Da li smo spremni za drugi talas?

Da li smo spremni za drugi talas?

AP Photo/Pavel Golovkin


Da je živ, Josip Broz bi danas verovatno parafrazirao samog sebe kako treba da živimo kao da ćemo sto godina biti zdravi, ali i da se spremamo kao da će nova pandemija izbiti već sutra. Da li zbog toga što se nešto već sluti ili iz čiste predostrožnosti, tek, prema saznanjima „Ekspresa“, u nekim beogradskim domovima zdravlja već su stigla zvanična obaveštenja čija je suština u tome da bi lekari i drugo medicinsko osoblje trebalo da se uzdrže od odlaska na godišnji odmor u narednim mesecima.

Osim toga, iz domova zdravlja redovno se šalju i ekipe lekara i medicinskih sestara na dežurstva u Covid bolnicu na Beogradskom sajmu.

I u mnogim zemljama sveta već su procenili da nije vreme za slavlje zbog pobede nad koronavirusom, već je vreme da se počnu pripreme za doček novog talasa. U Nemačkoj su, na primer, to zaključili još u aprilu kada su, pored ostalog, uz pomoć vojske renovirali berlinski sajamski izložbeni prostor kako bi za nekoliko nedelja bio pretvoren u bolnicu, koja će moći da primi 1.000 pacijenata.

U kineskom gradu Vuhanu, u kojem je krajem prošle godine i izbila epidemija koronavirusa, ubrzano testiraju građane kako bi predupredili eventualni drugi talas infekcije. Samo prethodne subote, na primer, testirano je 1.146.156 osoba u ovom gradu koji ima oko 11 miliona stanovnika. Između 14. i 23. maja u gradu su urađena 6.574.093 testa na Covid-19!

Samo u subotu testirano je 15 puta više ljudi nego 14. maja, kada je lansirana kampanja kojom se poziva na testiranje onih koji to još nisu uradili.

Jean-Christophe Bott/Keystone via AP

Jean-Christophe Bott/Keystone via AP

Osim toga, Kina je naručila čak 250 miliona zaštitnih odela od fabrika koje se nalaze na njenoj teritoriji. A kako bi osigurala da nabavka bude isporučena na vreme, prema informacijama „Foks njuza“, čak je preuzela i kontrolu nad fabrikama koje proizvode zaštitnu opremu, odela, toplomere. Svi drugi koji su poručili istu robu moraju da sačekaju da se prethodno isporuči ono što je naručila kineska vlada.

Osnovna dilema, za sada, jeste hoće li drugog talasa uopšte biti. Dr Žarko Ranković, infektolog iz Niša, malo kroz šalu kaže da su u pravu i jedni i drugi, i oni koji će Covid-19 napasti ponovo i oni koji kažu da novog talasa virusa neće biti.

“Niko za sada ne može da dokaže ni jednu ni drugu tvrdnju”, kaže dr Ranković za „Ekspres“.

Mnogo je, naravno, bitnije pitanje hoće li Srbija mogući povratak virusa sa južne polulopte, gde se sada zahuktava, dočekati spremnija nego što je to bilo pre dva i po meseca.

“Bili smo mi spremni i za prvi talas“, tvrdi dr Ranković i dodaje: „A on je uvek daleko jači od onog kojeg bismo mogli da očekujemo. Ako ga i bude, sigurno će biti manjeg obima nego sada, a mi smo imali zdravstveni sistem koji je adekvatno odgovorio“.

Nije bilo nijednog pacijenta kome nije mogla da bude pružena zdravstvena nega na tercijarnom nivou, dakle u kliničkim centrima, tvrdi dr Ranković i ističe da je Srbija imala i dovoljan broj respiratora („bogu hvala, nisu svi ni iskorišćeni“), sada je nabavljeno i dovoljno zaštitne opreme, a ima mogućnosti i za testiranje.

“Imamo ’Vatreno oko’ u Beogradu sa dnevnim kapacitetom od dve hiljade analiza. U Nišu će uskoro biti gotovo za hiljadu analiza, pored ostalih kapaciteta Novog Sada, „Batuta“, Batajnice i ostalo da ne nabrajam, daleko smo spremniji ukoliko do toga dođe“, kaže dr Ranković.

To je, praktično, potvrdila i premijerka Ana Brnabić navodeći u gostovanju na TV Prva da se država priprema kao da će da bude drugog talasa.

“Vlada je učinila sve da budemo spremni u slučaju povratka. Imamo dovoljno lekova i opreme do kraja prvog talasa i za eventualni dolazak drugog. Obezbeđuje se dovoljna količina lekova, pre svega hlorokina“, rekla je premijerka i dodala da su već pokrenuti pogoni u Srbiji za proizvodnju zaštitne opreme, maski, vizira.

AP Photo/Andre Penner

AP Photo/Andre Penner

“Mi smo spremni, ukoliko dođe do drugog talasa, da ga dočekamo mnogo bolje nego druge zemlje, kao što je to bio slučaj i sa ovim talasom“, naglasila je premijerka i dodala da „imamo čak i prvi srpski respirator koji će se u septembru ili oktobru sertifikovati.“

U Srbiju je prethodne nedelje stigao i voz iz Kine sa 300 tona medicinske opreme. U njemu se nalazilo 16 miliona nemedicinskih maski, 7,8 miliona medicinskih maski, 230.000 zaštitnih odela, 5.000 beskontaktnih toplomera, koje je Srbija kupila.

“Ne znamo da li će biti novog talasa koronavirusa, ali sigurno znamo da je Srbija u potpunosti obezbeđena medicinskom opremom ukoliko se desi novi talas“, rekla je premijerka Ana Brnabić.

Pa ipak, za razliku od Kineza koji samo u Vuhanu testiraju po milion ljudi dnevno, u Srbiji se broj testiranih smanjuje, jer je, kako je to nedavno izjavila zamenica direktora Instituta “Batut” Darija Kisić Tepavčević, manje osoba koje imaju indikacije za testiranje.

Kisić Tepavčević je istakla da je aktivnost koronavirusa u populaciji Srbije smanjena i navela da za to postoji nekoliko glavnih pokazatelja, od kojih je jedan i manji broj osoba sa indikacijama za testiranje.

Ona je objasnila da je procenat pozitivnosti u odnosu na broj testiranih i tokom vanrednog stanja bio jedan od značajnih pokazatelja.

“Mi smo poslednjih dana manji broj ljudi testirali na dnevnom nivou ne zato što nemamo testova nego je manje osoba koje imaju indikacija za testiranje. I najzad, od tog malog broja potvrđenih slučajeva, dve trećine nema nikakve simptome infekcije”, kazala je ona za RTS.

  EPA-EFE/MARIO CRUZ

EPA-EFE/MARIO CRUZ

A upravo su testovi, odnosno masovno testiranje, pokazuje iskustvo, jedan od ključnih faktora u borni protiv bolesti Covid-19 izazvane virusom SARS – CoV 2.

“Što više testiranja, otkriti pozitivne, pohvatati njihove kontakte i staviti ih u izolaciju. Najbitnije je da što veći broj pozitivnih dijagnostikujete, evidentirate i identifikujete njihove kontakte. To značajno smanjuje mogućnost prenošenja virusa. Videćemo i koliko je kolektivni imunitet porastao. Ima dosta nepoznanica, koliko dugo traje imunitet nakon preležane infekcije. Ako imunitet traje, da kažemo, godinu dana, ta osoba, dakle ne može ponovo da se razboli. Drugo, videćemo da li će da se pojavi vakcina ili neće. Ja mislim da je teško da će to tako brzo da se desi, mada vidim da svi u svetu intenzivno rade na tome”, kaže dr Ranković.

A o pitanju kolektivnog imuniteta odgovore bi trebalo da pruži i testiranje koje se radi na uzorku od 7.000 porodica. Daće, takođe, odgovore i na pitanje koliko je ljudi bilo u kontaktu sa virusom.

A ako do drugog talasa i dođe, prema ocenama koje je nedavno izneo epidemiolog Predrag Kon, Srbija neće ponovo da uvodi vanredno stanje.

On je, ipak, rekao da je zabrinut zbog mogućnosti pojave drugog talasa epidemije na jesen. I on je, međutim, uveren da bi zdravstveni sistem tada trebalo da bude znatno spremniji.

“Sve treba da pripremimo kao da će da bude drugog talasa. Moramo da čuvamo zdravstveni sistem. Ne smemo više ponovo da ga celog damo za Covid-19, jer ćemo u suprotnom imati ozbiljne posledice“, rekao je Kon i podsetio da je u prethodnom periodu zdravstvo funkcionisalo samo za najhitnije slučajeve.

Shutterstock

Shutterstock

Kon je rekao da bi bez uvođenja vanrednog stanja virus u trećoj i četvrtoj nedelji ušao u svaku bolnicu i domove za stare osobe, da je u ukupnoj organizaciji bilo i grešaka, a da ih nije bilo moglo je da bude 60 mrtvih manje. Uvođenje restriktivnih mera ipak je, veruje, bilo neophodno.

“Imali bismo potpuno nezamislivu situaciju. Imali bismo masivni priliv obolelih na zdravstveni sistem, koji bi pukao. Ljudi bi umirali u staračkim domovima, jer ne bismo imali gde da ih zbrinemo. Ja sam pomenuo broj od 1.000 mrtvih da nije bilo vanrednog stanja. Verujte, to je najniža brojka o kojoj može da se govori. Neka me napadaju, neka o tome bude javna rasprava, tvrdim da bez vanrednog stanja nismo mogli da se odbranimo”, kazao je Kon.

On je naveo da bi u sličnim situacijama umesto vanrednog stanja mogla da se proglasi vanredna situacija, ali samo ako je sistem unapred pripremljen i postoje dovoljne zalihe medicinske opreme.

social-network-post-1920x10803-2-710x399

Sa ocenom da su možda drugi pacijenti bili zapostavljeni tokom epidemije koronavirusa slaže se delimično i dr Ranković, uz gradu da se tu pre svega može govoriti o hroničnim bolesnicima.

“Svi drugi koji su imali akutna zdravstvena stanja bili su zbrinuti”, ističe sagovornik “Ekspresa”.

Upozorenja o drugom talasu stižu sa svih strana sveta. Prema analizi koju su uradili stručnjaci iz Centra za proučavanje infektivnih bolesti Univerziteta u Minesoti (CIDRAP), a na osnovu prethodnih pandemija, Covid-19 ostaće prisutan najmanje od 18 do 24 meseca, dok se postepeno ne podigne kolektivni imunitet, na nivo od 60 do 70 odsto populacije, čime bi širenje virusa bilo zaustavljeno.

Naravno, sve to su samo procene, s obzirom na to da ne postoje precizni i tačni podaci o tome da li oni koji su preležali koronavirus stiču imunitet, niti koliko on traje – da li je reč o nekoliko meseci ili godinu dana…

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar