INTERVJU MAJKL FROJND: Američki jevreji treba ponovo da pronađu Srbiju

Tri meseca pre izbora 2012. godine, vlada koju je predvodila partija Likud sa premijerom Benjaminom Netanjahuom na čelu donela je odluku da se velika grupa pojedinaca iz severoistočne Indije preseli u Izrael. Blizu 1.000 članova zajednice Bnei Menashe (Manasovi sinovi) naseljeno je u pojasu Zapadne obale, koju Palestinci smatraju svojom teritorijom. Operaciju "Menashe" pokrenula je organizacija Shavei iz Izraela i njen osnivač Majkl Frojnd, a čitavu akciju lokalni izraelski mediji su opisivali kao inspirativnu priču o "izgubljenom plemenu" Izraela.

Verovatno se malo ko seća da je još 1985. Vuk Drašković proklamovao da su "Srbi trinaesto, izgubljeno i najnesrećnije pleme Izrailjevo". I ta analogija postala je jedna od priča koju Srbi rado pričaju o sebi. Upravo o tom povlačenju znaka jednakosti između srpskog i jevrejskog stradanja govori i Frojnd u intervjuu za "Ekspres". Ovaj Izraelac, rođen u Americi, nekadašnji je zamenik direktora komunikacija Benjamina Netanjahua. Trenutno je kolumnista „Džeruzalem posta" i predsednik Društva izraelsko-srpskog prijateljstva. Frojnd posebno voli da ističe da već nekoliko godina piše o Jasenovcu, o pokušajima novog pisanja istorije i o "zajedničkoj sudbini" Jevreja i Srba. Napisao je i knjigu "Fundamentalno Frojnd", u kojoj su skupljeni njegovi tekstovi o Srbiji i Srbima.

"Važno je napomenuti da prisustvo Jevreja na teritoriji Srbije datira još od pre više od hiljadu godina. I prema tvrdnjama pojedinih istoričara, možda čak i do perioda Rimskog carstva. Jevreji i Srbi su se borili zajedno u 19. veku protiv otomanske okupacije. Tokom Prvog svetskog rata bilo je mnogo Jevreja koji su se borili rame uz rame sa srpskim vojnicima. Jevreji i Srbi dele zajedničku istoriju. Mnogi ljudi nisu upoznati s ovim činjenicama. Potrebno je obrazovati ljude, jer naša zajednička istorija može da posluži kao osnova za jačanje naših veza. Jevreji i Srbi su bili žrtve nacista tokom Holokausta."

Kakva je bila uloga jevrejske zajednice na ovim prostorima devedesetih godina? Američki Jevreji u Jugoslaviji i brojni ugledni jevrejski intelektualci podržali su napore muslimanske bosanske vlade tokom rata da prikaže stradanje bosanskih muslimana kao još jednog Holokausta. Zašto je američka jevrejska zajednica želela da se pridruži balkanskoj igri političke instrumentalizacije Holokausta?

"Važno je istaći da njihova pozicija nije nužno bila takva. Setite se da su zapadni mediji u to vreme bili vrlo selektivni u izveštavanju o događajima na Balkanu. Rođen sam i odrastao u Sjedinjenim Državama, a preselio sam se u Izrael 1995. godine. Devedesetih godina sam lično počeo da se interesujem za Srbiju i Balkan. U tim godinama su mnogi Jevreji u SAD, kao i mediji, pričali i pisali negativno o Izraelu. Sećam se da sam čitao „Njujork tajms" i da nisam mogao da verujem kako su bili nepravedni prema Izraelu. Nisu iznosili celokupnu sliku. U isto vreme su medijski pokrivali situaciju na Balkanu. Pomislio sam da, ukoliko ne mogu u potpunosti da verujem onome što je „Njujork tajms" pisao o Izraelu, ko onda može da kaže da treba da verujem onome što pišu o ratu u Bosni. Zato sam počeo više da čitam o istoriji regiona, konfliktima. Ne možete shvatiti konflikt na Balkanu ako temeljnije ne razumete širi istorijski kontekst. Mnogi ljudi na Zapadu tada nisu i još uvek ne znaju širi istorijski kontekst. To je doprinelo poziciji koju je vlada SAD zauzela."

Bombardovanje Jugoslavije pojedini zvaničnici su opravdavali analogijama sa Holokaustom. U Klintonovom timu je bilo nekoliko Jevreja, a Medlin Olbrajt i Vesli Klark su u to vreme isticali svoje jevrejske korene...

