INTERVJU NORBERT LAMERT: Problem Kosova svi mogu da opišu, ali niko da ga reši

Kada se Nemac u Beogradu ili Novom Sadu razmaše, entuzijastično govoreći o perspektivi zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, neminovno je da će u publici biti mnogo skeptičnih. Ko se nadao insajderskoj informaciji o eventualno konkretnijem datumu mogućeg ulaska Srbije u EU, ostao je razočaran. Ako je takvih uopšte i bilo...

Jedna poruka, ipak, bila je jasna - evropsko dvorište nije dovoljno očišćeno da primi nove članove. I tada će svaki prosečan Srbin, kao po pravilu, pomisliti: Opet nam prosipaju iste priče. Srpski političari će imati još i neke egzaktne podatke o tome kako krize ima u Uniji, ali se ipak tamo i dalje lepo živi. Pa što ne bismo i mi, sa periferije, ušli u evropsku porodicu?
Zašto da ne, bio bi odgovor skoro svakog viđenijeg evropskog zvaničnika. Uz ispunjenje svih uslova naravno. Takav stav ponovio je, ovom prilikom, i bivši predsednik Bundestaga Norbert Lamert. U dugom govoru u novosadskom parlamentu, instituciji bilo koje demokratske države, u koju i dalje duboko veruje, kao što veruje i u nadnacionalnu snagu EU, Lamert je istakao da nijedna nacionalna država nije u stanju da izađe u susret savremenim izazovima. Barem ne u onoj meri u kojoj to može učiniti ujedinjeni evropski savez. Ovaj ugledni bivši nemački političar, predsednik "Konrad Adenauer Štiftunga", istakao je da je Srbija veoma važan partner, a da o tome dovoljno govori činjenica da se baš u Novom Sadu, izvan EU, održava konferencija "Gradimo mostove - pričamo o Evropi".

Tom prilikom Lamert je istakao značaj dva jubileja koja se ove godine obeležavaju u Evropi - 30. godišnjica pada Berlinskog zida i pregovori u Versaju nakon Prvog svetskog rata, kroz koje je trebalo da se izgradi stabilan mirovni poredak u Evropi.
"To tada nije bilo uspešno. Tadašnje sile nisu imale nikakvu ideju o zajedničkoj budućnosti, ali jesu bolesnu ambiciju da razjasne koja je od njih najvažnija. To je možda bio i najvažniji povod za izbijanje rata. Pre 30 godina došlo je do pada Berlinskog zida, ali je taj proces doneo novu percepciju evropske budućnosti. Na kraju, došlo se do utiska da su neka od pitanja razmatrana desetinama godina dobila svoje odgovore - da jedno prosvećeno moderno društvo može da se organizuje samo u okviru demokratije, a ne nekih totalitarnih režima, da su potrebna tržišta, pouzdana pravila suživota", ukazao je Lamert i dodao da su nakon 30 godina neki od tih snova ostvareni, ali neka pitanja se ponovo nalaze na dnevnom redu.

Govorili ste o krizi u EU i rezultatima izbora za Evropski parlament. Kakve će biti posledice tih rezultata?
"Očigledno je da rezultati izbori nisu olakšali situaciju. S druge strane, nisu se ostvarile spekulacije da će stvari biti još gore. Moje preporuke su da se situacija ne preuveličava. Situacija jeste komplikovana, ali je i verna ilustracija situacije u kojoj se EU nalazi."

Mislite da će takva situacija uticati na politiku proširenja?
"Zemlje Zapadnog Balkana pripadaju Evropi, to je u njihovom interesu, kao što je u interesu Evrope da ih uključi u procese izgradnje. Vizija zajedničke budućnosti mora da se ostvari ne samo kroz uzajamne izjave ljubavi, već stvaranjem pretpostavki kako bi ta perspektiva bila stvarna i realna. Evropa ostaje mesto gde se i dalje gradi, mada ta gradnja ponekad liči na Vavilonski toranj. Da bi se izgradio toranj do kraja, to je ambiciozan zadatak za Evropljane. Pojedinačno to niko ne može da uradi, možemo samo zajedno. Ipak, iskreno, moja percepcija je da u ovom trenutku ni EU nije spremna za nova proširenja, niti vidim ijednu zemlju kandidata za članstvo koja je u potpunosti spremna da postane punopravna članica. Sa ovog stanovišta, iz obe perspektive, potrebno je vreme."

Koliko je vremena potrebno? Deset godina?
"Ni ja, niti ko drugi može da garantuje da neće trajati duže od deset godina, niti bih rekao da će trajati najmanje deset godina. Primera radi, svaka država ubrzava proces implementacije principa i pravila Unije. Ne vidim nikakav argument da se odbije takav pristup, s obzirom na posvećenost Evrope. S druge strane, imali smo ozbiljna iskustva u poslednjih nekoliko slučajeva da su pojedine zemlje pristupile EU bez implementacije svih neophodnih principa."

Govorite o Hrvatskoj?
"Hrvatska je u neku ruku već bila žrtva našeg iskustva s Bugarskom i Rumunijom. To je definitivno intenziviralo osetljivost mnogih članica, ozbiljnih i odgovornih ljudi u mnogim državama članicama, tako da ne zamenjuju prave dokaze o ispunjenju neophodnih uslova sa deklarativnim interesima."

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije je podigao mnogo prašine. U kojim oblastima bi Srbija trebalo da bude bolja, gde bi mogla više da napreduje? Šta Vi mislite o tom izveštaju?
"Na prvi pogled, mislim da je to realan opis trenutne situacije. Ne bi me iznenadilo ako neki ljude u Srbiji te opservacije shvate kao preterivanja. Ali opet generalno mislim da je to fer opis trenutnog stanja koji evidentira neki napredak, ali i neke prepreke. Moja zabrinutost je oko..."

Kosova?
"Ne, to je očigledan problem. Svi su sposobni da opišu problem, a niko ne može da ga reši. Za to je potrebno strpljenje sa obe strane da bi se ono rešilo. Dakle, moja najveća zabrinutost je oko stanja u parlamentu Srbije. Ne razumem bojkot opozicije, niti verujem da opozicija bez postojanja jakih razloga treba da odbije upotrebu parlamenta za isticanja svojih stavova."

Nemoguće je u ovom razgovoru zaobići pitanje Kosova. Na koji način mislite da je moguće odblokirati dijalog Beograda i Prištine? Posebno u situaciji jednostranih mera po pitanju taksa koje je preduzela Priština. Da li EU ili SAD moraju jače da pritisnu Prištinu da ukine te mere?
"Nema sumnje da smo spremni da podržimo svaki napredak koji je moguće postići. Ali istovremeno ne možemo da zamenimo dobru volju obe strane. U svakom slučaju moramo da prihvatimo pravo svake države na samoopredeljenje. Ne možemo primorati ni jednu ni drugu stranu da pristanu na sporazum koji mi možda smatramo prihvatljivim, a Beograd i Priština ne misle tako. To je bio neuspešan pristup na nedavnom samitu u Berlinu, da se koristi okvir zemalja koje nisu direktno uključene, koje treba da poguraju stvari. Ne možemo činiti ništa više od izražavanja naših očekivanja, spremnosti da podržimo proces. Obe strane moraju da nađu rešenje između sebe."

Da li treba očekivati više od predstojećeg samita u Parizu?
"Ako kažem da, onda je pitanje zašto prihvatati više, u svega nekoliko nedelja. Ako kažem ne, ne očekujem, vi ćete shvatiti da ne očekujem da je moguće postići bilo kakav dogovor. Opet kažem, moje razumevanje situacije je da ni Srbija ni Kosovo ne mogu biti zadovoljni trenutnom situacijom. Zato obe strane treba da imaju vitalan interes da postignu dogovor."

Znači opet je sve na nama?
"Upravo tako."

Da li je ideja razmene teritorija i dalje neprihvatljiva opcija za Berlin?
"Da."

Zašto?
"Pre svega, nemamo utisak da o tome postoji saglasnost obe strane. A sve dok ne postoji, mi ne moramo da se izjašnjavamo. Uzimajući u obzir implikacije takve opcije, mi smo vrlo skeptični i imamo zadršku da se započne takav proces, jer je očigledno da bi to izazvalo slična iskušenja u sličnim delovima Evrope. "

Rekli ste da nijedna zemlja trenutno ne može da preuzme vođstvo i usmeri EU u pravom smeru. Dosad je nemačka kancelarka bila vodeća figura Unije. Šta će se dogoditi posle njenog povlačenja?
"Zabavlja me ta tema i ta vrsta pitanja. Sećam se kada je Merkelova tek započela svoju državničku karijeru nakon izbora za kancelarku. Bilo je mnogo ljudi koji su bili vrlo skeptični da li je ona prikladna za obavljanje ove funkcije. A danas se svi pitaju da li postoji naslednik dovoljno sposoban da je zameni. Medutim, ne treba preterivati ni u jednom pravcu. Angela Merkel je neverovatna ličnost, kako u svojoj ulozi unutar Nemačke, tako i u razumevanju internacionalnih i svetskih odnosa. Svako ko je bude nasledio moraće da se bori da ispuni ta očekivanja."

