LES MISERABLES

Ljudi iz malih sela, iz francuskih ruralnih područja i oni s pariskih ulica, žuti prsluci, francuski "jadnici", zapravo su ista vrsta ljudi koja je 2016. na čelo SAD izabrala Trampa. To su isti oni koji su glasali za Bregzit, rekao je Stiv Benon

U svetlu gerilskog rata koji besni ulicama Pariza i Brisela francuska novinarka Sesil Kornude u listu "Les Echos" kaže da se Francuskom širi i oseća "un parfum d' Italie". Iako i dalje bez formalnog lidera, strukture i platforme, nastao na društvenim mrežama, pokret "žutih prsluka", prema istraživanju agencije Elaba, sada podržava 72 odsto Francuza. Ipak, njihov program u 25 tačaka za izlazak iz krize, štampan na plakatu sa slikom žutog prsluka, očigledno je da više nema nikakve veze sa poskupljenjem goriva. Ako je ikada suštinski i imao...

Upravo zato ne čudi da bi nakon žestokog seksa Francuska na kraju mogla da porodi neku vrstu hibrida italijanskog Pokreta 5 zvezdica i Lige sever, koje su sklopile sporazum o vladi u Italiji. Inače, prvoj takvoj u Evropi. U tom smislu jedan od mogućih scenarija je, recimo, ujedinjenje desnice Marin le Pen i levice Žan-Lika Melanšona, koji zajedno imaju dvostruko više glasova od proevropske stranke Emanuela Makrona. Sličnost se vidi i u zahtevima sa pomenutog plakata, gde se osim onih koje se odnose na poreze, povećanje plata, smanjenja uticaja banaka, uvođenju direktne demokratije i zabrane lobiranja u politici, nalazi i onaj pod rednim brojem devet - Fregzit, izlazak Francuske iz EU i stvaranje suverene monetarne i ekonomske politike. Iste zahteve o raspisivanju referenduma o izlasku iz EU imale su i Liga i Pokret 5 zvezdica, doduše, sve dok nisu došli na vlast. Ipak, pojedini evropski mediji poslednjih dana pitaju se na koji bi to način ta nova hibridna vlast predstavljala narod, s obzirom na to da se u programu akcenat stavlja na suverenitet naroda. Kakvog bi ukusa i mirisa bila ta mućkalica levih i desnih?

Kao potvrda ovoj i dalje zamagljenoj tezi u sinergiji francuskih krajeva političke scena je i činjenica da je Francuska već bila na korak do ovakvog dogovora kada se tokom predsedničkih izbora donekle očekivalo da će Melanšon pozvati svoje pristalice da u drugom krugu glasaju za Le Penovu koja mu je ideološki daleko bliža od bilo kojeg drugog igrača na političkoj sceni Francuske.

Ipak, Melanšon tada nije imao snage da to zaista i učini, ali istovremeno nije podržao ni Makrona... Situacija se sada poprilično zažutela pa su se i Melanšon i Le Penova našli na istoj strani u podršci protestantima. I naravno, što je najvažnije, protiv Makrona.

Međutim, ono što je najzanimljivije i nešto malo manje "nacionalno" kao i uvek dešava se u senci, gde veliki igrači obično i žele da ostanu. Zato je vrlo teško, gotovo nemoguće tvrditi da iza "žutih prsluka", ali i populističke italijanske vlade stoje uticaji velikih sila i uticajnih ljudi. Jedan od njih, Stiv Benon je pre svega dva meseca javno rekao: "Italija je centar političkog univerzuma".

