ANGELA MERKEL: Evropa mora da se ujedini da bi se suprotstavila silama

Evropa mora da se preorijentiše da bi se izborila sa izazovima koje postavljaju njena tri velika globalna rivala, Kina Rusija i SAD, rekla je Angela Merkel pre svojih poslednjih evropskih izbora kao nemačka kancelarka za nemački Zidojče cajtung, a prenosi Gardijan kao deo evropske novinarske alijanse.

Suočavajući se sa izazovima koji se kreću od ruskog uplitanja u izbore, do kineskog ekonomskog uticaja i američkog monopola nad digitalnim uslugama, Evropa treba da se poboljša u ujedinjavanju fronta.

"Nema sumnje da Evropa treba da se promeni u promenjenom svetu. Više ne važe posleratne prakse. Oni [Kina, Rusija i SAD] nas uvek iznova teraju da pronađemo zajedničke stavove. To je često teško s obzirom na naše različite interese. Ali mi to radimo - razmislite, na primer, o našoj politici u vezi sa sukobom u Ukrajini. I naša politika prema Africi sada prati zajedničku strategiju, koja bi pre nekoliko godina bila nezamisliva. Zato nastavljamo da koračamo napred polako, korak po korsk. Međutim, naša politička moć još uvek nije srazmerna našoj ekonomskoj snazi", rekla je Merkel u razgovoru u svojoj kancelariji u Berlinu.

Ovo je ključan period za Merkel i njenih 14 godina sna mestu kancelarke. Iako je njena  Hrišćansko-demokratska unija loše prošla prema poslednjim anketama, posmatrači navode da to ne treba da brine i da se i dalje može očekivati da Angela Merkel produži sa radom do 2021.

„Mnogi ljudi su zabrinuti za Evropu, uključujući i mene. To znači da se osećam još više dužnom da se pridružim drugima ne bismo li Evropi osigurali budućnost", rekla je Merkel.

Navodi se i da su izbori šansa za populiste u Nemačkoj i širom kontinenta da podignu svoju popularnost zbog rastuće nejednakosti, nesigurnosti i nezadovoljstva politikom koju Brisel ima prema državama članicama.

Nemačka kancelarka navela je i da "njeni vršnjaci treba da prestanu da se igraju sa populističkim gestovima".

-Ovo je vreme kada treba da se borimo za naše principe i temeljne vrednosti. Jednostavno rečeno, sedam decenija koje smo uživali u miru više nije dovoljno da opravda projekat EU. Bez argumenata za budućnost kojim bi EU bila opravdana, evropski mirovni projekat može biti u velikoj opasnosti - naglasila je ona.

Merkelova je govorila i o ekološkoj krizi, koja se, kako je rekla, pogoršala od devedesetih godina prošlog veka.

- Ne postoji konzistentna politička na globalnom nivou kada je reč o ekološkoj krizi. Ono što je ključno za napredovanje u svim sferama, pa u zaštiti životne sredine je ekonomski uspeh i to je moja najveća briga - rekla je ona i dodala da je cilj Nemačke da do 2050. eliminiše ugljen-dioksid.

Merkel je ukazala da su, po pitanju iranskog sporazuma, Nemačka, Francuska i Velika Britanija izabrale drugačiji pristup od SAD.

- To što Evropa nije više podeljena po tom važnom pitanju, kao što je bio slučaj sa ratom u Iraku, samo po sebi je vrednost - navela je Merkel.

Nemačka kancelarka se osvrnula i na svoj odnos sa Emanuelom Makronom, rekavši da ona i francuski predsednik imaju "intenzivne debate" i misle drugačije, ali da još mogu da pronađu kompromise, i da su u stanju "da povedu napred Evropsku uniju", preneo je Rojters.

U intervjuu, datom novinaru nemačkog dnevnog lista “Zidojče cajtung”, Merkelova se osvrnula i na Bregzit, navodeći da to bila najveća tačka prekretnica u Evropi u prethodnih nekoliko godina, kao i da je sada lopta na terenu Ujedinjenog kraljevstva, u čijem parlamentu je potrebna većina za izlazak iz EU.

Međutim, ona nije htela da precizira da li će EU premijerki Velike Britanije Terezi Mej odobriti još jedno produženje za Bregzit, ukoliko ne obezbedi većinu do oktobra.