KUDA POSLE IZBORA?

Uoči majskog glasanja za Evropski parlament, ankete pokazuju da će desničarske partije ojačati u novom sazivu. Iako su sve prilike da populisti neće ozbiljno ugroziti vladajuću većinu, njihov rast mogao bi da uspori funkcionisanje samog parlamenta, ozbiljno utiče na izbor sastava Evropske komisije, ali i da promeni politiku proširenja

Trebalo je da Evropski parlament bude taj koji će Uniju učiniti demokratičnijom. Tome su se nadale evropske birokrate na prvim izborima za ovu instituciju 1979, kada su sa svih strana stizale kritike o neadekvatno ustrojenom sistemu Unije. Za četrdeset godina, u takav ideal evroparlamentarci nisu ubedili građane Evropske unije. Na poslednje glasanje za EP izašlo je svega 40 odsto birača, dok je samo 32 procenata, prema istraživanju iz 2018, imalo pozitivnu sliku o toj instituciji. Ipak, političari tradicionalnih evropskih partija nisu bili mnogo zabrinuti zbog rastućeg skepticizma, jer je i s manjom izlaznošću vlast ostajala u njihovim rukama. Međutim, sada nisu toliko optimistični jer je vladajuća koalicija u EP prvi put ozbiljno ugrožena i može da izgubi većinu. Zato i stižu dramatične najave da su to „izbori za dušu Evrope" i da će sve biti izgubljeno ako desničarske stranke dobiju veći broj glasova. Za predsednika Bundestaga - Volfganga Šojblea, takav scenario je fatalan, a za nekada najvažnijeg političara levice Gregorija Gizija, koji je i sam govorio da je EU „nesocijalna i nedemokratska", taj ishod može da upropasti Evropu i vrati rat na Stari kontinent. Zabrinutost raste dok tink-tankovi i istraživači javnog mnjenja u obimnim studijama navode da bi antievropske partije mogle da prebace neverovatnih 30 odsto na predstojećem glasanju za EP i tako dobiju „kontrolni paket" uticaja.

Međutim, oni razumniji su uvereni da će populističke partije pre biti samo ometajući faktor u EP, i da je najveći problem zapravo podeljenost među proevropskim partijama i fragmentacija unutar institucije. Više niko ne može da ospori činjenicu da će politički odnosi u sledećem sazivu parlamenta biti mnogo složeniji, što će direktno otežati donošenje odluka i usaglašavanje stavova, posebno kada je reč o spoljnoj politici i unutrašnjim reformama. S tako razjedinjenim zakonodavnim telom EU, postavlja se pitanje kakvo će političko usmerenje imati EP, kako će izgledati budući saziv Evropske komisije, koju očekuju izbori krajem godine, i kako će sve to uticati na politiku proširenja, koja je najvažnija za Srbiju i zemlje zapadnog Balkana.
Politička revolucija

U trenutnom sazivu Evropskog parlamenta, koji broji 750 mesta, veliku koaliciju drže centralno-desna Evropska narodna partija (EPP), centralno-leva stranka Socijalista i demokrata (SD) i Savez liberala i demokrata za Evropu (ALDE). U najvećem opozicionom bloku, s malo više poslanika nego ALDE su Evropski konzervativci i reformatori (ECR), među čijim članovima je i Konzervativna partija Ujedinjenog Kraljevstva, poljska partija Pravo i pravda, kao i dve desničarske (EFDD i ENF) i dve levičarske partije (Zeleni-EFA i GUE-NGL), od kojih svako ima od pet do sedam odsto mesta. Prema internim podacima EP, velika koalicija desnog i levog centra, koja tu instituciju vodi već četiri decenije, sada bi mogla prvi put da izgubi većinu. Ankete pokazuju da bi oni mogli da osvoje 45 odsto mandata, u odnosu na trenutna 53 procenta (pad sa 408 na 310 poslanika). Procene su i da će desničarske i druge evroskeptične partije profitirati na izborima, ali će proevropske stranke zadržati većinu ukoliko im se u koaliciji pridruže Liberali i Zeleni.

Evroskeptičnoj grupaciji Evropski konzervativci i reformisti, koju je osnovao bivši britanski premijer Dejvid Kameron, preti gubitak poslaničkih mesta, ali bi ona mogla da ostane četvrta po veličini u parlamentu uprkos odlasku britanskih poslanika. Broj mandata mogla bi da pojača Evropa slobode i demokratije Najdžela Faradža, iako je tu grupaciju napustila Partija za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP). Istraživanja su pokazala da bi Alijansa liberala i demokrata za Evropu mogla da povrati mesto trećeg najvećeg bloka u parlamentu skokom sa devet na 11 odsto glasova. Njima, kako su najavili, žele da se pridruže članovi stranke Republika u pokretu francuskog predsednika Emanuela Makrona. Ukoliko dođe do takvog saveza, liberalima bi skočio broj mesta sa 90 na 115. Kada je reč o Zelenima, očekuje se da bi oni mogli da osvoje oko 6,4 odsto u poređenju sa aktuelnih 6,9 procenata, što predstavlja oko 50 mesta u EP, dok bi Ujedinjena evropska levica zadržala svojih 50 mandata. Ipak, najveći uspeh predviđaju za tri evroskeptične desničarske stranke, od umerenih konzervativaca do krajnje desnice, koje bi mogle da osvoje 21,5 odsto mesta, dok bi krajnjoj desničarskoj francuskoj partiji Nacionalni front Marin le Pen i italijanskoj stranci Severna Liga Matea Salvinija moglo da pripadne oko osam procenata mesta, u odnosu na sadašnjih pet.

- Najveći pobednici na izborima će biti ekstremnije grupe, antievropejci, populisti, nacionalisti... Videćemo velike gubitke među tradicionalno proevropskim strankama, posebno među tradicionalnom levicom. Moramo da sačekamo da vidimo kako ćemo dobiti širu koaliciju za sledeću Evropsku komisiju, ali i za druge visoke funkcije u Evropskoj uniji - izjavio je za portal „European Western Balkans" Fabijan Culeg, izvršni direktor Centra za evropske politike.

Da bi na ovim izborima najviše mogle da profitiraju populističke stranke, smatra i direktor Evropskog saveta za spoljnu politiku Mark Leonard. On ističe da se nacionalisti nadaju da će izbori u EP dovesti do političke revolucije.

- Oni obećavaju promenu briselskog establišmenta, ali i kraj slobodnom kretanju ljudi, ukidanje sankcija Rusiji, napuštanje NATO-a, izbegavanje budućih trgovinskih sporazuma, napuštanje politike borbe protiv klimatskih promena i zabranu gej brakova. Mnoge od tih ideja su bile uključene u izborne programe evroskeptičnih partija, ali naše istraživanje pokazuje da bi glasači ovaj put mogli da reaguju na takve predloge više nego što je to bio slučaj u prošlosti. Evropski izbori su nekada bili nacionalni. Ali su ti dani gotovi. Kampanja je već postala transnacionalna, panevropska. Dok američki populista Stiv Benon pokušava da napravi koaliciju desničarski orijentisanih vlada, mađarski premijer Viktor Orban i italijanski zamenik premijera Mateo Salvini pokušavaju da prigrabe institucije EU i preokrenu evropske integracije - navodi Leonard.
On dodaje da će prodor populista u Evropski parlament ugroziti fundamentalne principe vladanja, od mogućnosti blokiranja sankcija protiv članica koje krše evropske regulative i vladavinu prava, preko opstrukcije pregovora o budžetu EU, sve do urušavanja spoljne politike Unije.
Takav fatalistički uticaj je ipak manje verovatan. Mnogo izvesnije je da će populisti otežati pojedine zakonodavne rasprave i da će Evropski parlament zapravo oslabiti nemogućnost dogovora između proevropskih stranaka. Još uvek se spekuliše o mogućim savezima i na koji način će te koalicije uticati na promenu političkog pravca EU. Već sada je vidljiv raskol u najvećim grupacijama EP. Socijaldemokrate, liberali i narodnjaci ne propuštaju priliku da napadaju jedni druge, što ih onemogućava da očuvaju evropski projekat i izaberu novi saziv Evropske komisije, o kojem odlučuje većina u parlamentu. Prvi zamenik aktuelnog predsednika Evropske komisije i kandidat Progresivističke alijanse socijalista i demokrata za novog šefa Evropske komisije Frans Timermans optužio je svog protivnika Manfreda Vibera, kandidata Evropske narodne partije, da je previše tolerantan prema mađarskom premijeru Viktoru Orbanu.

Proširenje u drugom planu

Dok dvojica takozvanih špicenkandidata za Evropsku komisiju vode kampanju širom Evrope, zemlje zapadnog Balkana najviše brine sastav sledeće Komisije, odnosno izbor visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i komesara za proširenje. Osim toga, postoji opasnost da će direktorat za susedsku politiku i proširenje prestati da postoji u trenutnom obliku.

EPP i SiD imaju vrlo uopšten stav kada je reč o proširenju, i insistiraju na sprovođenju reformi pre bilo kakvog prijema novih članica. I koalicija oko liberala s Makronom i holandskim premijerom Markom Ruteom protivi se proširenju pre nego što se uvedu promene unutar samih institucija. S druge strane, evroskeptične stranke nisu nužno protiv proširenja pa tako Slobodarska partija Austrije i mađarski Fides, koji će ojačati posle izbora za EP, podržavaju prihvatanje novih članica. Ali ni to nije univerzalno pravilo među desničarskim partijama, jer se Alternativa za Nemačku snažno protivi daljem proširenju EU.

Naredni saziv Evropskog parlamenta, kakav god bio odnos snaga, biće znatno oslabljen jačanjem desničarskih partija i raskolom među proevropskim partijama. To će neminovno uticati na sastav Evropske komisije, a po svemu sudeći, i na dalje proširenje evropskog saveza.

NE PROPUSTITE:

SNOP MRAKA

LES MISERABLES

KAKO SU DRUŠTVENE MREŽE UBILE POLITIKU

Rasmusen: Rusija će se mešati i u evropske izbore

Nekadašnji generalni sekretar NATO-a Andreas fon Rasmusen naveo je da će Rusija koristiti sva moguća sredstva kako bi poremetila predstojeće izbore za Evropski parlament.
- Nema sumnje da će Rusija biti najveći maligni faktor. Napori za mešanje u kampanju uključivaće stvaranje nemira pojačavanjem postojećih političkih podela. To nije ideološki rat iz Rusije, nije ni levičarska ili desničarska kampanja, već kampanja koja ima za cilj podrivanje poverenja i samopouzdanja te iniciranje haosa i nestabilnosti. Dezinformacije će se širiti korišćenjem lažnih video i audio zapisa. Pojedine evropske nacionalne vlade nemaju kapacitete da se suprotstave tim naporima - naveo je Rasmusen, inače bivši danski premijer.

Procene budućih odnosa snaga
* GUE/NGL: Evropska ujedinjena levica/Nordijski zeleni SiD: Socijalisti i demokrate. ZELENI/EFA: Zeleni/Evropska slobodna alijansa ALDE: Alijansa liberala i demokrata za Evropu. EPP: Evropska narodna partija (Hrišćanske demokrate). ECR: Evropski konzervativci i reformisti. EFDD: Evropa slobode i direktne demokratije. ENF: Evropa nacija i slobode. NI: Neodlučni. Other: Novi članovi koji nisu povezani ni sa jednom grupacijom u EP