"Pazite, ne treba zaboraviti da je Arijel Šalom, koji je u to vreme bio izraelski ministar za spoljne poslove, kritikovao NATO bombardovanje Srbije. Ta pozicija je zahtevala veliku hrabrost. Nepravično je da generalizujemo i kažemo da su Jevreji ili svi Jevreji imali ovakvu ili onakvu poziciju. U Srbiji će biti održani izbori i ne glasaju svi za istu partiju. Postoje različita mišljenja o različitim pitanjima."

Da li je Balkan u fokusu jevrejskih političkih interesa?

"Napisao sam kolumnu u "Džeruzalem postu" pre nekoliko godina u kojoj pozivam američko-jevrejsko rukovodstvo da ponovo pronađe Srbiju. Drugim rečima, ono što se desilo devedesetih, desilo se tada. Današnja Srbija nije ona iz devedesetih. Vreme je da američki Jevreji prepoznaju i priznaju istorijsku povezanost Jevreja i Srba. I da vide paralele koje postoje između Srbije i Izraela. I Srbija i Izrael su male zemlje, sa dugom i ponositom istorijom, obe žive u opasnom regionu, okružene su neprijateljima. Međunarodna zajednica ih ne razume i pod konstantnim pritiskom su da se odreknu dela teritorije. Za Srbiju je to Kosovo. Zato moramo da pojačamo napore da obrazujemo ljude o tim paralelama i sličnostima. To će pomoći da se preusmeri pažnja na Srbiju i Balkan. Još jedan faktor koji je pomogao da ojačaju odnosi između naše dve države su efikasnost i naporan rad ambasadora Izraela Alone Fišer-Kam i ambasadora Srbije Milutina Stanojevića, zajedno sa ministarstvima spoljnih poslova obe zemlje, koja su blagoslovena posvećenim pojedincima poput dr Ljiljane Nikić i ambasadora Dena Orijana."

Povezane vesti - Arije Livne: Srbija će biti najmoćnija na Balkanu  

Da li bi dobri odnosi između Srbije i Izraela mogli da predstavljaju problem za naše susedne države?

"Hrvatska, kao što znamo, nije se suočila sa svojom prošlošću i onim što su ustaše radile u Drugom svetskom ratu i tokom Holokausta. Do danas, nažalost, i dalje svedočimo podršci ustaškom režimu, što je sramotno i za svaku osudu. Ne razumem kako u srcu Evrope 2020. godine ljudi mogu da izražavaju nostalgiju za vladom koja je počinila genocid i masovna ubistva. Hrvatska pokušava da prikrije taj deo istorije. Nemam sumnje u to da oni vide otopljavanje odnosa između Srbije i Izraela kao nešto što neizbežno može da baci svetlo na ono što je Hrvatska činila."

Koliko su opasni pokušaji revizije istorije?

"Sve se svodi na obrazovanje, obrazovanje, obrazovanje. Uvek će postojati ljudi koji pokušavaju da prekroje ili revidiraju istoriju radi svojih političkih interesa. U vreme interneta je postalo još lakše ne samo revidirati istoriju, već i dopreti do velikog broja ljudi. Način da se borite protiv falsifikovanja jeste pomoću istine. Da li je to jednostavna bitka? Nije. Ljudi mogu da kažu laž u jednoj rečenici, koja zahteva paragraf objašnjenja da dokažete da to nije tačno. To ne znači da treba da se predamo i dignemo ruke. To znači da treba više da učinimo da sprečimo reviziju."

S obzirom na činjenicu da Srbija i Izrael imaju dobre odnose, mislite li da jevrejska zajednica u SAD može da pomogne Srbiji u promeni kursa spoljne politike SAD?

"AIPAC je ostao jedan od najvećih i najefektivnijih odbora za javne politike. Imaju svoju godišnju konferenciju u Vašingtonu, gde hiljade i hiljade ljudi, Jevreja, hrišćana i ostalih, mogu da predstave svoju podršku za Izrael i lobiraju kod senatora i kongresmena. AIPAC koristi svoj uticaj u Americi. Govor srpskog predsednika na AIPAC konferenciji u Vašingtonu bio je neverovatan gest. Mogli ste videti entuzijazam i uzbuđenje među prisutnima. Vučić je saopštio da će Srbija otvoriti zvaničnu državnu kancelariju u Jerusalimu. To je specijalni gest prijateljstva koji mnogi Jevreji i Izraelci veoma cene."

