Svet
06.03.2020. 14:17
Natalija Ginić
MORE I ZIDOVI: Može li Evropa da preživi još jednu migrantsku krizu?
U ovom trenutku Redžep Tajip Erdogan je političar sa najvećim ucenjivačkim potencijalom u Evropi. Neprikosnoveni sultan Istoka pod svojim granicama drži najmanje tri miliona izbeglica, spremnih da u svakom trenutku preplave Stari kontinent. Jedino je on brana ovoj "pošasti" koja beži od rata i bede, a ponovo preti da preraste u propali evropski multikulturalni projekat Angele Merkel. Samo više ni Merkelova, ni Evropa nisu ono što su bili.
Naime, predsednik Turske je nakon što su 33 turska vojnika poginula u vazdušnom napadu u Idlibu izjavio da Turska više neće sprečavati izbeglice koje žele da stignu u Evropu.
"Nećemo zatvoriti kapije", rekao je on, dodajući da će milioni migranata i izbeglica krenuti ka Evropi. Istakao je i da Turska više ne može da se pridržava sporazuma sa EU iz 2016. godine (vidite okvir) po kojem ta država sprečava izbeglice da uđu u Evropu, jer njegova država posle novog zaoštravanja sukoba u Siriji ne može da izdrži novi talas izbeglica.
Kako je naveo, EU mora da održi obećanje da će pomoći Turskoj ne samo s izbeglicama, nego i finansijski. Tako je Evropi ponovo zapretila migrantska kriza istih, možda i većih razmera od one iz 2015. godine.
Humanitarna kriza
Nakon što je turski predsednik Erdogan objavio da otvara granice prema Evropi, na hiljade izbeglica i migranata uputilo se prema turskom pograničnom gradu Edirne, kako bi prešli u Evropu, jer, kako kažu, "postalo je nemoguće živeti u Turskoj". Jedan od Avganistanaca koji je takođe pohrlio ka granici, naglasio je da želi da napusti Tursku „jer je u njoj teško živeti u svakom pogledu".
"Sirijci imaju sve, čak i medicinske kartone, i mogu ići u bolnice u koje žele. A nas ne puštaju. Moja žena je ostala u Avganistanu, ali ja sam primoran da odem. Ovde sam radio na gradilištu", ispričao je 24-godišnji Avganistanac, koji je u Turskoj živeo godinu dana.
U tim prvim danima grčke vlasti su saopštile da je oko 1.000 migranata tokom vikenda stiglo do ostrva u istočnom Egejskom moru, dok je na granici zaustavljeno skoro 10.000 migranata u samo jednom danu. Neki od migranata su policiju gađali kamenicama i nasrtali štanglama. Policija je ispalila suzavac.
Povezane vesti - ZA 10 DANA DO AUSTRIJE? Prvi migranti stigli u Severnu Makedoniju
Prva reakcija briselskih zvaničnika na Erdoganovu izjavu bila je očekivano mlaka. Gotovo nikakva. Iz Brisela su poručili da nije stiglo nikakvo zvanično obaveštenje o otvaranju granica. Tako su migranti navirali, dok su u nekoj od evropskih kancelarija proveravali koliko je Erdogan ozbiljan i šta se dešava na terenu. Moralo je da prođe još nekoliko sati pisanja saopštenja, odobravanja na više nivoa i konačnog prihvatanja realnosti, da bi na kraju Savet EU izašao sa saopštenjem.
"Situacija je humanitarna kriza bez presedana. Moraju da se preduzmu sve mere da se zaustavi nasilje u toj graničnoj oblasti. Vlasti moraju da se suzdrže od prekomerne upotrebe sile", naveo je u saopštenju Evropski savet. Dva dana kasnije, Šarl Mišel, predsednik Saveta EU, i Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, isplanirali su sastanak sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom.
Grčke vlasti su blokirale proces podnošenja zahteva za azil u sledećih mesec dana, tvrdeći da postoje koordinisane masovne ilegalne migracije iz Turske.
"Ovo premeštanje ljudi nema nikakve veze sa međunarodnim zakonima koji se odnose na azil i to u pojedinačnim slučajevima", naveli su u saopštenju na koje je reagovao Savet za ljudska prava UN ističući da Grčka nema zakonsko opravdanje za suspendovanje zahteva za azil. Služba Fronteks saopštila je da razmatra koji je najbolji način da pomogne Grčkoj i rasporedila oko 400 svojih pripadnika na grčkim ostrvima, a još 60 u Bugarskoj i na grčko-turskoj granici.
Na Erdoganovo obraćanje reagovala je i nekadašnja uzdanica migranata, nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je poručila da razume da se Ankara suočava sa najvećim izazovom kada je reč o Idlibu, ali...
"Ipak, za mene je neprihvatljivo da Erdogan i njegova vlada ne izražavaju svoje nezadovoljstvo u dijalogu s nama kao EU, već se svete izbeglicama. Za mene to nije način da se ide napred", izjavila je Merkelova. Erdogan je na njenu izjavu vrlo brzo odgovorio.
"Period jednostranog žrtvovanja je gotov. Broj ljudi koji su krenuli ka Evropi od trenutka otvaranja granica je dostigao stotine hiljada. Uskoro će dostići milione", upozorio je turski lider.
Povezane vesti - SPECIJALNE JEDINICE NA GRANICI: Turska sprečava povratak migranata
Naime, Turska je tokom godina prihvatila više od 3,5 miliona migranata. Pre ponovnog zaoštravanja sukoba u Siriji, Turska je planirala da vrati migrante u takozvanu sigurnu zonu na području Sirije, koju su njene snage zauzele u operaciji protiv kurdske milicije. Mnogi su dovodili u pitanje plan turske vlade, optužujući je za nehumani tretman izbeglica.
"Amnesti International" je optužio Tursku da prisilno vraća izbeglice u Siriju sa lisicama i pod pretnjama nasiljem. Navodi se da su mnogi prevareni i primorani da potpišu sporazume o "dobrovoljnom povratku". Rečeno im je da potpisuju dokument o registraciji, potvrdu da su primili ćebe od pritvorskog centra ili obrazac kojim izražavaju želju da ostanu u Turskoj. Zapravo su potpisivali potvrdu o povratku nazad.
Dokumentovano je najmanje 20 slučajeva prisilnih ilegalnih deportacija turskih vlasti. Na drugoj strani, Ankara se branila time da svi koji se vraćaju u Siriju to rade na dobrovoljnoj bazi. Međutim, sirijske izbeglice koje su intervjuisane od jula do septembra prošle godine tvrdile su da ih turske vlasti autobusima vraćaju nazad u domovinu i pre nego što je sigurna zona napravljena.
U međuvremenu, sirijska vlada je uz podršku Rusije pokrenula ofanzivu koja je dovela do raseljavanja još najmanje milion ljudi na severozapadu zemlje. Borbe su eskalirale u nekoliko dana, a trupe predsednika Bašara al Asada primorale su na povlačenje pobunjenike koje podržava Turska. Vladine snage su intenzivirale napade na Idlib u poslednjih nekoliko nedelja uz podršku Rusije. Mlađi Erdoganov koalicioni partner - Stranka nacionalističkog pokreta koju predvodi Devlet Bahceli, čak je zatražio da se pokrene masovna vojna kampanja za povratak Idliba.
Evropsko-turski dogovor o izbeglicama
Evropsko-turski dogovor o izbeglicama iz 2016, koji su kritikovale grupe za ljudska prava, došao je nakon masovne izbegličke krize kada je više od milion ljudi stiglo u Evropu peške ili brodom.
Taj broj je 2019. ostao na 123.663 pristiglih izbeglica, uključujući dolaske iz Italije, sa Kipra i Malte, kao i kopnene i morske puteve iz Grčke i Španije. Evropska komisija je prošle godine rekla da se broj neregularnih dolazaka izbeglica u Grčku smanjio za 97 procenata od implementacije ovog dogovora.
Taj sporazum se odnosio na takozvanu jedan na jedan šemu, kojom je Turska slala izbeglice u evropski blok za svakog koga prihvati sa grčkih ostrva. Dogovor je takođe uključivao obećanje da će se olabaviti vizna ograničenja za turske državljane, ponovno pokretanje razgovora o pridruživanju Ankare EU i unapređenje carinske unije između dve strane. Turska vlada je tvrdila da se Brisel nije držao na strani sporazuma oko ovih pitanja, dok iz Brisela uveravaju da je dogovor ispoštovan.
EU je obećala i da će odobriti šest milijardi evra u dve tranše za projekte za izbeglice u Turskoj. Tursko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je od prve tranše od tri milijarde evra, otpušteno ukupno 2,47 milijardi evra.
Turska je od EU zahtevala da zauzda Asada, a kada Brisel to nije učinio, otvorila je svoje granice. Tvrdnje o ruskoj umešanosti u čitavu stvar, uprkos demantiju Kremlja, predstavljaće veliki test prošlogodišnjeg približavanja Rusije i Turske.
Međutim, šanse da će Ankara ugroziti svoje odnose sa Moskvom zbog Sirije, malo su verovatne. Uprkos tome što dve države podržavaju suprotstavljene strane i u Siriji i u Libiji, u poslednjih nekoliko godina uspele su da se približe naročito u domenu energije, odbrane i trgovine.
Povezane vesti - CIPRAS O ZATVARANJU GRANICA: Svaka grčka vlada bi uradila isto što radi Micotakis
U trenutku pogibije turskih vojnika, Erdogan je bio u poseti Ukrajini kojom je hteo da signalizira Rusiji da bi trebalo da poštuje dogovor iz Astane. Erdogan, međutim, precenjuje uticaj Rusije na Asada. Moskva teško da može da kontroliše odluke Damaska. S druge strane, ni Turska nije ispunila svoj deo dogovora iz Astane.
Podmazana mašinerija
Izvesnije je da Turska i Rusija neće ugroziti svoje čvrste odnose zbog Sirije. Dve države imaju zajednički projekat „Turskog toka" i sporazum o vazdušnoj odbrani. Pored toga, Erdogan i Putin imaju dobre lične odnose. O tome dovoljno govori Erdoganov hitan poziv u danu kada su poginuli turski vojnici u Siriji. Erdogan je rekao da bi napad mogao da ugrozi zajedničke mirovne napore, a Kremlj je naknadno saopštio da su se dvojica lidera saglasili da će preduzeti trenutne mere u koordinisanju akcija u Siriji.
U narednom periodu biće mnogo jasnije šta tačno podrazumevaju zajednički napori Erdogana i Putina. Do tada Erdogan nastavlja da preti, a koliko su opasna njegova upozorenja, možda najbolje opisuje izjava jednog neimenovanog visokog turskog zvaničnika.
"AKP (vladajuća stranka u Turskoj) i njihova politička patronažna mreža imaju kapaciteta ne samo da dozvole Sirijcima i drugim izbeglicama da napuste Grčku i EU brodom, već kontrolišu glavnu mašineriju tako da mogu da ubrzaju transfer. Mogu da pošalju 500.000 izbeglica odmah, zarađujući milione evra za troškove puta", rekao je anonimni izvor.
Evropa neće preživeti migrantsku krizu poput one iz 2015. i Erdogan to dobro zna. Najveća masovna migracija u Evropi još od Drugog svetskog rata duboko je potresla Evropu i nijedna vlada ne želi da se to ponovi.
Italijanski Karitas je 2015. objavio dosije o izbeglicama koji je nosio naziv "Mari e muri" (prim. aut., „More i zidovi"). Taj izveštaj je govorio o preprekama na koje svaki dan nailaze milioni muškaraca, žena i dece bežeći od oružanih sukoba, nesreća, prirodnih katastrofa i ekstremnog siromaštva.
Preko Mediterana, koji su stari Rimljani zvali Mare Nostrum, stotine hiljada ljudi uplašenih za život išlo je tada ka "tvrđavi Evropa", "prelazeći nepremostive planine, reke i zid srama" u Saharskoj pustinji; ili preskačući šest metara visoke ograde u poslednje dve enklave pod španskim suverenitetom na afričkoj teritoriji Seuta i Melila, pod stalnim nadzorom španskih oficira Guardia Civil; ili prolazeći kroz nemirnu Libiju i pakao ekstremnog nasilja i zloupotreba".
Komentari