Govoreći za "Politiko" tokom obilaska evropskih glavnih gradova, bivši glavni strateg Donalda Trampa, koji se nakon pompeznog odlaska iz Bele kuće pre pola godine preselio u Brisel i osnovao neprofitnu organizaciju "The Movement", nazvao je populističku italijansku vladu eksperimentom koji će, ukoliko uspe, promeniti globalnu politiku. Njegova organizacija trebala bi da koordiniše i savetuje desničarske populističke partije za predstojeće izbore u Evropskom parlamentu 2019. godine. U sklopu te strategije on se već sastajao sa mnogim političarima i državnicima u Evropi, od kojih je sa nekim i postigao dogovor. U julu ove godine Benon se sreo s premijerkom Republike Srpske Željkom Cvijanović u Vašingtonu, pokušavajući da proširi uticaj na Balkanu. Pokret je privukao pažnju premijera Mađarske Viktora Orbana, koji je pozitivno govorio o grupi, a objavljeno je da se u septembru zamenik italijanskog premijera Mateo Salvini pridružio novoj Evroskeptičnoj mreži Benona. Pokret je privukao i pažnju Gerta Vildersa, lidera najveće opozicione partije u Holandiji, evroskeptične stranke za slobodu, i Tjerija Bodea, lidera druge evroskeptične opozicione stranke na Holandskom forumu za demokratiju.

Tako se među Benonovim saveznicima, što je za ovu priču i najvažnije, našla i Marin le Pen, te je američki strateg svojstveno tome sada javno podržao i francuske "žute prsluke". Ili je možda bilo obrnuto?!

- Ljudi iz malih sela, iz francuskih ruralnih područja i oni s pariskih ulica, žuti prsluci, francuski "jadnici", "les miserables" zapravo su ista vrsta ljudi koja je 2016. na čelo SAD izabrala Donalda Trampa. To su isti oni ljudi koji su glasali za Bregzit. Oni žele da imaju kontrolu u svojoj zemlji, oni veruju u državu -naciju. Pariz gori, London je u krizi. Svetski sporazum iz Marakeša o migracijama propada i pre potpisivanja - rekao je Benon na marginama sastanka održanog u Briselu s predstavnikom flamanske stranke Vlams Belang i predsednicom "Nacionalnog fronta" Marine le Pen prošle subote.

Dok jedni Benona doživljavaju kao Trampovog odmetnika, posebno nakon što je izdao knjigu "Vatra i bes", drugi su pak uvereni da je Benon i dalje Trampov čovek i da je upravo njegovo delovanje jedan od načina na koji se američki predsednik meša na dešavanja u Evropi.

Paralelno sa ovim, francuski funkcioneri danima upozoravaju na uticaje sa druge strane... Naravno, iz Moskve. Tako je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv le Drijan izjavio da Generalni sekretarijat za odbranu i nacionalnu bezbednost Francuske istražuje navodnu umešanost Rusije u proteste u zemlji.

- Čuo sam te glasine... Hajde da vidimo rezultate ove istrage. Neću suditi o nečemu dok se ne utvrde činjenice - rekao je Le Drijan, dok je list "Tajms" pisao da se na Tviteru pojavilo stotine naloga navodno povezanih sa Rusijom, na kojima je svakodnevno objavljivano više od 1.500 poruka kako bi se "povećao obim uličnih protesta" u Francuskoj, kao i da su na tim nalozima "širili dezinformacije koristeći fotografije ranjenih demonstranata sa drugih protesta kako bi preuveličali činjenice o okrutnosti francuske policije".

Iz Moskve je Parizu hitno stigao odgovor i to u vidu demantija. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da su optužbe na račun umešanosti Rusije obična kleveta i da "Rusija smatra te događaje francuskim unutrašnjim pitanjem".

Jedno je sigurno. Ko god da diriguje, režira, kontroliše ili usmerava pobesnele građane na pariskim ulicama deluje kao da će i ova francuska revolucija doneti neki novi poredak stvari. Jer kao što je baš u "Jadnicima" napisao Viktor

Igo: "Između logike revolucije i njene filozofije postoji razlika što zaključak logike može biti rat, a filozofija vodi samo miru". A ko se bolje razume u "un parfum" koji se širi Evropom od Francuza?

MANIFEST "ŽUTIH PRSLUKA" U 25 TAČAKA

Ekonomija i rad
1. Sazvati svenarodnu skupštinu za reformu poreskog sistema i zakonima zabraniti da porezi premašuju 25 odsto onoga čime raspolaže građanin
2. Povećati minimalnu zaradu, penzije i životni minimalac za najmanje 40 odsto
3. Otvoriti nova radna mesta u zdravstvu, obrazovanju, javnom transportu, pravosudnoj sferi i drugde - da bi državna infrastruktura funkcionisala kako treba
4. Izgraditi pet miliona stanova po dostupnoj ceni i na taj način smanjiti kirije i hipoteke; otvoriti nova radna mesta u građevinarstvu. Strogo kažnjavati vlasti gradova i oblasti čijom krivicom se pojavljuju beskućnici na ulicama
5. Oslabiti banke kako bi se zaštitile od krize, razbiti monopole
6. Umanjiti unutrašnji dug
Politička sfera
7. Izmeniti Ustav radi omogućavanja pune vlasti naroda i omogućiti održavanje referenduma na inicijativu naroda
8. Zabraniti lobiranja i šeme uticaja. Osuđenim licima zabraniti da doživotno budu na bilo kakvoj izbornoj funkciji; zabraniti da se istovremeno bude na više izbornih funkcija istovremeno
9. Istupiti iz Evropske unije i vratiti Francuskoj politički, finansijski i ekonomski suverenitet
10. Onemogućiti izbegavanje plaćanja poreza i vratiti 80 milijardi evra koje državi duguje 40 najvećih kompanija
11. Zaustaviti privatizaciju i vratiti u državnu svojinu privatizovane aerodrome, železničke pruge, parkirališta itd.
12. Ukloniti sa puteva radare i kamere jer ne pomažu da se spreče saobraćajke i samo su zamaskirana forma poreza
13. Iz nacionalnog sistema obrazovanja isključiti ideologiju i preispitati destruktivne i diskreditovane metode obuke
14. U pravnoj sferi povećati budžet za četiri puta i zakonima utvrditi maksimalno vreme za obavljanje pravnih procedura; uprostiti sudski sistem, a pravosuđe učiniti - opštedostupnim i besplatnim
15. Medije učiniti opštedostupnim i zabraniti propagandu. Obustaviti dotiranje i davanje medijima poreskih olakšica. Onemogućiti kumovsku povezanost medija i političara i razbiti medijske monopole
16. Ustavom potpuno zabraniti mešanje države u sferu obrazovanja, zdravstva i u stvari porodice
Životna sredina i zdravlje
17. Zakonski obavezati proizvođače tehnike da za nju obezbeđuju rezervne delove za najmanje deset godina
18. Zabraniti proizvodnju i promet plastičnih posuda, kesa i pakovanja
19. Sazvati svenarodni kongres za reformu zdravstva i ograničiti uticaj farmaceutskih kompanija na zdravstvo
20. Odustati u poljoprivredi od genetski modifikovanih proizvoda i pesticida koji mogu izazivati rak i patološke promene endokrinog sistema; zabraniti i da se poljoprivredno zemljište koristi bez menjanja useva
21. Novom industrijalizacijom se osloboditi uvoza koji šteti našoj ekologiji
Geopolitika
22. Istupiti iz NATO i zabraniti korišćenje francuske armije u agresivnim ratovima
23. Odreći se politike pljačkanja, vojnog i političkog mešanja u unutrašnja pitanja Afrike. Vratiti afričkim narodima ono što su nepošteno nagrabili njihovi diktatori. Vratiti otuda francuske trupe. Eliminisati kolonijalni sistem koji afričke zemlje prisiljava da svoje zlatne rezerve drže u centralnoj banci Francuske dok same žive u bedi. Razgovarati sa njima kao sa ravnima
24. Zaustaviti priliv migranata za čiji prihvat i integraciju Francuska nema sredstva
25. U spoljnoj politici poštovati međunarodno pravo i potpisane sporazume