Mislite da će tražiti neku drugu ulogu u EU?
"Ne, definitivno neće."

Izjave Lamerta

"Odlaganje hrvatskog ulaska u EU može se desiti samo ukoliko Zagreb ne ispuni preuzete obaveze. Nakon Hrvatske neće biti nikakve posebne pauze u proširenju, ali će se više voditi računa o kvalitetu umesto o brzini."

"Velikom broju država je prijem u EU od vitalnog interesa, a čini mi se da je proširenje i u našem interesu. Ali činili bismo sebi medveđu uslugu ako bismo proces proširenja po svaku cenu sprovodili što je moguće brže."

"Zemlje bivše Jugoslavije imaju perspektivu ulaska u EU, ali pretpostavke nužne za ulazak moraju da stvore one same. Pri tome dobre namere ne smeju da zamene dokazane promene."

Ko je Norbert Lamert?

* Sin pekara, Lamert je pohađao gimnaziju u Bohumu gde je učio klasične nauke. Nakon toga studirao je, diplomirao i doktorirao političke nauke i modernu istoriju na Rur univerzitetu u Bohumu i na Oksfordu.
* Pridružio se CDU 1966, bio je zamenik predsednika ogranka CDU u Bohumu. Od 1978. do 1984. bio je zamenik predsednika dela ogranka Severne Rajne-Vestfalije Junge Union, omladinske organizacije CDU.
* Na nacionalnim izborima 1980. godine izabran je u Bundestag.
* Nakon saveznih izbora 2005, kada je CDU postao najjača stranka i formirao veliku koaliciju sa SDP, Lamert je izabran za šefa Bundestaga, dobivši 564 od 607 glasova, uključujući većinu glasova SPD.
* Na istu funkciju izabran je nakon saveznih izbora 2009. sa sličnim rezultatom.
* U pregovorima za formiranje Velike koalicije hrišćanskih demokrata (CDU zajedno sa bavarskom CSU) i SPD nakon saveznih izbora 2013, bio je deo delegacije CDU/CSU u radnoj grupi za kulturne i medijske poslove.
* Kada je savezni predsednik Joakim Gauk u junu 2016. objavio da neće podržati reizbor, nemački i svetski mediji su spomenuli Lamerta kao mogućeg naslednika. Ipak Lamert je ubrzo izjavio da neće izaći na savezne izbore, već da će napustiti aktivnu politiku, nakon čega je preuzeo ulogu predsednika Fondacije "Konrad Adenauer".
* Član je sledećih organizacija: Kunsthistorisches instituta, Federalne kulturne fondacije, Instituta za napredne studije, Memorijalnog centra ubijenih Jevreja u Evropi, Fondacije "Norbert Lamert", Ruhrfestspiele, Rur univerziteta u Bohumu, i bivši član Instituta "Gete".
* U decembru 2010. godine Lamert je CDU-u izrekao kaznu u iznosu od 1,2 miliona evra za kršenje pravila o donacijama stranaka, a izrekao je i 2006. kaznu za kršenje stranačkog finansiranja u zapadnoj državi Rhineland-Pfalz u vreme regionalnih izbora.
* U julu 2013. anonimni internet bloger, koristeći ime Roberta Šmita, optužio je Lamerta da je plagirao druge radove kada je pisao svoju disertaciju. Lamert je odbacio ove navode i zatražio od Univerziteta u Bohumu da proveri njegovu disertaciju.

Uloga u parlamentu

* Tokom svog mandata Lamert nije oklevao da govori protiv vlade o potencijalnim pretnjama koje bi mogle da zadese ulogu parlamenta u državi. Postao je cenjen zbog poštovanja prava parlamentaraca
* 2011. Lamert je upitao zašto Bundestag nije konsultovan o odluci kancelarke Angele Merkel da zatvori sve nuklearne elektrane nakon katastrofe u Fukušimi i insistirao je da se članovi parlamenta u potpunosti konsultuju o šemama za spasavanje dužničke krize u evrozoni
* 2012. Lamert se zalagao da se porez na finansijske transakcije uvede u što je moguće više zemalja, "barem" u evrozoni. Kasnije je zahtevao da EU ne prima nove članice zbog evropske dužničke krize i izrazio sumnje da je Hrvatska spremna za pridruživanje
* Glasao je protiv uvođenja istopolnih brakova u Nemačkoj 2017.