego samo na jednoj stanici tramvaja – početnoj ili poslednjoj. Duboko u zemlji, u sokacima i minderlucima Fatiha, nalik na kapadokijske pećine i zemunice ili u luksuznim apartmanima, blistavim restoranima, hotelima i balskim dvoranama Harbije. Na početnoj stanici gde su doksati i hoklice ili na zadnjoj gde su barske, zapadnjačke i dizajnirane stolice? Zašto je istina samo na jednoj strani, zašto nije na pola puta?

Povezane vesti - KNJIŽEVNI GURU: Bog ćuti

Roman “Fatih-Harbije“ dovodi glavnu protagonistkinju u iskušenje ne zbog postojanja greha, počinjene preljube ili nekog drugog poroka, već zbog snažnog sudara kultura i života u skladu sa duhom vremena, koji odjednom promenjen, ne predstavlja duh prošlosti, već izrazito primamljiv dah sadašnjosti. Ko je zbog toga može osuditi? Oni koji se nisu promenili?

Njena ljubavna i životna drama je dominantna. Kako da zadovolji nepomirljive i nespojive strane? U njenoj duši besni bura u čaši vode, borba između tradicionalnog i modernog, istoka i zapada, bogatstva i siromaštva. Sukob generacija, polova, pogleda na svet. Ona je bez para, moderne odeće i fluidnog okruženja. Jedan kurtoazni poziv na bal izazvaće oluju emocija, magnovenje slično opisano, samo drugim povodom, u Geteovom romanu „Jadi mladog Vertera“.

Alisa i Zlatokosa obrela se, ne u zemlji poroka, već u zemlji čuda. Njeno iskušenje nije strast nego progres. Ona želi promenu, koja joj je bila uskraćena u dosadašnjem životnom poretku, koji je poštovao snagu iskustva, tradicije i predanja, ali ne i stalni preobražaj sveta. Od elektrifikacije do nove tehnologije života i mišljenja.

Roman „Fatih-Harbije“ objavljen je 1931. godine i predstavlja autentičnu sliku turskog društva toga doba. Aktuelan i danas, posle devedeset godina. Osovina mladalačke pobune je ista, od pećine do oblakodera, kiborga, bioinženjeringa i interneta. Zanesenost novinama.

Povezane vesti - Egipatska knjiga mrtvih

Desetodnevna dilema razara strukturu postojećih odnosa, ubrzo ih pretvarajući u olujne kovitlace. Mlada devojka hrabro iznosi svoje bezazlene želje bližnjima nailazeći na muk. Na distancu. Neodobravanje. Tako njeno nervno rastrojstvo nalik električnom pražnjenju počinje, doživljavajući ubrzano tenziju, katarzu, kulminaciju i propast, ali i razrešenje, brzinom udara munje, strujnog udara, razornog groma. Vremenom shvata da spoljašnji sjaj nije nužno pravi, da svetlosti velegrada ne moraju imati toplinu i sklad. I da je ljubav, čak i u besparici, nemaštini dovoljna. Ako je merilo stvari.