"VALJEVSKA PODVALA": KAD MOKRENJE NA ULICI POSTANE NOĆNA MORA

Valjevo mi je, od našeg prvog susreta, bilo drago i drugačije. Najgospodstvenija varoš u Srbiji, grad je istorijski duhovni spomenik nemirne i nepredvidive Srbije. Grad odvažnih, obrazovanih, pismenih i duhovitih ljudi, on Srbiju čini različitom

To se jednostavno dogodi, stigne te, nenadano, a nemaš racionalno rešenje. Cupkaš, unezveren tražiš rešenje, prolaznici okolo, u sred si naselja, a u blizini ni kafane ni žbuna. A prolaznici, pa to ti je prava mora: "svi te zagledaju, ubeđen si da belodano vide tvoju muku, podsmevaju ti se. Pa još, nema ni taksija, računaš - prtlja će izdržati, a baš te stiglo".

Najpre sam mislio da to nije istina, da sa mnom nešto nije uredu, da me oči varaju, da je to opet ona čuvena "Valjevska podvala", ali ispred mene se u svoj svojoj iznenađujućoj pojavi, kao nekakav novogovor, ispravio saobraćajni znak koji vidite na fotografiji. On tako humoristično i rečito kaže: „Zabranjeno pišanje"! I to na početku elitnog valjevskog naselja Tešnjar, stari deo grada, preuzeto iz turskog jezika a kaže se "tesnac".

Valjevo mi je, od našeg prvog susreta, bilo drago i drugačije. Najgospodstvenija varoš u Srbiji, grad je istorijski duhovni spomenik nemirne i nepredvidive Srbije. Grad odvažnih, obrazovanih, pismenih i duhovitih ljudi, on Srbiju čini različitom.

Ali i dalje stojim ispred nestvarnog saobraćajnog znaka, na ulazu u naselje Tešnjar, ispred znaka koji kaže „Zabranjeno pišanje".
Računam, sa Valjevcima je uputno biti oprezan, možda je to nekakva skrivalica koja će nasamariti naivnog dođoša, zbog takvih je i postavljen taj znak. Da mu se smeju, da bude novi sinonim lakomislenog stvora koji će biti čaršijski medijum do sledeće pojave.

I dok razmišljam o tome kako sam ja baš „ta valjevska prilika", svakako smešnija od bilo kakvog vodvilja, moja gorštačka sentimentalnost me dovodi do Jovandeke Babića, Ćopićevog lika iz "Osme ofanzive." Jovandeku je stiglo u nevreme i na lošem mestu, on se sakrio iza krave, ali u pola glagola krava se pomerila a Jovandeka sa golom sramotom ostao na ničijoj zemlji. Siroti Jovandeka, došao sa Grmeča u vojvođansku ravan, pa konta da bi bilo pametnije sakriti se iza oveće bundave. U toj ravnici veli, " ni sunce nema đe da zađe. Pa sad budi pametan kad te stiglo".

Stojim ispred čudesne komunikacijske poruke, listam po sećanju, obišao sam dosta sveta, ali nigde nisam video ništa slično. Možda i postoji, ali ovaj valjevski duh baš postavlja visoko lestvicu. Ali u misao me vrati nekakav zakon iz Brozove SFRJ po kojem si imao pravo, kad te neprilika natera u Tešnjar, da svratiš u bilo čiju kuću ili stan, i kažeš "duže, eve mene priteralo, da prostiš, ja svratio porajsebe". I sve u redu, mogao si usput i kafu da popiješ.

Postoji li danas neki sličan propis u Srbiji, nije mi u znanju, ali zasigurno znam da kad svratiš u kafanu samo iz ovih tematskih razloga, konobari te nešto ispod oka osmotre...

Iza ovog saobraćajnog znaka, ispostaviće se, stoji praktična žaoka.

Znak je postavio jedan domaćin, koji objašnjava da od neprijatnog zadaha amonijaka ne može da živi. Noću, prolaznici tako uredno posećuju njegovu, nešto uvučenu kapiju, pa obilato je zalivaju. Dojadilo mu, veli, i nije utešno da njegov slučaj nije toliki izuzetak, postavio je ovaj znak i veruje da bi on kao takav mora da uđe u opštu javnu komunikaciju u svim naseljenim mestima!? Uostalom, u valjevskom kraju njega je ovaj znak učinio poznatim.

Imate li sa ovom neobičnom pričom praktičnu komunikaciju, iskustvo, ili šta činiti kad te stigne na nezgodnom mestu? Meni se dopala ova duhovitost Valjevca iz naselaj Tešnjar, pa zaslužio je bolji tretman od noćobdija.