Brazil krenuo žestoko na G20: "Tražimo reformu UN"

Mauro Vieira je kolegama ministrima spoljnih poslova tokom uvodnog govora za sastanak G20 u Rio de Žaneiru, rekao da Savet bezbednosti UN nije bio u stanju da spreči ili zaustavi sukobe poput onih koji su sada u Ukrajini i Pojasu Gaze.

"Multilateralne institucije nisu adekvatno opremljene da se nose sa trenutnim izazovima, što pokazuje neprihvatljiva paraliza Saveta bezbednosti u odnosu na sadašnje sukobe", rekao je Vieira.

Ministri spoljnih poslova 20 vodećih bogatih zemalja i zemalja u razvoju ove nedelje razgovaraju o siromaštvu, klimatskim promenama i pojačanoj napetosti u svetu, postavljajući plan svog rada do samita G-20 18-19. novembra u Riju.

Jedan od ključnih predloga Brazila koji je dao predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, jeste reforma institucija globalnog upravljanja kao što su Ujedinjene nacije, Svetska trgovinska organizacija i multilateralne banke, gde on želi da se založi za jače predstavljanje zemalja u razvoju.

Taj levičarski lider je 18. februara ponovio svoju zainteresovanost za proširenje Saveta bezbednosti UN, razmišljajući o ulasku još zemalja iz Afrike, Latinske Amerike, kao i Indije, Nemačke ili Japana.

"Moramo dodati još ljudi i okončati pravo veta u Ujedinjenim nacijama, jer nije moguće da jedna država sama može da stavi veto na odobrenje nečega što su odobrile sve članice", rekao je Lula tokom državne posete Etiopiji.

Da li će Lulin napor biti uspešan, ostaje da se vidi pošto su stalni članovi Saveta bezbednosti ranije glatko odbacivali pokušaje reformi koji bi rezultirali gubitkom njihove moći.

"Sada nema zamaha za reformu Ujedinjenih nacija. UN su u krizi i možda transformacija Saveta bezbednosti sada ne bi bila moguća", rekao je Lukas Pereira Rezende, politikolog Federalnog univerziteta Brazila Minas Žerais.

Vieira je rekao da je Brazil "duboko zabrinut" širenjem sukoba širom sveta - ne samo u Ukrajini i Gazi, već na više od 170 mesta - po nekim studijama.

Vieira je rekao da se više od dve hiljade milijardi dolara godišnje troši na vojne budžete širom sveta i da bi više od tog novca trebalo da ide u programe razvojne pomoći.

"Ako nejednakosti i klimatske promene u stvari predstavljaju egzistencijalne pretnje, ne mogu da izbegnem osećaj da nam nedostaju konkretne akcije u vezi s tim", rekao je Vieira. "To su 'ratovi' koje moramo da vodimo 2024. godne" - ukazao je on.

Lula se u sredu sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom u glavnom gradu Braziliji razgovarao dva sata o globalnom upravljanju i drugim pitanjima. Blinken koji je na trodnevnom putovanju u Brazil i Argentinu, kasnije se uputio u Rio na sastanak G20.

Razgovarali su i o sukobu u Gazi, uključujući hitan rad na olakšavanju oslobađanja svih talaca i povećanju humanitarne pomoći i poboljšanju zaštite za palestinske civile - navodi se u saopštenju američkog Stejt departmenta.

Nisu javno govorili o diplomatskom sporu ključnog američkog saveznika - Izraela i Brazila povodom Lulinog poređena izraelsku vojnu ofanzivu u Gazi sa nacističkim Holokaustom.

Lula je novinarima u nedelju na samitu Afričke unije u Etiopiji rekao da "ono što se dešava u Pojasu Gaze i palestinskom narodu nije viđeno ni u jednom drugom trenutku u istoriji. U stvari, jeste kada je Hitler odlučio da pobije Jevreje".

Izrael je zbog toga Lulu proglasio "personom non grata", uložio protest brazilskom ambasadoru u Izraelu i tražio izvinjenje. Lula je zaizvrat pozvao brazilskog ambasadora da dođe kući, "na konsultacije".

Posle godina diplomatske izolacije pod bivšim desničarskim predsednikom Žairom Bolsonarom, Lula je od povratka na vlast u januaru 2023. nastojao da ponovo postavi Brazil u centar svetske diplomatije.

Ministri finansija G20 i predsednici centralnih banaka trebalo bi da se sastanu sledeće nedelje u Sao Paolu, a drugi sastanak ministara spoljnih poslova zakazan je za septembar.