Vesti
15.06.2020. 15:19
Marko R. Petrović
Licenca preča od života
Svako vreme ima svoje heroje, pa je tako i danas. Ova 2020. godina, bar za sada, nema sumnje pripada lekarima – epidemiolozima, infektolozima, imunolozima, ali i svim drugima koji se bore protiv pandemije Covid-19.
Nažalost, gde god su heroji, tu su i antiheroji, a u ovom trenutku to je mesto za sada rezervisano za lekara, nefrologa sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu. On je osumnjičen da je od više pacijenata uzimao mito kako bi ih pregledao iako nisu bili hitni slučajevi. Već to je bilo suprotno naredbi, izdatoj u vreme pandemije, da se pregledaju samo hitni slučajevi.
Slučajevi poput ovog tako bacaju senku na trud većine lekara koji pošteno obavljaju posao. Istovremeno, možda i skreću pažnju sa nekih ozbiljnijih slučajeva, ne samo korupcije u zdravstvu, nego i mnogo opasnijih postupaka čije posledice mogu da budu mnogo teže, kako po pacijente, tako i po ceo zdravstveni sistem.
I, naravno, svaki put se otvori polemika o tome da li se, zapravo, lekari često ponašaju kao „mali bogovi“ koji sebi daju za pravo mnogo više od onoga što im pripada? Da li i kako to može da se spreči, šta je potrebno da neki lekar ostane bez licence?
U poslednjih pet godina, zapravo do sredine septembra 2019. godine, lekarima su oduzete ukupno 4.074 licence za rad! Ovi podaci kojima barataju u Lekarskoj komori Srbije deluju impozantno. Stvar je, ipak, malo drugačija kada se uđe u detalje.
Od tog broja, velika većina, čak 3.554 licence su oduzete iz prostog razloga što lekari nisu ni podneli zahtev za njihovo obnavljanje. Tu grešku ili nameru su naknadno ispravila 623 lekara.
Zbog nedovoljnog broja KME (kontinuirana medicinska edukacija) bodova, oduzeto je 155 licenci za rad (76 licenci je kasnije obnovljeno polaganjem ispita), dok je 27 lekara podnelo zahtev za ispis iz Lekarske komore Srbije. A to podrazumeva oduzimanje licence za rad do njihovog ponovnog podnošenja zahteva za upis.
U istom periodu zbog nedostojnosti je privremeno oduzeto 13 licenci za rad, dok su trajno oduzete četiri licence za rad lekarima.
Prvo je dozvolu izgubio dečji hirurg iz Kragujevca zbog teškog dela protiv zdravlja ljudi, odnosno nesavesnog lečenja male Mile Andrić. On je osuđen na osam meseci zatvora, a LKS mu je trajno oduzela licencu zbog teškog dela protiv zdravlja ljudi. Zatim je licenca trajno oduzeta ginekologu iz Niša koji je zbog smrti porodilje osuđen na dve i po godine zatvora.
Povezane vesti - Da li smo spremni za drugi talas?
Trajno je licencu izgubio još jedan ginekolog, i to zbog smrti bebe na rođenju u Negotinu. Na sudu je dokazano da je beba umrla zbog neadekvatnog porođaja, a ginekolog je osuđena na godinu dana zatvora. Četvrta licenca oduzeta je lekaru iz Pančeva koji je pravosnažno osuđen na deset meseci zatvora.
Zanimljivo je, međutim, da je od 2010. do 2019. godine bilo čak 60 osuđujućih presuda za lekare. U istom periodu Sud časti Lekarske komore Srbije primio je oko 1.000 prijava na rad lekara. Od toga, polovina nije ispunjavala pravno-formalne uslove. Druga polovina, 500 predmeta, prosleđena je sudu, od čega je sud ocenio da je polovina pritužbi osnovana.
Sud časti je oduzimao licence lekarima maksimalno na period do pet godina koliko zakon dozvoljava Lekarskoj komori. Neke licence je oduzeo i Etički odbor Komore koji je postupio po odlukama civilnog suda, u slučajevima gde je lekarima zabranjeno obavljanje lekarske profesije.
Međutim, od sredine prošle godine lekarima više ne može trajno da bude oduzeta licenca za rad. Tako je predviđeno novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Iz Lekarske komore Srbije nismo dobili odgovor na pitanje šta se dešava sa licencama onih lekara kojima je ona u međuvremenu trajno oduzeta, odnosno da li će i njima ona moći da bude vraćena nakon brisanja iz kaznene evidencije. Lekari dozvolu za rad mogu da izgube samo privremeno do brisanja iz kaznene evidencije. To znači da lekar može ostati bez licence u periodu koji odredi sud.
Primera radi, ako je lekar za neko krivično delo osuđen na kaznu do godinu dana zatvora, po sili zakona iz kaznene evidencije briše se posle pet godina od izvršenja kazne. Tada mu se najkasnije vraća dozvola za rad i može da počne nesmetano da radi.
Povezane vesti - INTERVJU LJUBICA LATINOVIĆ: Rizik od pandemije je stalna pretnja
Pored krivičnog kažnjavanja, licenca se može oduzeti i na Sudu časti po prijavi pacijenta, porodice ili drugog lekara i tada se licence mogu oduzeti maksimalno na pet godina. U Lekarskoj komori Srbije, na čijem se čelu nalazi dr Milan Dinić, ranije su ocenili da je trajno oduzimanje licence nepravedno, jer „svaki građanin ima pravo na rehabilitaciju“.
"Krivičnim zakonikom Republike Srbije je propisana zakonska i sudska rehabilitacija osuđenih lica pod određenim uslovima, nakon koje se osuđena lica smatraju neosuđivanim, odnosno brišu se iz kaznene evidencije. Novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti ukinuto je trajno oduzimanje licence za rad zdravstvenim radnicima, čime je njihov položaj izjednačen sa svim ostalim građanima jer je lekarima, odnosno svim zdravstvenim radnicima, sada omogućeno da ponovo obavljaju svoj poziv nakon brisanja iz kaznene evidencije", ocenili su u Lekarskoj komori Srbije.
U mnogim zemljama Zapada to nije slučaj. Jednom oduzeta licenca ne može da bude vraćena. Doktor kojem je u SAD oduzeta licenca, recimo, više ne može da se bavi lekarskom praksom u državi gde mu je oduzeta. Tamo, međutim, postoji više stepena kažnjavanja. Oduzimanje licence je najteža kazna. Suspenzija na određeni period je nešto blaža, a još blaži je pojačani nadzor u određenom periodu. Suspenzija je vremenski ograničena i u tom periodu lekar ne može da obavlja praksu, dok mu je u slučaju kad je pod nadzorom dozvoljeno da radi, ali pod budnim okom kontrolora.
Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić ocenjuje da ima neke logike u tome što se licence lekarima ne oduzimaju trajno, „ako se posmatra u odnosu na zapadno zakonodavstvo“, odnosno da treba raditi na rehabilitaciji onih koji su grešili.
"Istina, svako ima pravo da se popravi“, kaže Panić za „Ekspres“.
Postavlja se pitanje šta se dešava ako je kao posledica postupanja lekara pacijent umro ili je ostao trajni invalid?
"Etički gledano, a i moje je mišljenje, da bi u tim slučajevima licenca trebalo da bude oduzeta trajno. Naravno da ne bi trebalo da dolazimo u takve situacije. A opet, sa striktno pravne strane gledano, i oni koji učine najteža krivična dela bivaju osuđeni na 40 godina zatvora i posle mogu da se rehabilituju“, kaže Panić ocenjujući da bi o svemu ovome trebalo da se vodi ozbiljna javna rasprava, ali i da je to više domen pravnika nego samih lekara.
"Ako je kod nekog postojala namera da se učini loše, smatram da bi trebalo da postoji i opcija trajnog oduzimanja licence, odnosno da se toj osobi zabrani bavljenje humanom delatnošću kakva je zdravstvo. Ali, mislim da bi me pravnici opomenuli da nisam u pravu", kaže Panić.
On dodaje kako veruje i da su se pravnici, kada su pisali ovaj zakon, vodili rezonom da, ako je neko osuđen na 20 ili 40 godina robije, on posle toga teško da će imati mogućnost da ponovo radi kao lekar.
Povezane vesti - Neki novi život
"Ako je neko osuđen da je zbog njegove greške došlo do smrtnog ishoda, sigurno bi dobio bar 20 godina. A naš ukupni staž bude 30 godina, dok završimo fakultete, specijalizacije i sve ostalo. Dok stignemo do mogućnosti da napravimo, ne daj bože, neki takav problem, onaj ko bude osuđen na 20 godina, faktički više nema mogućnost da radi", kaže Panić.
Problem je u tome što je za slučajeve u kojima je došlo do smrti pacijenta, u poslednih pet godina, najteža kazna za lekara bila zatvorska u trajanju od dve i po godine! To, dakle, teorijski znači da bi taj lekar posle sedam do 10 godina ponovo mogao da dobije licencu i leči ljude.
Ostaje, takođe, i opcija da mu se vrati licenca pa da radi privatno, ali je, kako ocenjuje Panić, veliko pitanje da li bi neko išao kod takvog lekara privatno kad se zna njegova "predistorija".
Panić, ipak, misli da bi politika oduzimanja licenci lekarima trebalo da bude oštrija, ali i pod strogom kontrolom kako ne bi dolazilo do zloupotreba. Jedan preduslov je, kaže, i da Lekarska komora Srbije "postane profesionalnija“, da radi na osnovu dokaza i bez uticaja sa strane.
"A potom bi trebalo da pooštri kazne za one za koje se dokaže da su grešili i radili loše“, kaže Panić iznoseći zamerke i na to što LKS nije reagovala na istupe dr Branimira Nestorovića tokom pandemije koronavirusa, ali i što Sud časti LKS nije odlučivao o oduzimanju licence dr Jovani Stojković, jednoj od najglasnijih zagovornika antivakcinaškog pokreta u Srbiji.
Komentari
