Veliki ring pogubne epohe

Vuk Drašković: „I grob i rob“; izdavač: „Laguna“

Vuk Drašković rođen je u Banatu, u selu Međa 1946. godine. Poreklom je iz porodice kolonista iz Hercegovine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1968. godine. Od 1969. do 1980. godine radio je kao novinar u agenciji Tanjug. Skoro tri godine bio je dopisnik ove agencije iz afričkih zemalja. Novinarstvo je napustio 1981. godine, kada se posvetio pisanju.

Nakon toga, napisao je pregršt romana: „Sudija“ „Nož“, „Molitva“, „Molitva 2“ , „Ruski konzul“, „Noć đenerala“, „Doktor Aron“, „Via Romana“, „Isusovi memoari“, „Aleksandar od Jugoslavije” i “I grob i rob”.

Osnovao je Srpski pokret obnove 1990. godine. Paralelno sa svojim književnim radom bavio se politikom. U poslednje vreme, čini se da je opet njegov književni rad preovladao.

U najnovija dva romana bavi se sudbinom i slomom Jugoslavije. Dela “Aleksandar od Jugoslavije” i “I grob i rob” opisuju borbu u velikom ringu epohe nakon atentata na kralja Aleksandra Karađorđevića. Njegovi naslednici su silom prilika knez Pavle, nedorasli suveren u surovom i žuljevitom vremenu, i Aleksandrov sin, Petar II Karađorđević, koji je uoči strašnog rata napustio svoj narod i pobegao iz zemlje iako ga niko ne bi krivio za odluke koje su doneli drugi dok je on bio maloletan. Nažalost, nosilac slavnog imena i pripadnik još slavnije loze imao je srce zeca.

U samom naslovu romana, vešto odabranom “I grob i rob”, Drašković je ugradio filozofsko rešenje, jedini ispravan odgovor na pitanje – šta je starije, kokoška ili jaje? U lakonskom poravnanju – podjednako su stare i ljudska potreba za preživljavanjem u opasnim vremenima koja se ispoljava kroz podaništvo, ropstvo, pomirljivost, gubitak slobode, i grob kao suprotnost ovome, kao sloboda da se herojski umre ako se više ne može dostojanstveno živeti. Mi smo kao narod doživeli ropstvo i slobodu, podaništvo i bunt, kontrarevoluciju i revoluciju, na vetrometini epohe, nošeni i raspeti na četiri božanska, a užasavajuća vetra, zgaženi u ringu krvožednih masovnih ubica.

Povezane vesti - Kopernikanski obrt laži

Hitler nas je bombardovao 1941, a saveznici 1944. Kao narod smetali smo i jednima i drugima, koji su nas ukršteno obasipali prezirom. Šta god da smo odlučili uoči rata, onako obezglavljeni, bez pravog vođstva, bili bismo prineti na žrtvu oltaru istorije.

Čitanje dnevnika, memoara i svedočenja Luke Mesečine nas može povrediti, od prvog do poslednjeg poglavlja. Glavni lik je pravi fakir i njegov hod nije po ekserima nego po mukama. Vreme i mesto u kojima je Mesečina rođen, sve je samo ne bezbedno. Bez obzira na distancu i protok vremena, današnji čitalac nailazi na srču i bodlje prošlosti, njenog zapećka, rukavca, živog blata u kome smo se kolektivno našli, kao učesnici Velikog rata, iako smo već na pragu sledećeg izgubili sve prednosti pobednika i oreol slave. Vreme nasilnika pregazilo je vreme oslobodilaca. Heroji su u njemu postali nepoželjni.

Roman “I grob i rob” nastavak je prethodnog štiva „Aleksandar od Jugoslavije“. Nakon atentata na srpskog kralja u Marseju, njegov brat od strica, knez Pavle Karađorđević, pokušava da vodi zemlju bez velikog državničkog talenta u ratobornom i ozverenom vremenu. On je esteta, umetnička duša, koji bi se radije bavio kolekcionarstvom nego političkim pregovorima u imaginarnom ringu velikih sila.

Zlo pulsira u svetu, od Frankove Španije do Staljinove Rusije, od pokorene Francuske do Čerčilove Britanije, od Hitlerove Nemačke do Pavelićeve NDH, Ruzveltove Amerike i Dučeove Italije. Kako pozicionirati monarhiju koja puca po šavovima, uzdrmana separacionim republikanskim idejama Hrvata, međusobicama crnorukaca i belorukaca, osudom Ante Pavelića za atentat na kralja Aleksandra, papazjanijom od ljotićevaca fašista i nedićevaca humanista, četnika i partizana, konfuznim odnosom krune prema jevrejskom pitanju, gotovo bipolarnim.

Povezane vesti - Odiseja mentalnog bolesnika

Ivo Andrić, Dragiša Cvetković, Vladko Maček, Cincar-Marković, Vlada Vauhnik, Milan Nedić, Slobodan Jovanović, admiral Emil Geprat, prozvan „Srpska majka“, Hitler, Staljin, fon Ribentrop, britanski, ruski, nemački ambasadori u Jugoslaviji, defiluju kroz knjigu kao na vojnoj paradi i svako od njih ima svoj trenutak slave.

Život Luke Mesečine, vrsnog novinara, odraz je burnog vremena, a njegova lična tragedija nije ništa drugo do odraz opšte. To je ognjeni mikrokosmos zastrašujućeg makrokosmosa koji podseća na erupciju supervulkana koja uništava ljudski rod i donosi pustoš.

Povezane vesti - PARODIJA MAKSIMA

Luka Mesečina, čijim očima pratimo istorijske događaje i ličnosti koje su obeležile epohu, izgleda da je Vuk Drašković glavom i bradom. Vuk je žurnalista, glavni lik sopstvenog dela, koji se oseća odomaćeno baš na busiji ovog vremena, sa adresom u Bregalničkoj ulici, u senci kralja Aleksandra i kneza Pavla, a Luka Mesečina njegov je alter ego.

Draškovićevo razumevanje epohe, čini se da nikad nije bilo izvrsnije. Zato je ovo roman epohe koji ima književno-istorijsku vrednost. Može da posluži umesto udžbenika koji više sakrivaju nego što otkrivaju. I može da potraje, a tako će i biti, duže od nas samih.