Roman Versaj

Oldos Haksli: „Kontrapunkt“; prevodilac: Živojin Simić; izdavač: „Službeni glasnik“

Oldos Haksli se rodio 16. jula 1894. godine u Godalmingu, u Engleskoj, u porodici čiji članovi su generacijama predstavljali istaknute članove visokog društva. Oldosov deda, Tomas Henri Haksli bio je zoolog, ali se najviše istakao kao „Darvinov buldog“, jedan od najvećih propagatora Darvinove teorije evolucije u XIX veku, dok će skoro jedan vek kasnije, 1963. godine, Endrju Haksli, Oldosov polubrat, postati jedan od dobitnika Nobelove nagrade za medicinu. Leonard, Oldosov otac, bio je učitelj i pisac, dok je sa zvaničnom nastavom započeo u osnovnoj školi „Hilsajd“, gde mu je predavala njegova majka Julija, po zanimanju učiteljica. Kasnije se mladi Haksli upisao na Iton, jedan od najčuvenijih engleskih koledža.

Iako je porodica imala drugačije planove za mladog Oldosa, sudbina se isprečila i odredila mu da ne ide stopama uglednih rođaka. Usud se u njegovom slučaju zvao zapaljenje rožnjače, od koje je oboleo u svojoj četrnaestoj godini, usled čega je narednih nekoliko godina bio gotovo u potpunosti slep. Čim mu se vid malo povratio, umesto da se posveti medicini ili biologiji, Oldos se upisao na Oksford, da bi studirao englesku književnost. Diplomirao je 1916. godine, usred Prvog svetskog rata, od kojeg je, zbog svoje bolesti bio izuzet.

Oženio se 1919. godine Marijom, Belgijankom, biseksualkom, s kojom je imao sina Metjua, a nakon njene smrti pedesetih godina prošlog veka, sa Laurom. Živeo je u Italiji i Francuskoj, kasnije u Americi, a književnu karijeru započeo je još 1916. godine kao pesnik, kada je objavio „Plameni točak“. Narednih godina sarađivao je s raznim časopisima, pisao pozorišne, likovne i muzičke kritike i prikaze.

Povezane vesti - Kult šarmantnog monstruma

Na početku književne karijere pisao je eseje i članke za različite časopise, ali nije bio dovoljno plaćen, pa ga je i dalje izdržavao otac. Godinu dana je proveo kao predavač francuskog jezika na Itonu, gde je predavao i Eriku Bleru, alijas Džordžu Orvelu. Haksli je brzo napustio ovaj posao, jer se nije snalazio u ulozi predavača. Finansijsku stabilnost postigao je postavši romanopisac.

U Americi se posvetio misticizmu, interesovao se za hipnozu, prisustvovao brojnim seansama za prizivanje duhova.

Godine 1953. prvi put je probao meskalin, te se pročuo među modernim psihijatrima i psihoanalitičarima kao dobrovoljni konzument koji zapisuje svoja psihodelična iskustva. Deset godina eksperimentisao je s drogama, pridruživši meskalinu LSD. Napisao je „Vrata percepcije“, koja će kasnije uticati na Džimija Morisona, te će on po ovom delu nazvati svoj bend „Dorsi“. Tomas Man, koji je svojevremeno hvalio njegove romane, “Vrata percepcije” opisao je kao “neodgovornu knjigu koja zbunjuje svet...“.

Istoga dana kada je ubijen predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džon F. Kenedi, u svom domu od posledica raka umro je i Oldos Haksli.

Prvi roman je objavio 1921. Narednih godina napisao je romane koji su ga učinili poznatim: „Kontrapunkt“ i „Vrli novi svet“. O njegovim delima pisali su Teodor Adorno, D. H. Lorens, koji je opisan u romanu „Kontrapunkt“, Isidora Sekulić...

Povezane vesti - Veliki ring pogubne epohe

Hakslijeva antiutopija „Vrli novi svet“ prikazuje društvo u kome kapitalizam stiče totalitarnu vlast širom sveta i kontroliše svaki segment ljudskog života. Pisac je predskazao pojavu tabloida – novina za radničku klasu sa puno velikih slika i malo teksta, kao i sa vokabularom ograničenim na jednosložne reči. Proročki je najavio i pojavu lekova za raspoloženje - antidepresiva, kao i pornografije – obaveznih orgija za stanovništvo. Izraz „majka“ je u Hakslijevoj distopiji iskorenjen, postavši uvredljiv, budući da se deca dobijaju iz epruvete.

„Kontrapunkt“ je roman ideja, bez klasičnog glavnog junaka. Svi likovi su u određenom trenutku važni. Raskošni društveni orkestar, sa briljantnim solistima muzicira pred nama. Filharmonija, kakva možda nikad nije zaživela u praksi. Haksli opisuje društvo pisaca, intelektualaca, umetnika, buržuja, svet laboratorija i naučnih eksperimenata, političara koji zagovaraju klasne ideje, brakove i bračnu preljubu, putovanja u Indiju, Evropu, ili unutrašnjost ostrva. Ubistvo političkog protivnika, samoubistvo, smrt deteta usled bolesti, dijagnozu raka, pogibelj psa. Upoznaćemo starački tvrdičluk, zabave visoke klase, klubove za gospodu, jeftine prčvarnice, kućne zabave, intelektualne kružoke, groteskno postizanje ideala – biti anđeo ili demon, koje je po Haksliju duboko pogrešno. Strah i prezir protiv ljudskih osobina, protiv ispoljavanja osećanja, slabosti i snage, te izjednačavanja životinjskog i ljudskog, animalnog i prirodnog sveta. Religija, doktrina, nauka, ideologija zamenjuju prirodno stanje čoveka.

Umesto da Hakslijevi junaci žive punim plućima, impulsivno i strastveno, oni od vatre života prave raj ili pakao. Iako su klase u „Kontrapunktu“ prevaziđene još u drugoj polovini XX veka, ljudi i njihova načela nisu se nimalo promenili. Zato je čitanje ovog raskošnog romana zanimljivo i danas, poput virtuelne posete dvorcu Versaj.