Dijalog

Tri decenije od obnavljanja višepartizma i nešto više od trinaest meseci pre očekivanih i najavljenih vanrednih parlamentarnih izbora, Srbija i dalje kao da je na početku parlamentarizma. Vlast i opozicija i dalje ratuju, pre svega oko izbornih uslova, opozicija ni sama ne može da se sabere, jer više stranaka i grupacija sebe ističe kao „jedinu i pravu“ alternativu režimu, dok su svi drugi samo „konstruktivna opozicija“.

A veliki deo birača i dalje uglavnom zbunjeno posmatra i jedne i druge, što se jasno i vidi po tome što skoro 40 odsto građana sa glasačkim pravom redovno odlučuje da to pravo ne iskoristi.

S obzirom na to da u parlamentu praktično i nema opozicije, trenutno je najaktuelnija tema hoće li, kada, pod kojim uslovima i uz čije prisustvo biti dijaloga vlasti i opozicije.

Milan Antonijević, direktor Fondacije za otvoreno društvo, još u septembru 2020. godine najavio je novi ili nastavak starog dijaloga. Početak razgovora, međutim, nije ni na vidiku. Antonijević zbog toga nije spokojan jer ocenjuje da je ostalo veoma malo vremena za razgovore. A tu ocenu temelji na činjenici da je prethodni dijalog iz 2019. godine trajao devet meseci, ali je doneo prilično skromne rezultate.

Zvaničan poziv ili inicijativu za dijalog još niko nije uputio. Opozicione stranke koje bi, po prirodi stvari, trebalo da budu zainteresovanije za njegovo održavanje, preokupirane su, očigledno, međusobnim odnosima, odmeravanjem snaga unutar opozicionog bloka i pokušajima pojedinaca da se nametnu kao lideri cele opozicije.

Vlasti, pak, ne žure sa organizovanjem razgovora, a predsednik parlamenta Ivica Dačić ističe da je jedine zahteve za dijalog dobio od dve nevladine organizacije. Ni njima, međutim, još nije odgovorio.

Možda pomalo čudno izgleda, ali kao da su za dijalog najviše zainteresovane upravo NVO i predstavnici Evropskog parlamenta, koji su i pre dve godine učestvovali kao posrednici između vlasti i opozicije.

Povezane vesti - DAČIĆ: Dijalog početkom 2021, prelazna vlada nije tema

U trenutku kada ovaj broj „Ekspresa“ bude na kioscima, moguće je da će biti nekih noviteta, s obzirom na to da je za četvrtak zakazan razgovor predsednika Skupštine Srbije Ivice Dačića i predstavnika EU Dejvida Mekalistera. A jedna od tema razgovora biće sigurno i Dačićevo protivljenje učešću slovenačke evroposlanice Tanje Fajon u dijalogu.

Glavni razlog Dačićevom protivljenju da za stolom sedi i predsednica Odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU u Evropskom parlamentu je, kako je naveo, njena neobjektivnost jer „navija za opoziciju“. Nije joj, međutim, sigurno zaboravio ni skandal sa snimkom na kojem se vidi kako u Sloveniji „kupuje“ glasove Albanaca poreklom sa Kosova.

Dijalog bi, svakako, trebalo da otvori prostor za različite učesnike i za njihove različite pozicije. Bilo bi veoma dobro kada bi se za stolom našli predstavnici relevantnih političkih aktera, koji imaju jasnu ideju o tome koji su im ciljevi, čemu teže i kako da do tog cilja i dođu.

Činjenica jeste da prema registru u Srbiji ima više od 100 stranaka, ali svako širenje učesnika dijaloga strankama koje postoje samo na papiru, samo bi razvodnilo i obesmislilo celu priču.

Ključna stvar za uspeh dijaloga je kompromis, za šta je potrebno da obe strane pokažu spremnost da razgovaraju i međusobno se slušaju. Osim toga, potrebno je jasno definisati format razgovora, kao i teme, pri čemu ne treba preterivati sa njihovim brojem, kako se dijalog ne bi rasplinuo.

Samo tako moguće je doći do nekakvog dogovora koji bi bio prihvatljiv i za vlast i za opoziciju, ko god da nju činio.