KAKO POČISTITI ZA FEJSBUKOM

KAKO POČISTITI ZA FEJSBUKOM


 Društvene mreže, saglasni su američki autori, mogu biti veoma opasne po svoje korisnike. Te platforme proizvode masovno nezadovoljstvo, koje je navodno nagnalo i Neđeljka Đurovića da ubije Miloša Mileusnića, mladića koga nije ni poznavao

Iako je pred tužilaštvom negirao da je ubio studenta iz Čačka, prethodno je u policiji priznao zločin. Onaj najbrutalniji, bez motiva, posle kojeg „zašto” uvek ostaje bez odgovora. A objašnjenje Neđeljka Đurovića (28) iz Požarevca bilo je neverovatno. U svom prvom iskazu Neđeljko je rekao da je dan i noć proveo na Fejsbuku i Tviteru, da je shvatio koliko je nesrećan zbog svog bednog života i da je zato odlučio da nekoga ubije. Taj neko je, sticajem slučajnih tragičnih okolnosti, bio Miloš Mileusnić (24). Dželat i žrtva se nisu poznavali. Čak nisu bili ni frendovi na Fejsbuku.
Ne ulazeći u to da li je „monstrum”, „pomahnitali ubica” ili „dobrica”, kako ga je okarakterisao otac, Neđeljka su, kako sam tvrdi, frustrirale društvene mreže i njihov sadržaj.

Onaj sadržaj koji su Fejsbuk, Instagram, Tviter i druge platforme omogućili, a koji je doveo do omasovljenja nezadovoljstva. Jer iako su svesni fotošopiranosti tuđih života, korisnici upadaju u emocionalnu zamku, pritisnuti onim što nisu ostvarili, a misle da su mogli ili da su barem zaslužili. Opasnost je ogromna. Kao i odgovornost kompanija koje su do nje dovele. To je u Americi postalo jasno tek onda kada je priča politizovana i kada su predstavnici američkih firmi Fejsbuk, Tviter i Gugl saslušani u okviru istrage o mešanju Rusije u predsedničke izbore 2016. godine. Te kompanije su pokrenule interne kontrole, obećale bolje regulative i algoritme, a njihovi tvorci su tek odskora počeli da priznaju greške. I to ne samo one koje se odnose na zloupotrebu podataka i ugrožavanje privatnosti već i one koji direktno utiču na ljudsku psihu. U američkom magazinu „Tajm”, u članku „Pomogao sam da se napravi ovaj haos. Evo kako ga popraviti”, investitor Rodžer Meknami govori o tome kako je Fejsbuk skrenuo s puta.

– Pre više od jedne decenije sam se priključio kompaniji i uživao u njenom uspehu. Sve do pre nekoliko meseci. Sada sam razočaran. Zbunjen. Stidim se. Sa više od 1,7 milijardi članova, Fejsbuk je među najuticajnijim kompanijama na svetu. Da li im se to sviđa ili ne, da li je Fejsbuk tehnološka kompanija ili medijska, ona ima uticaj u politici i socijalnom blagostanju. Svaka odluka koju menadžment donese odražava se na ljude. Menadžment je odgovoran za svaku akciju. Kao što dobijaju zasluge, tako treba da budu odgovorni i za neuspehe. Fejsbuk je nedavno uradio neke užasne stvari i ja više ne mogu da opravdam takvo ponašanje – naveo je Meknami otkrivajući na koji način je rukovodstvo Fejsbuka ignorisalo zloupotrebe u političkim kampanjama za predsedničke izbore u Americi.

– Devet dana pre izbora u novembru 2016. poslao sam mejl osnivaču Marku Zakerbergu i glavnom operativcu Šeril Sandberg o problemima koje sam video. Ranije u toku godine primetio sam uznemiravajuće slike koje dele prijatelji u Fejsbuk grupama, očigledno povezanim s kampanjom Bernija Sandersa (kandidata za predsedničke izbore u SAD). I hteo sam da podelim sa Sandbergovom i Zakerbergom svoj strah da su loši glumci iskoristili Fejsbukovu arhitekturu i naneli štetu nevinim ljudima. Bio sam savetnik Zakerbergu i investitor Fejsbuka. Moji rani sastanci sa Zakom su se gotovo uvek dešavali u njegovoj kancelariji. Uglavnom smo bili samo nas dvojica. Sviđao mi se Zak. Sviđao mi se njegov tim. Bio sam jedan od ljudi koje bi zvao kada bi se suočio sa izazovima. Mentorstvo mi je bilo zabavno, a Zak nije mogao biti bolji učenik. Mnogo je češće postupao po mom savetu nego po svom nahođenju. Kada sam poslao tu poruku Zaku i Šeril, pretpostavio sam da je Fejsbuk žrtva. Posle onoga što sam naučio tokom meseci koji su usledili, o izborima 2016, o širenju laži o Bregzitu, o podacima o korisnicima koji se prodaju drugim grupama, bio sam šokiran i razočaran. Trebalo mi je dosta vremena da prihvatim da je uspeh zaslepeo Zaka i Šeril. Nikada nisam imao razloga da grizem ruku Fejsbuka. Čak i dok ovo pišem, još posedujem akcije u toj firmi.

