INTERVJU BOAZ TOPOROVSKI: Zajedno u borbi protiv revizije istorije

Zvanični odnosi između Srba i Jevreja duži su od jednog veka. Počeli su kada je Srbija 1917. potpisala Balforovu deklaraciju, čime je Jevrejima priznato pravo na državu u Palestini. Od tada su ti odnosi bili puni uspona i padova, sa mnogo dodirnih tačaka, ali i udaljavanja koja su išla čak i do prekida diplomatskih odnosa između SFR Jugoslavije i Izraela 1967. godine.

To, međutim, ne može da potre činjenicu da je upravo socijalistička Jugoslavija dobrim delom potpomogla formiranje, i još više održanje mlade jevrejske države posle Drugog svetskog rata. Preko jugoslovenskih aerodroma i luka je, naime, išla tajna operacija isporuke naoružanja, pre svega britanskih lovaca „spitfajer“ Izraelu, koji su, samo dan nakon proglašenja države 1948. godine, napale susedne arapske države.

Kontakti između dve države, uglavnom neformalni, nisu prestali čak ni onda kada nije bilo diplomatskih odnosa, bilo da je reč o ličnim kontaktima lidera ili, na primer, sastancima predstavnika tajnih službi, kakvi su bili oni iz 1983. godine u Herceg Novom i 1984. godine u Beogradu.

Povezane vesti - Arije Livne, Jevrejin srpskog srca

Do prvih zvaničnih kontakata koji bi vodili obnavljanju diplomatskih odnosa dolazi krajem osamdesetih godina prošlog veka. Bilo je to doba kraja Hladnog rata, pada Berlinskog zida, ali nažalost i vreme uoči raspada Jugoslavije i ratova koji su sledili. I mada su odnosi obnovljeni 1992. godine, do razmene ambasadora dolazi tek pola decenije kasnije, zbog sankcija pod kojima je bio Beograd.

Nit koja, nažalost, možda i najviše veže dva naroda jeste stradanje kojem su predstavnici obe nacije bili izloženi, pre svega tokom Drugog svetskog rata. I mada je stradanje Jevreja u pogledu broja žrtava nemerljivo, ostaće upamćeno i zapisano da su na prostoru nekadašnje Nezavisne Države Hrvatske oba naroda bila izložena genocidu.

Jedan od onih koji će ubuduće raditi na jačanju odnosa između Srbije i Izraela je i Boaz Toporovski, novi predsednik poslaničke grupe izraelsko-srpskog prijateljstva u Knesetu (izraelskom parlamentu). Toporovski, poslanik opozicione Ješ atid partije, pripada mlađoj generaciji političara u Izraelu, s obzirom na to da ima tek 40 godina. To, međutim, ne znači da je i bez iskustva. Do sada je Toporovski bio na čelu nacionalne studentske organizacije, koja predstavlja više od 300.000 studenata sa 64 univerziteta i koledža. Jedno vreme, posle odsluženog vojnog roka koji je u Izraelu obavezan, radio je i kao savetnik ministra za socijalna pitanja Isaka Hercoga.

Toporovskom, koji je u Kneset prvi put ušao posle izbora 2013. godine, ovo je treći poslanički mandat. U razgovoru za „Ekspres“ on ističe koliko je važno i pozitivno jačanje odnosa između Srbije i Izraela, navodeći kako će se truditi da oni budu još bolji.

Odgovarajući na pitanje šta bi to trebalo da učine obe strane kako bi ti odnosi još više napredovali, Toporovski najpre iznosi jednu ličnu opservaciju, da se u Srbiju i njen narod „zaljubio već prilikom prve posete vašoj zemlji“.

„Mislim da je veoma značajno dalje jačanje odnosa između dve zemlje. Zato sam i tražio da predsedavam Parlamentarnom grupom izraelsko-srpskog prijateljstva u Knesetu. Postoji veliki potencijal za jačanje veza između dve zemlje u mnogim oblastima, kao što su trgovina, turizam i razvoj naprednih tehnologija. U stalnom sam kontaktu sa predsednikom Poslaničke grupe srpsko-izraelskog prijateljstva u srpskom parlamentu, otpravnikom poslova srpske ambasade u Izraelu, kao i sa novopostavljenim ambasadorom Izraela u Srbiji. Veliko je zadovoljstvo sarađivati sa tako divnim ljudima. Oni su mnogo više od kolega, postali su moji istinski prijatelji. Zajedno radimo na tome da maksimalno iskoristimo potencijale za saradnju između dve zemlje. Veoma mi je važno da istaknem i da je predsednik Vučić veliki prijatelj Izraela i da veoma cenimo njegove velike napore koje čini na jačanju veza između dve države.“

Boaz Toporovski; Foto: privatna arhiva

Jevrejski i srpski narod imaju mnogo toga zajedničkog. I jedni i drugi su dosta propatili kroz istoriju, pa ipak, jedno vreme njihovi odnosi nisu bili baš najbolji. Zbog čega je to bilo tako?