Povezane vesti - KADA NEMAŠ KOGA, OKRIVI JEVREJE

Da li očekujete od Srbije da prizna Jerusalim kao izraelsku prestonicu?

"Stvarno se nadam da će Srbija priznati Jerusalim za izraelsku prestonicu. SAD su to već učinile. Izrael je konstantno odbijao da prizna nezavisnost Kosova uprkos teškim pritiscima drugih zemalja. Izrael je stao uz Srbiju kada je reč o kosovskom problemu. I nadam se i molim se da Srbija isto učini. Vučićeva najava na AIPAC konferenciji je označila prvi važan korak u tom pravcu."

Koliko je uopšte moguće promeniti tok američke spoljne politike prema Srbiji?

"Mislim da je jedna od lepota Amerike u moći njene demokratije i mogućnosti koju svaka grupa ima, a to je da može da se organizuje i iskoristi svoj glas u političkom sistemu i utiče na američku politiku. Jevrejska zajednica u SAD je veoma organizovana decenijama, sa jasnim setom principa i ciljeva. I Srbija ima veliku dijasporu u SAD. Savetovao bih srpskoj vladi da radi više na tome da dopre do srpske dijaspore u SAD. I da uči iz modela američko-jevrejske zajednice. Vrlo je lako da sednete i žalite se na spoljnu politiku vlade. Svi mogu to da rade. Prigovaranje ne služi ničemu ako se ne organizujete kao grupa. Vaš glas onda postaje moćniji. Kao i svaka druga interesna grupa u SAD. Bilo da je reč o industrijskoj, komercijalnoj ili etničkoj grupi. Sve su uključene u lobiranja i zastupanja svojih interesa. Srpska dijaspora u SAD bi trebalo da uradi isto."

Upravo su kosovski Albanci radili ovo o čemu govorite. Da li Srbija kasni sa lobiranjem, povezivanjem sa dijasporom?

"Nikada nije kasno. Ako odustanete i pre nego što ste počeli, onda sigurno nećete dobiti bitku. A to je bitka za javno mišljenje koju dobijate kroz medije, televiziju, društvene mreže... Morate da proširite poruku što je najšire moguće. Morate da ubedite donosioce odluka da slušaju i postupaju u skladu s time. Mislim da uopšte nije kasno. Štaviše, promene koje je Srbija napravila u poslednjih tridesetih godina govore u prilog tome. Na primer u SAD imate mnogo kompanija, recimo iz farmaceutske industrije, energetike, koje će pokušati da utiču na senatore ili kongresmene, bilo da je reč o specifičnom setu zakona ili generalnim političkim pitanjima. Ono što važi za farmaceutske grupe, važi i za političke interesne grupe. U Americi postoje grupe koje zastupaju interese Izraela i one koje zastupaju interese protiv Izraela. Zato je važno da se čuje i vaš glas u tom kontekstu. Prosečan senator ili kongresmen SAD je veoma zauzeta osoba. Rešavaju unutrašnja politička pitanja, ekonomska pitanja. Predstavljaju određenu izbornu jedinicu i moraju da zastupaju interese te izborne jedinice. Balkan i Srbija zato neće biti na njihovoj listi prioriteta. Osim ukoliko Srbija i Amerika ili srpska dijaspora i Amerika ne podignu svoj glas i ne poguraju političku agendu. Tako funkcioniše demokratija. Nema ništa loše u tome da zastupate interese svoje zemlje."

Palestinci nisu zainteresovani za mir

Šta Izrael planira da uradi sa Palestinom?

"Postoji predlog Trampove administracije koji je nazvan "plan veka"."

Plan koji je veoma kritikovan...

"Zapadni mediji kritikuju sve što Tramp uradi. Kada se probudi ujutru, oni kritikuju i to. Svaka mera koju preduzme otvorena je za kritike. Palestinci su odbili Trampov plan. Zapravo, odbili su ga i pre nego što je predstavljen. To pokazuje da Palestinci zapravo nisu zainteresovani za mir. Njima su nuđene u proteklim decenijama od različitih izraelskih vlada ogromni ustupci koji su mogli da profunkcionišu dosad. A oni su sve vreme uzvraćali nasiljem i odbijali mir. To je dovelo do toga da mnogi Izraelci veruju da nemaju partnera za mir u Palestini."

Da li aktuelna američka administracija želi što pre da reši kosovski problem?

"Mislim da svaka američka administracija želi da vidi probleme rešenim. Problem je šta ta fraza "rešiti problem" znači za Srbiju jedno, a za kosovske Albance nešto drugo. Ponavljam, imajući u vidu istorijski kontekst, američka administracija bi generalno trebalo da deluje sa malo više poniznosti u pristupu regionu. Ne treba da pokušavaju da nameću rešenje. Nametanje rešenja obično ne funkcioniše na duže vreme. Samo rešenje koje postignu obe strane može biti održivo. Ja ne živim u Srbiji. Volim vašu zemlju i poštujem vaš narod. Ali nije na meni da sugerišem kakvo bi rešenje trebalo da bude. Ali ću reći da je Kosovo kolevka Srbije. Crkve i manastiri na Kosovu koji su stari vekovima fizički su dokazi da je to slučaj. Ne znam kako je onda dobro odvojiti jednu državu od svojih korena. Ohrabrio bih Srbe da budu ponosni na svoju istoriju i veze sa Kosovom. Kao što mnogi Izraelci osećaju povezanost sa Jerusalimom i sa Zapadnom obalom. Na tim mestima su hebrejski proroci pre više od 2.000 godina proricali. Odnositi se prema tome kao prema parčetu nekretnina u okviru nekog dogovora je uvreda za istoriju i jednu naciju."

Napisali ste u jednom članku da Srbija može da bude most između Istoka i Zapada...

"Srbija je jedinstveno pozicionirana. Očigledno Srbija ima veoma bliske veze s Rusijom. Ali u isto vreme u poslednjih nekoliko decenija Srbija je postala demokratija i ima dobre odnose sa mnogim zapadnim zemljama, uključujući Izrael. Iz diplomatske i geostrateške pozicije Srbija je dobro pozicionirana da služi kao most. Pogotovo u trenucima tenzija između Rusije i Zapada."

Zamenica ambasadorke Izraela u Srbiji Majan Ben Tur istakla je da ukupne izraelske investicije u Srbiji od 2000. iznose nešto više od deset milijardi dolara. Takođe, izraelske kompanije su među najvećim investitorima u Srbiji. Gde vidite potencijal za ulaganja u našoj zemlji?

"Posetio sam Srbiju više puta. I uvek sam bio impresioniran ljudima. Imate vrlo obrazovanu populaciju. Mnogi dobro govore engleski ili neki drugi evropski jezik. Imate IT sektor u povoju koji preuzima primat. Imate predivnu zemlju i mislim da kada sve spojite, to nudi investitorima i turistima predivan set prilika. I srpska vlada je u prethodnim godinama radila na tome da ohrabri preduzetništvo i inovacije, što je veoma mudar potez. Srbija kao i Izrael ima vrlo dobar ljudski kapital. Drugim rečima, možda nam nedostaju prirodni resursi, ali postoji ljudski kapital, odlučnost da se uspe uprkos preprekama. Bio sam u Srbiji prošlog septembra kada je održana veoma emotivna ceremonija otvaranja Hebrejskog centra u Beogradu, pod pokroviteljstvom Univerziteta u Beogradu i srpsko-jevrejske zajednice, uz podršku i pomoć srpske vlade. To je značajan događaj. Postoji i sve veća želja među mladim Srbima koji žele da nauče hebrejski jezik. To je znak kako jačaju veze između naše dve zemlje.

Iran je najveća pretnja za Izrael i Zapad

Neki analitičari predviđaju da će sukob između Izraela i Irana biti glavno pitanje Bliskog istoka 2020. godine.

"Iran predstavlja možda najveću eksponencijalnu pretnju za Izrael i za Zapad danas. To je fanatički i diktatorski režim koji predvode islamski fundamentalisti. Ajatolah je ponavljao njihovu želju da završe ono što je Hitler započeo i da, ne daj bože, unište jevrejsku državu. Iranci su godinama radili tajno na nuklearnom programu. Koliko znamo, još uvek nisu uspeli da razviju nuklearno oružje, ali njima se ne sme dopustiti da u tome uspeju. Oni predstavljaju pretnje Izraelu. Oni predstavljaju pretnju svetu. Oni predstavljaju pretnju drugim arapskim državama. Saudijci se osećaju ugroženim od Irana. Premijer Netanjahu i Tramp su bili vrlo jasni kada su istakli da neće dozvoliti Iranu da u tome uspe."