Zanimljivo je da Meknami, i pored kritika, ima razumevanje za pogubne poslovne odluke Zakerberga i njegovih saradnika. Po njegovom mišljenju, Zak je toliko verovao u povezivanje ljudi da je tako važna ideja opravdavala svaku akciju koja je bila neophodna za njenu realizaciju. Međutim, uspeh je, kako navodi, iskrivio percepciju stvarnosti i na kraju doveo do katastrofe. Problem je nastao zbog toga što je kompanija zasnovana na poslovnom modelu oglašavanja, koje zavisi od manipulisanja pažnjom korisnika tako što im se plasira što više oglasa i reklama.

Manipulaciji najviše koriste osveta i strah, emocije koje povećavaju angažovanost. Meknami je otkrio da su algoritmi tako napravljeni da daju korisnicima ono što žele, odnosno da njihov njuz fid postaje jedinstvena realnost, mehur iluzije koji ih ubeđuje da i ostali veruju u njihove zamisli.
– Prikazivanje samo onih poruka koje korisnici prihvataju bilo je dobro za Fejsbuk. Ipak, neka istraživanja su pokazala da je takva praksa i naštetila demokratiji. Kako bismo dopunili veštačku inteligenciju i algoritme, Fejsbuk je sakupljao podatke gde god je mogao. Ubrzo je počeo da špijunira sve ljude, uključujući i one koji ga ne koriste. Nažalost, „Fejsbuk knjiga” nije uspela da zaštiti te podatke. Fejsbuk ponekad trguje podacima kako bi dobio bolje poslovne dogovore. Ove stvari su povećale broj korisnika, ali je bila potrebna još jedna inovacija da bi reklamni biznis dostigao ogromni uspeh. Od kraja 2012. do 2017. Fejsbuk je usavršio hakovanje rasta, koje je omogućilo da se unovči okean podataka. Svaka akcija koju je korisnik napravio obezbedila je Fejsbuku da bolje razume i korisnika i njegove prijatelje. Kompanija je mogla da napravi sitna poboljšanja u korisničkom iskustvu svakodnevno, što znači da je postajala sve bolja u manipulaciji korisnicima. Svaki oglašivač mogao je da kupi pristup toj pažnji. Rusi su u potpunosti iskoristili tu prednost – istakao je akcionar Fejsbuka, dok je Ilaj Parizer iz Fondacije „Nova Amerika” u „Tajmu” objasnio kako su platforme, određujući ko i šta privlači pažnju, narušile ljudsko dostojanstvo.
– Razmotrite odnos između dostojanstva i sukoba kakav je opisala Dona Hiks s Harvarda, koja je proučavala sukobe između Izraelaca i Palestinaca i radila u Severnoj Irskoj i Kolumbiji. Tokom decenija na terenu, Hiksova je videla obrazac ponavljanja: uvek je dolazilo do sukoba onda kada su ljudi smatrali da ih ne poštuju i da ih tretiraju kao bezvredne. „Žudimo da gledamo dobro u očima drugih, da se osećamo dobro u svojoj koži, da budemo dostojni brige i pažnje drugih”, navela je Hiksova. Kada ljude tretiramo kao da nam nisu važni ili da ih ne poštujemo, postajemo osvetoljubivi. U modelu Hiksove, biti tretiran dostojanstveno znači da nas prihvataju i vide onakvima kakvi jesmo. Onlajn prostori su u tome zakazali. Ohrabreni smo da budemo nešto drugo, a ne ono što jesmo. Borimo se da nas čuju i vide. Ako je „ljubav jednako pažnja”, kako je Hiksova napisala u svojoj knjizi „Dostojanstvo”, platforme se upliću u ove odnose zarad klikova. Drugim rečima, biti onlajn znači biti u stanju hroničnog, gotovo stalnog narušavanja dostojanstva. Za filozofa prosvetiteljstva kao što je Imanuel Kant, koji je popularizovao sadašnje značenje tog termina, dostojanstvo zahteva da se prema ljudskim bićima odnosimo kao prema cilju, a ne kao prema sredstvima za postizanje cilja. Onlajn platforme kao što su Tviter, Jutjub i Fejsbuk prete našem dostojanstvu u tom smislu – podvukao je Parizer.

Ne samo da društvene mreže nameću određeni model ponašanja korisnicima, one su odgovorne i za pojavu „lažnih vesti”. Naime, Meknami je naglasio da je Fejsbuk potkopao slobodu štampe tako što ju je preplavio dezinformacijama. Naime, dezinformacija generiše više novca, zbog čega ima bolji tretman od informacije. Isto tako, Fejsbukovi algoritmi promovišu ekstremne poruke u odnosu na neutralne, i što je još gore, narušavaju privatnost korisnika. Zbog toga je Meknami naglasio da korisnici moraju da imaju apsolutnu kontrolu nad time kako se koriste njihovi podaci, kao i da imaju pravo da znaju ime svake organizacije koja njima raspolaže. Kao jedno od najopasnijih izazova on je naveo zavisnost koju kod ljudi stvaraju društvene mreže.

– Sve pretnje na javnom zdravstvenom planu na internet platformama proizlaze iz izbora dizajna. Tehnologija ima moć da ubedi, a finansijski podsticaji poslovnih modela oglašavanja garantuju da će uveravanje uvek biti zadati cilj svakog dizajna. Svaki piksel na svakom ekranu svake internet aplikacije je podešen tako da utiče na ponašanje korisnika. U ekstremnim slučajevima, korisnici razvijaju navike ponašanja koje mogu smanjiti njihov kvalitet života i životni standard članova porodice, saradnika i bliskih prijatelja. Ne znamo kako preduprediti pojavu zavisnosti od interneta, ali je ona široko rasprostranjena. Milioni ljudi prvo proveravaju svoj telefon ujutru. Za većinu je veliko pitanje da li to čine pre pišanja ili dok pišaju. Previše ljudi prijavljuje poteškoće sa spavanjem jer ne mogu da prestanu da koriste svoj telefon ili tablet. Moguće je da većina svakodnevnih korisnika Fejsbuka ima određen nivo zavisničkog ponašanja. Problem je u tome što i kada zavisnik razume potencijalne štete, on ne može da izdrži a da ne nastavi svoju aktivnost. Promena zahteva više od regulacije. Biće potrebno ulaganje u istraživanja i javno-zdravstvene usluge za suzbijanje zavisnosti od interneta. Sve veći procenat dece preferira hiperstimulaciju virtualnih iskustava u stvarnom svetu. Proizvodi kao što su Instagram osnažuju nasilnike. Razmena poruka je zamenila razgovor kod dece. Teško je znati kako će to ispasti, ali neki medicinski istraživači su upozorili da smo dozvolili nenadzirane psihološke eksperimente nad milionima ljudi – podvukao je Meknami.

Ono što zabrinjava jeste činjenica da su korisnici Fejsbuka i drugih društvenih mreža sve obavešteniji o tome kako te platforme narušavaju privatnost, ljudska prava, javno zdravlje, demokratiju… Međutim, to ne sprečava 1,5 milijardi ljudi da svakodnevno šeruje slike i postove na Fejsbuku. I da se na njemu oprašta.

– Otišao je još jedan mladi život zbog nekog ludaka koji se šeta slobodno s nožem po Beogradu. Odrastao si uz moju decu… Ti si nam prvi pričao kada Nemanja nađe devojku, raskine, napije se… Zašto??? Uvek ćeš biti u srcu, mislima i molitvama naše porodice”, napisala je za Miloša Mileusnića, mladića s početka priče, Čačanka Jasmina P.

Klikom do razbijanja predrasuda
 
Internet platforme ne moraju služiti samo za manipulaciju ljudima, uveren je Ilaj Parizer. On ističe da postoje brojni onlajn obrazovni programi koji pomažu mnogima.

– Uvek smo se oslanjali na alate za proširivanje ljudskih kapaciteta. Društvene tehnologije nas ne tretiraju samo instrumentalno, one nas ohrabruju da gledamo jedni na druge isto koliko i da ih koristimo kao sredstvo za viši status ili bolji posao ili merenje vlastite vrednosti. Neke od njih mogu biti neizbežne u kapitalističkom sistemu, ali nisu sve tehnologije nedostojne. Uzmite u obzir alatke kao što su FaceTime, Illustrator ili čitači ekrana, koji omogućavaju slepim ljudima da učestvuju u onlajn razgovoru. Nijedna od tih tehnologija nije savršena. Ali postoje neki zajednički elementi – fokus je na osnaživanju korisnika i poštovanju njegovih želja, a ne na manipulaciji. Postoje primeri gde se tehnologija koristi za prevazilaženje naših impulsa u donošenju moralnih odluka. Psiholog Džonatan Hajt i njegovi saradnici Karolin Mehl i Rafi Grinberg razvili su onlajn obrazovnu platformu OpenMind. Ona vodi ljude kroz kognitivne predrasude koje imaju tendenciju da iskrivljuju naš pogled na pozicije drugih ljudi. Prema njihovim podacima, mesecima nakon korišćenja tog nastavnog plana i programa ljudi su postali manje skloni da odbacuju ideje samo zato što one dolaze od političkih protivnika – naveo je Parizer.
 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar