SAD i Huti

Da li će front u Crvenom moru zapaliti širi region

Američki i britanski ratni brodovi i avioni pokrenuli su 12. januara talase raketnih udara na pobunjenike Huta u Jemenu, koje podržava Iran.

Do ove akcije došlo je nakon višenedeljnih upozorenja toj grupi da prestane sa napadima na komercijalne i trgovačke brodove u Crvenom moru ili se suoči sa teškim posledicama.

Prethodno su SAD odbijale da zadaju povratni udarac Hutima jer nisu želele da naruše klimavo primirje u Jemenu i tako pokrenu širi sukob u regionu. Ali, Huti su 9. januara lansirali 18 dronova za napad, protivbrodske, krstareće i balističke projektile na međunarodne komercijalne i ratne brodove u Crvenom moru. Američki i partnerski vojni brodovi i avioni koji štite plovne puteve uspeli su da odbiju ovaj napad, ali su njegov obim i ozbiljnost izazvali međunarodnu osudu i ostavili malo opcija za odgovor osim da se u delo sprovedu međunarodna upozorenja da će napadi imati ozbiljan odgovor – što se i dogodilo.

Meta britanskih i američkih udara bile su lokacije sa koji Huti izvršavaju raketne i dronske udare, kao i radari. Huti su rekli da će uzvratiti bombardovanjem i istakli da je u napadu SAD i saveznika poginulo pet, a ranjeno šest pripadnika njihovih jedinica.

Inače, Huti su i ranije sporadično napadali brodove u regionu, ali do eskalacije u obimu i učestalosti došlo je od početka rata između Izraela i Hamasa, pogotovo nakon eksplozije u bolnici u Gazi 17. oktobra, u kojoj je bio veliki broj poginulih i povređenih.

Ta eksplozija označila je početak intenzivne militantne kampanje protiv američkih baza u Iraku i Siriji, ali i bombardovanje komercijalnih brodova koji prolaze kroz Crveno more.

Napadi su postali toliko česti da je nekoliko brodova oštećeno, što je prisililo međunarodne brodarske kompanije da preusmere svoja plovila ka alternativnim rutama.

“Od 4. januara Huti su pokrenuli 27 različitih napada na brodove koji prolaze kroz južno Crveno more“, rekao je portparol Pentagona general-major Pet Rajder na konferenciji za novinare.

Sa druge strane, portparol Huta, general Jahja Sari, naveo je da ova grupa želi “da spriječi izraelske brodove da plove Crvenim morem i Adenskim zalivom“.

“Napadi će trajati dok ne prestane izraelska agresija na našu nepokolebljivu braću u Pojasu Gaze“, istakao je Sari.

Ono što je interesantno jeste i činjenica da je tek nekoliko napadnutih brodova imalo direktne veze sa Izraelom.

Američki zvaničnici tvrdili su i da Huti tehnički nisu gađali američke vojne brodove, mada se kapetani tih brodova koji opserviraju region Crvenog mora i Adenskog zaliva i iz dana u dan gledaju dronove i rakete koje im idu u susret ne bi složili sa ovom izjavom.

Kao odgovor na napade Huta, ministar odbrane SAD Lojd Ostin najavio je operaciju “Prosperity Guardian“, prema kojoj su SAD i više od 20 drugih zemalja osmislili zaštitu za komercijalne brodove koji su ostali na ruti i odlučili da prolaze kroz Crveno more.

“Da ta operacija nije obezbedila pratnju komercijalnih brodova i presrela dronove i protivbrodske rakete ispaljene iz Jemena, nema sumnje da bi veliki broj njih bio pogođen, možda čak i potopljen, uključujući i komercijalni brod pun mlaznog goriva. Imali smo izuzetno opasne situacije“, rekao je visoki zvaničnik američke administracije koji je želeo da ostane anoniman.

Do danas je, prema podacima Stejt departmenrta, zaštitna operacija koju su pokrenule SAD i Velika Britanija sa saveznicima pomogla da više od 1.500 komercijalnih brodova bezbedno prođe kroz Crveno more.

Inače, cene nafte su porasle nakon što su Britanija i Sjedinjene Američke Države izvele vojne napade na ciljeve u oblastima Jemena koje kontrolišu pobunjeni Huti, prenosi Si-En-Bi-Si (CNBC).

Evropski berzanski indeksi su u porastu, a cena nafte skočila je za oko dva odsto zbog sukoba u Crvenom moru.

Prema podacima sa berzi, cena sirove nafte porasla je na 73,997 dolara, a cena nafte Brent na 79,420 dolara, u oba slučaja za približno dva odsto.

Evropski fjučersi gasa su se na otvaranju berze TTF prodavali po ceni od 31 evro za megavat-sat.

Cena zlata porasla je na 2.038,94 dolara za uncu (unca iznosi 28,35 grama), a cena pšenice na 6,0581 dolar za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).

Vrednost evra u odnosu na dolar iznosila je 1,09680, što je otprilike ostalo isto.

I ovo je, između ostalog, jedan od razloga zašto je administracija Džoa Bajdena nevoljno preduzela ovu akciju protiv Huta i zašto je ona dugo odlagana.

Osim toga, postoji ogromna zabrinutost da bi napadom na Hute moglo da bude poremećeno krhko primirje u Jemenu i pokrenut širi sukob u regionu. Zato je Bela kuća koja želi da očuva primirje u Jemenu i oprezna u preduzimanju akcija koje bi mogle otvoriti još jedan ratni front.

Iako su se američke snage odmah suprotstavile milicijama koje podržava Iran, a koje su dejstvovale dronovima, raketama i balističkim raketama kratkog dometa na američke baze u Iraku i Siriji, SAD su dugo izbegavale i odlagale napad na Hute.

SAD su pred sobom imale ozbiljnu računicu, odnosno da li bi ciljani udari na skladišta oružja Huta ili slična mesta, koja takođe imaju iransku podršku, prešli granicu i pokrenuli širi rat u regionu.

Komentarišući ove najnovije napade na Hute u Jemenu, spoljnopolitički komentator “Politike“ Boško Jakšić kaže da su Amerikanci pokušali da naprave mnogo širu koaliciju, ali pokazalo se da su najbliži američki saveznici među arapskim zemljama, koje su čak i topografski blizu Jemena, poput Saudijske Arabije, odbili da učestvuju u ovoj koaliciji.

“Od svih šest zemalja Zaliva samo je Bahrein pristao da uđe u koaliciju, ali ne zaboravimo da je tamo centralna komanda američke flote“, rekao je Jakšić.

On je dodao i da mu ovaj napad na Hute liči na obaranje ruku između SAD i Irana.

“Ne vidim potencijal da taj front u Crvenom moru zapali širi region. On je ograničenog dejstva. Po izjavama poslednjih dana iz Vašingtona i Teherana može se zaključiti da ni Iran ni SAD nisu zainteresovane za proširenje konflikta“, istakao je Jakšić.

On je podvukao da je sve to vojno marketinško prepucavanje od kog najviše štete ima svetska trgovina s obzirom na to da tim putem, odnosno moreuzom Bab el-Mandeb, pa kroz Crveno more ka Suecu, prolazi oko 15 odsto svetske pomorske trgovine.

“Sem te dodatne cene koja se plaća, mislim da na vojnom frontu ovaj sukob nema potencijal širenja konflikta kao što bi eventualno mogao da ima libanski front“, naglasio je Jakšić.

Ova njegova predviđanja potvrđuje i portparol Pentagona general-major Pet Rajder koji je rekao da će SAD nastaviti da se konsultuju sa međunarodnim saveznicima i partnerima o odgovarajućem načinu zaštite komercijalnih brodova koji se odluče za plovidbu kroz Crveno more.

“Istovremeno ćemo se truditi da maksimalno zaštitimo naše snage“, dodao je Rajder.

Novinar “Novosti“ iz Zagreba Jerko Bakotin kaže da Huti imaju sopstvene razloge što su se upustili u ovo, kao i da se ne sme prenebregnuti ideološka motivacija zbog rata u Gazi.

“Sa druge strane, ovo Hutima daje priliku da ojačaju svoje pozicije i popularnost unutar samog Jemena gde imaju problem, kako sa vladanjem nad stanovništvom, tako i u pozicioniranju u odnosu na ostale frakcije“, ističe Bakotin.

Dodaje da takođe treba imati u vidu da Huti nisi u potpunosti iranski pioni. “Tačno je da iz Irana dobijaju naoružanje, ali nisam siguran da ih Teheran u potpunosti kontroliše“, kaže Bakotin.

On podvlači da ovaj sukob izaziva ozbiljne probleme za Zapad i svetsku ekonomiju.

“Neke ʼTeslineʼ fabrike morale su da obustave proizvodnju. Nekih 10 do 15 odsto svetske pomorske trgovine prolazi Crvenim morem. To su ogromni gubici“, ističe Bakotin.

On podseća da su Huiti izjavili da su napadi na trgovačke brodove u Crvenom moru posledica rata u Gazi i da zato ne vidi kako će biti zaustavljeni dok se ne okonča sukob u Gazi.

“Saudisjka Arabija bila je godinama u sukobu sa Hutima i manje-više nisu postigli ništa. Tako je I sad. Možda će SAD i saveznici ovim udarima smanjiti njihove vojne sposobnosti, ali da će ih sprečiti da rade to što rade, neće, bez nekog političkog rešenja koje nije na vidiku“, podvlači Bakotin.

Za profesora univerziteta u Vašingtonu Džoela Migdala najveći problem Amerike u tom region je Iran i savezništva koja je ova zemlja sklopila poput iračke milicije, Sirije, Jemena, Hamasa, Hezbolaha.

“SAD su više puta pokušale da okrenu glavu od Bliskog Istoka i nisu uspele jer se problem Bliskog Istoka uvek iznova pojavljuje“, kaže Migdal.

On objašnjava da SAD pokušavaju da uspostave jednu protivtežu iranskom šitskom polumesecu i u tom pogledu podrška Izraelu je u skaldu sa onim što Amerikanci žele.

“A to je da budu saveznici jednoj jakoj sili na Bliskom Istoku koja može da se suprotstavi Iranu, a da pritom pod svoje okrilje u toj borbi pridobiju i Saudijsku Arabiju, zalivske države i Egipat. Jednom kada se to postigne, Amerika će izvršiti pritisak na Izrael, a Natanjahu, koji se sa tim ne slaže, verovatno tada neće biti na vlasti, ali nekakav sporazum će morati da bude postignut i rat u Gazi zaustavljen“, smatra Migdal.

On podseća da su pre nekoliko dana ministar odbrane Izraela i obaveštajne službe govorili o tome da Palestinci treba da upravljaju Gazom.

“Kako će to izgledati i da li će to biti neka reformisana palestinska vlast, to još uvek nije jasno“, zaključuje Migdal.

SAD ponovo napale Hute