KNJIŽEVNI GURU: Istanbulska tajna večera

KNJIŽEVNI GURU: Istanbulska tajna večera

Fuat Sevimaj


Fuat Sevimaj: „Kapali čaršija“; prevodilac: Vesna Gazdić; izdavač: „Agora

Fuat Sevimaj, mlađi brat po peru Orhana Pamuka, nagrađivani je turski pisac, koji u Istanbulu drži radionice prevođenja i kreativnog pisanja. Za roman „Kapali čaršija“ dobio je 2015. nagradu „Ahmed Hamdi Tanpinar“. Za prevod Džojsovog „Finenganovog buđenja“ (ova knjiga je prevedena samo na sedam svetskih jezika) pripala mu je nacionalna prevodilačka nagrada „Talat Sait Halman“ za 2017.

Kapali čaršija je mesto u samom srcu Carigrada, u blizini hipodroma i grandiozne Aja Sofije, koje se po osmanskoj tradiciji smatra ličnim graditeljskim doprinosom osvajača prestonici sveta, kapiji Istoka i Zapada, za njihovog vakta. Turci su preobrazili Konstantinopolj, prilagodili ga svojim potrebama i kulturnim navikama, ne pljačkajući ga, već podižući. Zato su valjda od XV veka do današnjeg dana opstali u njemu.

Povezane vestiKNJIŽEVNI GURU: Bog ćuti

Kada su Osmanlije doprle dovde, veličanstveni grad je uveliko propadao i tihovao već nekoliko stotina godina, od kad su hrišćani tokom IV krstaškog rata upali u njega i umesto da ga pljačkaju tri dana, pljačkali ga i devastirali šezdesetak godina, ostavivši ga u ruševinama. Od 1204. do 1209. godine Latini su otpremili skoro sve carigradske svetinje i dragocenosti u Evropu.

Istoričar Nikita Honijat je zapisao: „Venecijanci su znali pravo bogatstvo grada i vrednost predmeta. Sve opljačkano je slato u Veneciju i korišćeno za ukrašavanje trgova, palata i bogaćenje riznica.“

Francuzi i Flamanci bili su ispunjeni strašću za uništavanjem. Sveta Sofija postala je mesto najvećeg svetogrđa. Čak su i Saraceni bili milosrdni i blagi u poređenju s ljudima koji na ramenima nose, ni manje ni više, nego Hristov krst.

Venecijanski trgovci prodali su francuskom kralju Luju IX Hristov trnov venac za 170.000 franaka. Najveći broj pokradenih carigradskih svetinja sačuvan je u Veneciji, Vatikanu i Rimu, Amalfiju, Lionu, Parizu… Krst carice Jelene su Đenovljani poslali u svoj grad, a deo lobanje Sv. Jovana Krstitelja dobio je francuski grad Amijen. U Pariz je otpremljena Aristotelova „Metafizika“ koja je ubrzo izgorela.

Fuat Sevimaj

Fuat Sevimaj

Carstvo je obnovljeno 1261. godine pod vlašću poslednje vizantijske dinastije, kuće Paleologa. Kombinacija spoljnih neprijatelja i građanskih ratova još više je oslabila carstvo koje je prestalo da bude prvorazredna sila. Vizantijska istorija okončana je sredinom 15. veka osmanskim osvajanjima.

Veliki ili pokriveni bazar je osnovao Mehmed II Osvajač 1461. Ovde su danas kao i nekada, zanatlije i trgovci svih profila. U ovaj mali grad iz 1001 noći ulazi se kroz 18 kapija, od kojih je osam velikih, dok su ostale manji prolazi. Bazar površine 30.702 m2 preseca 65 ulica i ima svoju džamiju, dvadesetak hanova, sedam fontana, jedan bunar i preko 4.000 radnji.

Prema pisanju Evlije Čelebije, u to vreme je Kapali čaršija imala 4.399 prodavnica, 10 medresa, nekoliko džamija, restorana i menjačnica u šezdesetak ulica. Novi deo nastao je proširenjem postojećeg prostora u XVI veku za vreme vladavine sultana Sulejmana Veličanstvenog. Čaršija je preživela nekoliko požara i dvadesetak zemljotresa.

Povezane vestiEgipatska knjiga mrtvih

Iako se promoviše kao najstarija pokrivena pijaca u ljudskoj istoriji, ima i starijih od nje, kao što je pijaca Kan al Kalili u Kairu, izgrađena još 1382. godine. Međutim, Kapali čaršija je najomiljenija, 2004. godine proglašena je za najposećeniju turističku destinaciju na svetu sa 91 milion turista godišnje. Ima, ako izuzmemo trenutnu pandemiju, i do pola miliona posetilaca dnevno, što je fascinantno, ali vratimo se romanu…

Fuat Sevimaj suvereno ispreda istočnjačku priču o metropoli Osmanlija i Kapali čaršiji, gradu u gradu. Započinje dopremanjem materijala na gradilište, brodolomom u kome je stradao ne samo celokupni teret belog mermera, namenjen novoj Fatihovoj čaršiji, već i posada prilično dotrajalog broda. Nekoliko brodolomnika, hrišćana, spasavajući se, zauvek ostaje u gradu i njihovi potomci, nakon sedamnaest generacija, pojavljuju se u epilogu ove knjige.

Fuat Sevimaj

Fuat Sevimaj

Tri Đenovljanina i jedan trgovac kamenom sa ostrva Marmara upoznaju obućara sa Kapali čaršije, dvorskog lekara, nekoliko dvorjana, klesara i neimara, prodavca školjki, u kojima se povremeno potkradu skupoceni biseri, baba Ilijasa, koji na obali Bosfora nepomičan sedi dvadesetak godina dok budućnost dolazi k njemu kao pripitomljeni konj, te on puši duvan i koristi nargile, gledajući u ručni sat, koji još uvek nije izmišljen, pored peščanih i sunčevih, a Đenovljani jedu čorbu od krompira i pre otkrića Amerike.

Da li je mistični Pir alhemičar, otelotvorenje Hrista ili bezimeni prorok, koji je ribu preobrazio u čoveka, nećemo biti sigurni do samog kraja. Pred nama je pozorište senki, predstava poznata čovečanstvu pod nazivom Tajna večera. Tu je i slikar Leonardo, koji skicira događaj koji se odvija prvi put ili ponavlja kao replika u gostionici Kapali čaršije. Neko od prisutnih počiniće izdaju. Koja zvanica je Juda Iskariotski, otkrićete u romanu „Kapali čaršija“. Tajna se možda krije u epilogu, a možda ne. Treba imati mašte…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar