Italija otišla u recesiju, mračniji izgledi za Evropu

Italija otišla u recesiju, mračniji izgledi za Evropu


Italija je opet otišla u recesiju što je pojačalo zabrinutost za privredu evrozone i moguću eskalaciju nestabilnosti na tržištima obveznica koja je ranije opterećivala Evropsku uniju.

Italijanska privreda, treća najveća u evrozoni, u četvrtom tromesečju 2018. smanjila se za 0,2 odsto, saopštila je statistička služba Italije.

Sa padom od 0,1 odsto u prethodnom tromesečju to znači da je Italija u tehničkoj recesiji, koja je definisana kao dva uzastopna tromesečja smanjenja. Poslednji put Italija je bila u recesiji pre četiri godine.

Italijanska recesija je jedan od razloga što je usporen rast u evrozoni u 2018, zajedno sa neizvesnostima povezanim s Bregzitom, trgovinskim sporom Kine i SAD i novim standardima emisije gasova automobila.

Privreda evrozone u boljem stanju nego u mračnim danima dužničke krize koja je pretila da razbije evro, ali i dalje zaostaje za privredom SAD koja bi trebalo da ima rast od oko tri odsto u 2018. Zbog toga je nezaposlenost u evrozoni od 7,9 odsto oko duplo veća od američkih četiri odsto.

Privreda evrozone je u četvrtom tromesečju imala slabašan rast od 0,2 odsto, kao i u prethodnom kvartalu, pokazuju privremeni podaci koje je danas objavila evropska statistička služba.

U celoj 2018. privreda evrozone je porasla 1,8 odsto što je najslabije u poslednje četiri godine. To je i manje nego što se predvidjalo pre godinu dana, kada se očekivao tek mali pad u odnosu na 2,4 odsto 2017.

Italijanska prirede je gorući izvor brige prethodnih nekoliko meseci, delimično zbog spora nove populističke vlade s Evropskom komisijom oko budžeta, što je podrilo poverenje kompanija i podiglo Italiji troškove pozajmljivanja.

Vlada u Rimu, izabrana posle razočaranja ekonomijom posle godine pa i decenija tromog rasta, želi da poveća potrošnju kako bi podstakla privredu. Želela je da poveća socijalna izdvajanja i ukine penzionu reformu.

Tim planom Italija ne bi smanjila svog dug koji je s preko 130 odsto BDP-a najveći u Evropi posle Grčke.

Evropska komisija, i dalje sa sećanjima na dužničku krizu zbog koje je bilo potrebno spasavati nekoliko zemalja, insistirala je da italijanska vlada obuzda svoje planove za potrošnju.

Italijanski premijer Djuzepe Konte nastojao je danas smanji značaj recesije i za nju okrivio spor SAD i Kine, za koji je rekao da je negativno uticao na italijanski izvoz.

“To je prolazni faktor”, rekao je Konte novinarima u Rimu.

Šef italijanske organizacije za zaštitu potrošača Masimiliano Dona rekao je da novi podaci postavljaju pitanje oko predvidjanja vlade da će privreda u ovoj godini imati rast od jedan odsto.

Italija nije jedini razlog za usporenje privrede evrozone u 2019. Nemačka, najveća evropska privreda, pretrpela je neočekivano smanjenje u trećem tromesečju uglavnom usled promena u standardima za izduvne gasove što je omelo pridaju automobila. I neizvesnost oko britanskog izlaska iz EU uticala je na raspoloženje, kao i strahovi za svetsku trgovinu usled rasta tenzija izmedju SAD i Kine.

Drugi ekonomski pokazatelji ukazuju na dodatne slabosti na početku 2019. i većina ekonomista očekuje težak period ako se izvori neizvesnosti ubrzo ne otklone.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar