Vesti
07.07.2023. 17:10
Vesti
14.07.2023. 14:15
Đoko Kesić
Republika Srpska
"Bosanski lonac“ pred eksplozijom
Običan svet politiku je, uglavnom, gledao kao amoralan posao. Za to, kažu, čovek mora da ima poseban stomak. Veliki svet, doskoro, to je vešto prikrivao. Danas, politika velikih sila i taj posao uopšte, pretvorio se u klasično siledžijstvo, njihove vođe upravljaju svetom kao šefovi svojim kartelom.
SAD, uz rat u Ukrajini, evropske narode su pretvorile u služinčad Bele kuće. Do juče Nemačka, motor ekonomskog razvoja EU, danas je u recesiji, ali ona verno sluša. Usput, Nemačka jednako je goropadna prema manjim i slabijim zemljama koje ne bi da slušaju Ameriku, što direktno osećamo sa Kosovom. Ali i sa Republikom Srpskom.
Zbog pomenutog siledžijstva, BiH je ovih dana na ivici usijanja: hoće li opet biti rata? Mnoge njene žitelje sve podseća na dane kad su muslimani i Hrvati u Parlamentu BiH izglasali samostalnu BiH bez pristanka Srba, uprkos ustavnom načelu da se sve odluke donose konsenzusom. Posle toga u proleće 1992. godine, građanski rat iz Slovenije i Hrvatske prelio se i u "najstabilniji trougao“ Brozove državne tvorevine.
Od 1995. godine, kada je potpisan Dejtonski sporazum, pa do danas, njegove odluke bazirane na multietničkom suživotu muslimana, Srba i Hrvata, koji su u tom veku ratovali međusobno svakom prilikom, glavni su povod novim sukobima. U svetu, ovim povodom najčešće je pitanje – da li su zapadne zemlje Dejtonom samo zapretale latentni oružani sukob koji one mogu aktivirati kad im se to učini korisnim.
Najnoviji povod za ratne strahove je odluka Ustavnog suda BiH, opet bez Srba, a uz protivljenje Hrvata u BiH, o stavljanju van snage Zakona o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti Republike Srpske. A sve se to odvija pod diktatom OHR-a, odnosno gospodina Kristijana Šmita, koji se lažno predstavlja kao visoki predstavnik za BiH.
Šta podrazumeva ova odluka Ustavnog suda BiH za Republiku Srpsku: "Vlastima Republike Srpske zabranjuje se upravljanje šumskim i poljoprivrednim zemljištem, upravljanjem javnim preduzećima u čijim su ingerencijama nepokretna imovina poput reka, hidrocentrala i vodoprivrede uopšte, šumskog bogatstva, vojnih objekata, građevinsko i drugo zemljište, nekretnine i drugi objekti...“
Ovo je prisililo parlament Republike Srpske da donese zakon koji zabranjuje da "Službeni glasnik RS“ štampa odluke Ustavnog suda BiH, koji bez objavljivanja u RS nije validan. Parlament RS pomenuti zakon obrazlaže da se visoki predstavnik Kristijan Šmit lažno predstavlja, pa njegove odluke nisu legitimne. Njegovo imenovanje nije overio Savet bezbednosti UN jer za njega nisu glasale Kina i Rusija. Što znači da je "Kristijan Šmit samo građanin Nemačke“, rečeno je u Banjaluci.
Nena Stevandić, predsednik Narodne skupštine RS, u intervju "Politici“ obrazlaže da Srpska jedina štiti Ustav BiH i Dejtonski sporazum, i dodaje:
"Visoki predstavnik je generator svih sukoba i nesporazuma u BiH jer on nije legalno imenovan... Jake zemlje koje ne zavise mnogo od SB UN progurale su da Šmit sedne u kancelariju visokog predstavnika, bez obzira što nema legitimitet. Zato imamo stvaranje cikličnih krugova krize. Takođe, Ustavni sud BiH je jedina institucija koja ne počiva na dejtonskim principima – konsenzusu dva entiteta i tri naroda. Tamo dominiraju tri stranca, koja sa dva Bošnjaka preglasavaju Srbe i Hrvate...“
Vesti
07.07.2023. 14:28
Dodik potpisao...
Milorad Dodik, predsednik RS, podneo je krivičnu tužbu protiv Kristijana Šmita zbog lažnog predstavljanja. Odmah potom Tužilaštvo BiH formiralo je predmet zbog Zakona o "Službenom glasniku“ Srpske.
Siniša Ljepojević, novinar i publicista, koji je odličan poznavalac savremene politike Zapada, za "Ekspres“ kaže da se zapadne zemlje očajno bore da zadrže kolonijalni status BiH. "Simbol tog očaja i haosa je Kristijan Šmit, nelegalni činovnik UN kako u Srpskoj tako i u Federaciji. Njega ne priznaje ni Savet bezbednosti UN. Uprkos tome, on se u Sarajevu ponaša ne samo kao visoki predstavnik, nego i kao kolonijalni guverner. On je u suštini službenik Amerike. Kada govorimo o Zapadu, vreme je da se kaže da se i Zapad lažno predstavlja, postoji samo Amerika. To je zapravo nastavak već poznatih manira politike SAD, samo što je ona sada mnogo ekstremnija. Energiju tog ekstremizma Zapad crpi iz navodne antiruske politike, jer ova pojačana agresivnost prema RS je deo borbe da se odvoji ovaj deo sveta od Rusije, a pre svega srpski nacionalni korpus. Koji bi mogli biti rezultati toga? Dalja nefunkcionalnost BiH, što je sada sasvim očigledno. Drugi rezultat bi mogao da bude pokušaj da se RS uruši. Ne samo politički, ali politički ništa ne mogu da urade pošto su prošle godine izbori pokazali da je to nemoguće, dovoljno velika većina RS podržava liniju otpora i spasavanja Republike Srpske i njenog političkog identiteta.“
Ljepojević podseća da Zapad već izvesno vreme pokušava ekonomski da uruši RS. Pokušali su blokiranjem raznih fondova koji pripadaju Republici Srpskoj, blokiranjem rada kompanijama iz RS i sa bankama koje su u RS. Međutim, Zapad ne razume da, što kažu u Bosni, ima pasa i pored šarova. Ako je zabranjeno zapadnim bankama, ima drugih banaka, kao što se to pokazalo u junu sa otkupom obveznica Republike Srpske; zapadnim bankama je bilo zabranjeno, ali jedna kineska banka kupila te obveznice. Prema tome nije to više ono vreme kad je postojao samo Zapad i niko više.
"Međutim, neće biti nimalo lako izdržati te pritiske, utoliko pre što će Zapad, u stvari Amerika, tražiti saveznike u Srbiji. Zapravo u jednom delu političke elite Srbije, a RS, ma ko god da je vlast, ne može bez Srbije. Biće to dosta delikatno. Ono što je najvažnije u ovom času po mom mišljenju je to da za otpor Republike Srpske prema njenom rušenju i namera Republike Srpske da se oslobodi kolonijalnog statusa ima veliku podršku u javnosti Republike Srpske i u tu podršku ne bi trebalo sumnjati, kao što ne bi trebalo posumnjati ni u odlučnost Republike Srpske da se odbrani. Važno je da građani Srpske slede odluke državnih organa, Skupštine i Vlade RS. To jedinstvo je važno, kao i uvek u ključnim trenucima.
Vesti
01.07.2023. 16:07
Šmit poništio odluke Narodne skupštine RS
Ali, za razliku od ranijih godina Republika Srpska nije sama, ona ima podršku određenog dela takozvane međunarodne zajednice, nije samo reč o Rusiji i Kini, koje je najsnažnije i najotvorenije podržavaju. Tu podršku imaju i u Mađarskoj, pa i u Austriji. Prema tome nije situacija samo crno-bela, ali je teška jer je napad na RS veoma agresivan. Ono što je za sada ohrabrujuće da nema nikakve opasnosti od oružanog sukoba. Zapad nije moćan kao recimo 1995. godine, pa i kasnije. Možda će biti neki teroristički napadi, dizanje automobila u vazduh i itd. Ali oružani sukob je krajnje, krajnje neverovatan“, kaže Ljepojević.
Podsećamo našeg sagovornika da je Entoni Blinken, državni sekretar SAD, posle zakona u Parlamenta RS da ne objavi u "Službenom glasniku“ odluku Ustavnog suda BiH, rekao da Milorad Dodik ruši Ustav BiH i potkopava Dejtonski sporazum?
"Pa šta drugo da kažu? Jer Zapad ruši BiH i osnovne dokumente na kojima je formirana Bosna i Hercegovina. I to ne sad. Ali, sada to radi u najogoljenijoj formi. Oni Dejton ruše od prvog dana. Od prvog dana, od pre 28 godina. Pa oni su doneli skoro 200 uredbi kojima se oduzimaju dejtonske nadležnosti Republici Srpskoj. To je proces koji su oni započeli, to je potpuno urušavanje i dejtonske BiH. U osnovi Zapad hoće da zadrži privid svoje moći tako što bi kontrolisali svoju koloniju BiH. Bosna i Hercegovina je najneobičnija kolonija u istoriji kolonijalizma. Tu se predstavljaju kao kolonizatori oni koji nisu stvorili (osvojili) Bosnu i Hercegovinu, nego su oni došli, našli pa zašli, što kaže narod. Deo problema Republike Srpske je u tome što se Republika Srpska bori protiv tog kolonijalnog statusa, a ovi ne žele da izgube svoju kolonijalnu vlast. Bosna i Hercegovina ima stratešku poziciju u ovom delu sveta. Preko Bosne i Hercegovine može da se ucenjuje i Srbija, i Hrvatska kao dve ključne zemlje. Međutim, važno je reći da SAD blokiraju raspravu o Kristijanu Šmitu, o urušavanju Dejtona u Savetu bezbednosti UN. One tako održavaju ovo nezakonito stanje u svojoj koloniji i u zemljama u susedstvu. To se vidi i u politici u Crnoj Gori i političkom sklanjanju Srba koji čine više od trećine stanovništva Crne Gore. Amerika odlučuje ko će u vladu, i to ne kriju. Problem Crne Gore koja je postala, malo je reći kolonija, ali i članica NATO-a, i to je njen ključni problem.
Ali da završimo sa pričom o Dejtonu i Kristijanu Šmitu. Sarajevo ne vidi ili neće da vidi da se Republika Srpska boreći se za dekolonizaciju Bosne i Hercegovine i poštovanje – od Ustava do Dejtonskog sporazuma, svih pratećih dokumenata – u suštini bori se i za samu Bosnu i Hercegovinu“, zaključuje Siniša Ljepojević.
Vesti
30.06.2023. 18:20
Milorad Dodik tvrdi da je sam sebe prijavio Tužilaštvu BiH
Miloš Šolaja, bivši novinar, danas profesor na FPN-u u Banjaluci‚ komentarišući za "Ekspres“ odluke Ustavnog suda BiH i ponašanje tzv. visokog predstavnika, kaže da "te dve sumnjive institucije (Šmit nelegitiman, a Ustavni sud ne počiva na dejtonskim dokumentima) polaze od opšte teorije da je BiH država. Međutim, BiH nije država, koja ima svoju imovinu, nema svoju ekonomiju. Ona nema čak ni budžet kao država, ona je sastavljena od dva entiteta koji su Ustavom BiH uveli svoje ustave, a po tim krovnim dokumentima entiteti su vlasnici imovine“.
A da li su ta dva entiteta apsolutno ravnopravna?
"Apsolutno. Dva entiteta nosioci su svih imovinskih prava, ekonomskih, političkih pa i svega ostalog. To je suština. A neko tu pokušava da upravlja tim nekim resursima, naravno zbog vlasti. Oduzimanjem vlasništva Srpskoj da je ona vlasnik nepokretne imovine moguće stoji namera da ’neko’ preuzme te poslove u poljoprivredi, energetici..., a Srpska im osporava ta prava. Zašto to nisu uradili i sa Federacijom BiH? Mi nemamo Ustav oko kojega smo se kao stanovnici dogovorili, nego ono što je Kontakt grupa, u stvari Amerikanci potpisali u Dejtonu kao aneks 4 Dejtonskog sporazuma. Znači to je to. Postoje interesi kojim oni žele tako na silu da se nametnu jer prirodno ne bi prošlo“, kaže Šolaja.
Podsećamo gospodina Šolaju da iz Vašingtona Entoni Blinken direktno kaže da Dodik krši Dejtonski sporazum i da potkopava jedinstvenu BiH. "Nije to priča o podrivanju Ustava, koju je kao kažnjavao i onaj Pedi Ešdaun svojevremeno. To liči na onaj verbalni delikt iz vremena Josipa Broza. Dodik traži povratak na izvorni Dejton. Dejton jeste izmenjen mnogobrojnim odlukama visokog predstavnika. Pa sada, ako neko traži da se to vrati na ono vreme kada je potpisan Dejton, oni kažu podriva Dejtonski ustav. To znači da prava na podrivanje Ustava BiH imaju pravo sami oni koji su ga doneli. Oduzimanjem vlasništva na nepokretnu imovinu, oni bi da RS bude kao folklorno društvo. Može da čuva tradiciju, možeš igrati narodne igre, a ne treba ništa da radiš. Sad je pitanje šta da radi rukovodstvo RS da bi sprečilo ove radnje. Iskreno, vrlo su uske pravne mogućnosti jer Republika Srpska nije država i ne može da bude strana pred Međunarodnim sudom pravde. Jedino je rešenje da se ovo pitanje raspravi u SB UN, što SAD ne dozvoljavaju. Kina i Rusija su izjavile da Šmit nije visoki predstavnik, nisu prihvatile njegove izveštaje u UN. I to je to. Srpska ne treba da radi ništa drugo nego da se drži izvornog Ustava BiH. A ovaj Ustavni sud je nelegitiman, jer da bi on bio legitiman, to nalažu sve regule da se pre njegovog osnivanja usvoji zakon o Ustavnom sudu... Međutim, taj Ustavni sud, u kome imaju tri stranca koji to na anglosaksonski način tumači, da on donosi regule, pravila koja ranije nisu postojala... Ovo je vreme kohabitacije, treba tražiti neku novu formulu kako međunarodna zajednica prihvata BiH. Jer, u Kontakt grupi u Dejtonu bile su Rusija, Nemačka, Britanija, Francuska i SAD. To je nekako funkcionisalo. A sada imamo nešto izvan te Kontakt grupe“, zaključuje Šolaja.
Ekonomija
25.06.2023. 20:35
Dodik: "BiH nije naša država..."
Pre nekoliko dana Gabrijel Eskobar, izaslanik SAD za Balkan, gostovao je u Hrvatskoj i za HRT se osvrnuo na događaje u BiH. Počeo je sa osvrtom da je Milorad Dodik boravio u Moskvi kod Putina. "Milorad Dodik nedavno je bio u Moskvi. Zapad ga je upozorio da to ne učini.“ "Je li dobio izravne upute da to učini?“, bilo je pitanje novinara.
"Mislim da je to njegov put poslednjih nekoliko godina. Želi stvoriti Republiku Srpsku bez ičijeg uticaja, bez uticaja federalnih sudova, tužitelja, istražitelja, poreskih organa. Rusija izvlači korist iz toga, ali mislim da je ponajpre reč o domaćoj pojavi... Milorad Dodik i njegovi ljudi polako, ali sigurno provode otcepljivanje Republike Srpske od ostatka BiH. Anonimni izvori dojavili su da se Vašington i London slažu da je prevršio meru i da ne mogu očekivati dalju saradnju u budućnosti. Budući da podupiremo tu zemlju (BiH), podupiremo i njen teritorijalni integritet, suverenitet i multietnički karakter. Podupiremo Dejtonski mirovni sporazum, kao i sve mere koje omogućavaju njegovo uvođenje. To uključuje bonska ovlašćenja visokog predstavnika za BiH“, rekao je Eskobar.
Gospodin Eskobar zaključuje: "Ako se (Dodik) zadrži unutar granica, tj. unutar konteksta Dejtonskog sporazuma, sarađivaćemo s njim kako bismo unapredili put BiH prema Evropi. Ako ga prekrši, moramo mu dati do znanja da će biti posledica“… Gabrijel Eskobar je još rekao da Dodik "želi RS izuzeti iz Dejtonskog sporazuma. Biće posledica. Neke smo već videli. Na primer, upotreba bonskih ovlašćenja da bi se poništila neka pravna dejstva. Na raspolaganju imamo i druga sredstva uključujući sankcije. Razmislićemo o upotrebi nekih od tih sredstava“, naglasio je posebni izaslanik SAD za Zapadni Balkan.
Povodom krize u BiH oglasio se i Danijel Server, profesor na Džon Hopkins univerzitetu u Vašingtonu, posredstvom svog bloga peacefare.net.
"Predsednik RS Dodik godinama je salamu rezao tanko, što tanje. On svoj entitet, 49 odsto teritorije Bosne i Hercegovine koja je većinski srpska, približava nezavisnosti. Uz rusku podršku, sada reže krupnije komade salame. Skupština RS donela je zakon kojim se poništava nadležnost Ustavnog suda BiH na teritoriji njegovog entiteta. On je takođe izjavio da namerava održati referendum o nezavisnosti pre kraja godine… U jednom trenutku mora je pokušati ostvariti.
Vesti
07.06.2023. 09:52
Milorad Dodik o tome ko stoji iza protesta u Srbiji
Pozivanje na nezavisnost ljudima koji žive u RS uglavnom je etnonacionalistički motivisano. RS je vodila etnonacionalistički rat protiv bosanske države 1992–95, uključujući genocid u Srebrenici i druge primere ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Dejtonski mirovni sporazum sačuvao je RS i dao joj, uprkos njenoj zločinačkoj istoriji, međunarodnu važnost kao subnacionalnom entitetu i pružio veliku autonomiju…
Dodik, koliko ja znam, nije lično bio umešan u zločine bosanskog rata. U to vreme bio je opozicioni poslanik u Skupštini RS, na Zapadu je viđen kao relativno umeren. Ali to ne umanjuje njegovu sadašnju spremnost da iskoristi etnonacionalističke strasti u političke svrhe. Od svoje kampanje za predsednika BiH 2006. godine postao je vodeći nacionalistički glas u RS.
Ali Dodika ne zanima samo da zadovolji etnonacionalističku žudnju za sigurnošću od osvete onih koje je RS nekada raseljavala, zatvarala, mučila i ubijala. On ima još dva interesa kojima se bavi. Prvi je da se drži van ruku bilo kakvog pravnog sistema, domaćeg ili stranog, koji će ga smatrati odgovornim za koruptivne radnje. Kada je 2022. godine uveo sankcije Dodiku, američki trezor je tvrdio: ’Dodik je takođe određen prema E.O. 14033 za odgovornost ili saučesništvo u korupciji vezanoj za zapadni Balkan, ili direktno ili indirektno angažovanje u njoj. Naime, uspostavio je patronažnu mrežu u BiH od koje imaju koristi on i njegovi saradnici. Kao jedan od primera svojih koruptivnih radnji, Dodik je dao vladine ugovore i monopole u RS direktno bliskim poslovnim saradnicima.’
Drugi Dodikov interes je da osigura da mu državna imovina u RS bude na raspolaganju. RS je jako zadužena, u iznosu od više od dve milijarde dolara. Velik deo ovog iznosa, možda više od jedne četvrtine, ove godine treba otplatiti ili refinansirati. Državna imovina je sada glavni kolateral koji Dodik može založiti kreditorima. Sve ostalo je već skockano do maksimuma. Dok ministar finansija tvrdi da dug iznosi samo 38 odsto u odnosu na BDP, zvaničnici RS traže novac u Pekingu.
Američka ambasada u Sarajevu jasno je iznela svoj stav o državnoj imovini:
’Državna imovina pripada državi i potreban je državni zakon da se to pitanje regulira. Ovo nije stvar mišljenja; to je ustavna i pravna činjenica.’
Vesti
08.07.2023. 18:40
Dodik podneo krivičnu prijavu protiv visokog predstavnika u BiH
Odvajanje sudskog sistema moglo bi Dodiku rešiti oba problema. Ova dva interesa, nekažnjivost i dug, razlog su zašto Dodik, tražeći nezavisnost, pokušava prvo da blokira bosanskohercegovački sudski sistem od delovanja u RS, čija je Skupština usvojila ’Zakon o neizvršavanju odluka Ustavnog suda BiH’. Visoki predstavnik međunarodne zajednice poništio je taj zakon, ali je nejasno kako će izvršiti poništenje. Dodik će umesto toga nastojati naterati visokog predstavnika na pregovore o pitanju državne imovine. Kada se to desi, Dodik se može nadati velikoj nagradi.
To me navodi da se zapitam: da li je odbijanje pregovora i teranje RS u bankrot dobra ideja? Pa zašto onda ne pustiti RS da bankrotira i tamo započeti pregovore?“, piše Server.
Logika Zapada, oduvek, počivala je na postulatu: "U pravu je samo onaj koji ne mora da dokazuje da je u pravu.“
Nisu oni naivni pa da ne znaju da je gospodin Kristijan Šmit podmetnuto kukavičje jaje, da Ustavni sud krši osnovni postulat Dejtona o ravnopravnosti i konsenzusu dva entiteta i tri naroda. Bez toga, BiH je već jednom otišla do ivice ambisa. Ako Zapad želi mir u BiH, biće mira, ako ne želi – haos je već zakuvan, baš u njihovoj kuhinji.
Komentari