„Nema sumnje da su istorije jevrejskog i srpskog naroda isprepletane mnogim sličnostima. Reč je o malim nacijama koje su kroz istoriju pretrpele etničke progone i koje predstavljaju manjinu u svom geografskom regionu. Kao rezultat tih sličnosti nastala je snažna osnova za tople, prijateljske odnose između dva naroda. Izraelci se veoma dive srpskom narodu i imaju veoma pozitivno mišljenje o njemu. Očekujem da će turizam da procveta jednom kada granice koje su sada zatvorene zbog pandemije Covid-19 ponovo budu otvorene. Mi koji donosimo odluke moramo da gledamo u budućnost i da zajednički radimo na tome da unapredimo budućnost naša dva divna naroda.“

Osim sa Izraelom, Srbija ima dobre odnose i sa mnogim muslimanskim zemljama. Da li to vlastima Izraela predstavlja problem?

„Naprotiv. Mislim da ’Abrahamski sporazum’ koji su pre nekoliko meseci potpisali Izrael, SAD i Ujedinjeni Arapski Emirati, kao i proces normalizacije izraelskih odnosa sa arapskim zemljama pokazuju koliko je Izrael otvoren i koliko mu je iskreno stalo do mira sa svim našim susedima. Činjenica da Srbija ima dobre odnose sa muslimanskim državama može da doprinese širenju izraelskih veza sa tim državama, naročito sa Palestincima, ali i da njih ohrabri da se pridruže procesu normalizacije odnosa i početku nove ere na Bliskom istoku.“

Kako gledate na jačanje određenih desničarskih, ekstremističkih snaga širom sveta, a pogotovo u Evropi? Neonacističke grupe u nekim državama postaju sve vidljivije. Kako sprečiti njihovo jačanje?

„To je, zaista, uznemirujući proces koji mi shvatamo veoma ozbiljno. Istorija nas uči da je naša obaveza da ne sedimo skrštenih ruku i puštamo ekstremističke grupe da jačaju, već da reagujemo odmah kako bismo se borili protiv rasizma i antisemitizma. S tim u vezi, veoma sam impresioniran odlukom Srbije da oda poštu žrtvama Holokausta i naporima u borbi protiv antisemitizma podizanjem zastave sa žutom zvezdom ispred zgrade Generalnog sekretarijata predsednika Republike na Svetski dan sećanja na žrtve Holokausta januara 2020. godine. Jasna i glasna poruka, kako je to istakao predsednik Vučić, najbolji je način za borbu protiv antisemitizma i uveren sam da ćemo uspeti da zaustavimo jačanje radikalnih snaga u svetu. Verujem da će jačanje veza između dve države koristiti i našim građanima, ali i borbi protiv ekstremističkih snaga. Reči i dela kreiraju stvarnost – ako delamo pozitivno, dobićemo svu podršku koja nam je neophodna.“

Povezane vesti - INTERVJU MAJKL FROJND: Američki jevreji treba ponovo da pronađu Srbiju

Ljudi u Srbiji su naročito osetljivi po pitanju negiranja genocida tokom Drugog svetskog rata u tzv. NDH, kada su stradali i mnogi Jevreji. Šta je potrebno uraditi kako bi se sprečili dalji pokušaji negiranja genocida?

„Širom sveta možemo da vidimo veoma opasne trendove pokušaja ponovnog pisanja istorije, kao i prisustvo lažnih narativa koji nemaju apsolutno nikakve veze sa činjenicama. Naš je posao, i u Izraelu i u Srbiji, da se borimo protiv ovih opasnih trendova, ne samo da bismo ispravili nepravdu koja je učinjena prošlosti, već kako bismo osigurali da se nešto tako ne ponovi u budućnosti.“

Boaz Toporovski; Foto: privatna arhiva

Predsednik Srbije se početkom godine obratio prisutnima na godišnjoj konferenciji Američko-jevrejskog komiteta za javne poslove (AIPAC), uticajne lobističke grupe koja pred američkim vlastima zastupa proizraelsku politiku. Šest meseci kasnije postignut je sporazum u Vašingtonu, kojim Izrael implicitno priznaje nezavisnost Kosova, a Srbija premešta ambasadu u Jerusalim. Koliko su ta dva događaja povezana?

„Predsednik Vučić je veliki prijatelj Izraela i mi veoma cenimo njegovu dugogodišnju posvećenost jačanju veza između dve države. Nema sumnje da će premeštanje srpske ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim biti istorijsko postignuće u odnosima Izraela i Srbije. Mi cenimo privrženost predsednika Vučića ovom potezu, kako je to najavio na konferenciji AIPAC-a, a potom i dogovorio na sastanku u Vašingtonu u septembru. Lično bih voleo da se sastanem sa predsednikom Vučićem, bilo prilikom njegovog dolaska na ceremoniju otvaranja ambasade u Jerusalimu ili tokom moje, nadam se, skorašnje posete Srbiji. Verujem da postoji ogroman potencijal za saradnju između lidera naših država u mnogim različitim oblastima.“

Kada već spominjemo sporazum iz Vašingtona, mislite li da bi izraelsko priznavanje nezavisnosti Kosova moglo da predstavlja presedan na koji bi mogli da se pozivaju Palestinci?

„Ovo pitanje ćete morati da postavite palestinskom rukovodstvu. Ja mogu samo da kažem da ću kao predsednik izraelsko-srpske poslaničke grupe prijateljstva nastaviti naporno da radim na jačanju veza između naših država i naroda, bez obzira na prepreke i smetnje sa kojima ćemo se suočiti u budućnosti. Osim toga, mi moramo da unapredimo mirovni proces, ali i da istovremeno zaštitimo naša istorijska prava.“

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .