Vesti
13.08.2023. 14:05
Vesti
14.08.2023. 13:10
Đoko Kesić
Intervju
Ljubodrag Dimić: "Najpre – da se Srbi slože"
Istorijska iskustva kažu da se svaki rat završi mirom, a svaki mir nekako podrazumeva. Nas istoričare dugo već muči to pitanje: kako da se izmirimo između sebe? Najpre bismo morali da lociramo – šta je u tome racionalno, a šta je proizvedena fikcija.
Da stavimo tačku na pitanje za i protiv Tita. To pitanje ne možemo da zaobiđemo, glavna figura iz prošlosti. Dosta više protiv Tita, za Tita itd. To je figura iz prošlosti, bio je glavni gazda 50 godina. Da činjenično utvrdimo šta je to u njegovom vremenu bilo dobro, a šta loše, i da istorija istraži ta pitanja. A podeljeni smo po svim šavovima, u sukobu smo sami sa sobom, do imbecilnosti. Smanjenje tenzija dovodi do pomirenja. Ako se to dogodilo vekovnim neprijateljima poput Nemačke i Francuske, Engleske i Španije, Engleske i Francuske... Da li je došlo vreme za pomirenje zakrvljenih naroda i država na Balkanu?
"Do toga će sigurno doći“, smatra Ljubodrag Dimić, naš poznati istoričar i dugogodišnji član SANU, i dodaje: "Trajna neprijateljstva su neprirodna i nikome ne donose korist.“
U jednom ranijem razgovoru rekli ste mi da naši istoričari treba da razgovaraju sa kolegama iz Bugarske. Zašto najpre sa Bugarima između svih drugih naroda i zemalja na Balkanu koje su bile u krvavom građanskom ratu pre nepunih 30 godina?
"Najpre sa susednom Bugarskom, već decenijama imamo dobre odnose, što je za početak dobar polaz. A važno je da imamo vremensku distancu od poslednjih ratnih sukoba, što bi istoričarima dveju zemalja dalo mogućnost da kritički sagledamo uzroke sukoba, kao i benefite iskrenog pomirenja. Da li ćemo se o svim dilemama složiti? Verovatno nećemo, ali važno je pokušati jer svaki razgovor obavezuje, svaki razgovor sobom nosi izvestan stepen ozbiljnosti i obaveze da o nečemu ne možeš da sudiš na osnovu ne znam čega, nego na osnovu činjenica, na osnovu okolnosti, na osnovu podataka.“
Sa Bugarima smo vodili četiri-pet ratova?
"Imamo četiri rata. Od 1878. godine, znači kada je nastala samostalna srpska država posle turskog ropstva, imamo rat 1885, potom dva balkanska rata 1912. i 1913, pa imamo Prvi i Drugi svetski rat gde smo bili na različitima stranama. Imali smo i sporazume-nesporazume iz ’90-ih godina. To nije bio sukob, ali su bile sankcije. U principu dovoljno materijala da se sedne i da se ozbiljno razgovara – u Beogradu – pa i u Sofiji. To isto mora da se uradi i sa Albancima, ali i sa Mađarima. Sa ovim državama imamo dobre ili pristojne državne odnose, što je ohrabrujući polaz da razgovaramo o nekim nerešenim pitanjima. Da to racionalizujemo. Ljudi razgovorom, na osnovu naučnih činjenica, treba da potiru nesporazume. Uprkos činjenici da sa Rumunijom nismo nikad bili u sukobu, ali to nije razlog da i sa njima pričamo.“
Kada pominjete Albance, mislite li na državu Albaniju?
"Da, mislim na državu Albaniju. Kad kažem sa Albancima, mislim da je centrala svih Albanaca u Tirani, a ne na Kosovu. Sem ako se Kosovo ne nametne Tirani, što već čini u mnogim stvarima. Kosovo hoće jedan vek da bude ’glava Albanije’. A ta glava Albanije bi bila, kako sada stvari stoje, prevashodno islamska. Islamistička. Što odudara od Albanije, zemlje triju vera, i odudara od onog pravila koje su Albanci sebi nametnuli da je albanstvo jedina religija Albancima. Budi ti musliman, pravoslavac ili katolik, ali ti je albanstvo jedina religija. Albanci u Albaniji imaju takvu vizuru nacionalno-državnog jedinstva. A ukoliko im u zemlju uđe ovaj radikalni islam sa Kosova, rasturiće ih.“
Vesti
29.07.2023. 10:38
Vučić: "Kurti želi da nas uvuče u sukob sa NATO"
Kažete da je presudno da razgovori o pomirenju počnu, da se obostrano pokaže dobra volja, bez obzira na to ko sedi za pregovaračkim stolom?
"Mislim da je presudno da oni počnu, da ljudi sednu i da razgovaraju. Bez ikakve obaveze da se slože ili da se ne slože, ali da razgovaraju. To nas čeka i sa Hrvatima, i sa muslimanima, možda čak i pre nego što je pomenuto okruženje u pitanju. Ako možemo da razgovaramo, podrazumeva se da ne moramo da se više bijemo sutra, prekosutra. Tako da ako pokreneš tu inicijativu, ona je krajnje plemenita, ona je na duže staze, ali bi dobro bilo da kod nas u okviru srpstva, možda je to i prvi korak, da sednemo da vidimo ko smo, šta smo.“
Postoji uverenje da bi Srbi, pre svih drugih, morali da se izmire između sebe. U Srbiji i dalje ratuju četnici i partizani, Karađorđevići – Obrenovići, prva i druga Srbija...
"Nas istoričare dugo već muči to pitanje: kako da se izmirimo između sebe. Najpre bismo morali da lociramo – šta je u tome racionalno, a šta je proizvedena fikcija. Da stavimo tačku na pitanje za i protiv Tita. To pitanje ne možemo da zaobiđemo, glavna figura iz prošlosti. Dosta više protiv Tita, za Tita itd. To je figura iz prošlosti, bio je glavni gazda 50 godina. Da činjenično utvrdimo šta je to u njegovom vremenu bilo dobro, a šta loše, i da istorija istraži ta pitanja. A podeljeni smo po svim šavovima, u sukobu smo sami sa sobom, do imbecilnosti. Pa odatle je i krenulo, od srpstva, pa Srbi u okruženju: u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedonija na kraju krajeva. Pa bi tek onda valjalo krenuti u razgovore o pomirenju – Bugari, Rumuni, Mađari, Grci, Albanci, Hrvati, muslimani. Ali, sada sam sasvim siguran, suština je da krenemo od našeg unutrašnjeg pomirenja, da to razgraničimo na naučno-istorijskim činjenicama... pa da razgovaramo kritički, ozbiljno kritički o našim podelama...“
Vesti
11.08.2023. 14:15
Razređivač u Hrvatskoj
Verujem da bismo se lakše dogovorili i pomirili sa Albancima i Hrvatima, nego pomirili podele u Srbiji?
"Danas kada upališ televiziju, tačno prepoznaš ko je četnik, a ko je partizan, ko je za evropsku, a ko za nemanjićku Srbiju, ko je za Ruse, a ko za NATO... Problem je, verujem, u tome što je malo ljudi koji o svemu imaju kritičko mišljenje. Treba da utvrdimo šta je zajednički imenitelj i u nekom vremenu kada je postojalo jedno, drugo, treće. Šta je kolaboracija, šta je pobeda strane u ratu, na kojoj si bio. Gubitak, poraz strane u ratu na kojoj si bio. To traje, a poredak je uspostavljen 1945. godine, pa traje do 1985. godine ili do pada Berlinskog zida.“
Odakle te tolike podele u zemlji, njih je bilo još u vreme Jovana Skerlića, pa i pre njega?
"Na desetine niti Srbija je podeljena. Ali bukvalno desetine njih. To su za kralja, protiv kralja. Za Pašića, protiv Pašića. Za radikale, protiv radikala. Za demokrate, protiv demokrata. Postoji za sve za i protiv. I to je ono što je, čini mi se, najtragičnije kod nas, i to nam zadaje ogromne probleme. Nije u pitanju jedan vek, sve se poništava, sve se obesmišljava. Svuda se vrši destrukcija. Kada kreneš sa Srbima, od imena, od pravoslavne vere, od crkve kojoj pripada, kolektivna pregnuća naroda se poništavaju. Ili se glorifikuju. Od pojedinaca ili se poštuje ili se ne poštuje. Ili se umanjuju, pripisuju nekim drugim pojedincima ili nekim drugim narodima. Svemu se podsmevamo. Jedno novo vreme koje dolazi, neka nova generacija. Generacijska energija i njihovo trošenje se ne poštuje. Modernizovanje se tumači na različite načine. Odbrana države se smatra nekad izdajom, nekad se smatra ludilom itd. Izbori koje srpski narod čini u 20. veku, oni ’14, ’18, ’48, ’89, biraš neku stranu. Sve su to faktičke prekretnice o kojima moramo da razmišljamo. I da razgovaramo. Najmanje pet-šest u jednom veku. Drugo, imamo činjenicu da se sada konstruiše neka nova istorija. Od udžbeničke literature koju ti plasira Zapad, pa do političke partije koja ti nudi svaka svoju viziju... A sve to kada sabereš to oduzima lično dostojanstvo. To oduzima identitet, to menja nacionalnu svest...“
Vesti
04.08.2023. 04:05
Kako se Hrvatska pripremala za akciju "Oluja“
Naše podele ne ugrožavaju samo nas, one su opasne i za druge narode?
"Naše iskustvo – to je naša muka, naše podele. Pa možda to znamo, verovatno su na sličan način podeljeni i ostali narodi. I Hrvati i Mađari, i Rumuni. Ali nama je naša tragedija najveća, i ako možemo malčice da je smanjimo racionalnom svešću, to bi bilo dobro. To je srpsko pitanje. Ali, to nije marginalno pitanje, to je i evropsko pitanje. Njegovo rešavanje istovremeno prevazilazi i unutrašnje i spoljne granice i srpske države i srpstva. Njegovo prevazilaženje se odnosi na narode po kojima Srbi žive izmešani ponekad do te mere da ih ne možeš deliti. Pogledaj u kakvoj sredini mi živimo, u samoj Srbiji, to negde poprima evropske razmere. Kada ima evropske razmere, to su ti evropski ratovi, a mi se u njih rado mešamo, iako nas niko ne zove. Kada izbije jedan takav rat, kao ovaj u Evropi, posle rata se stvara novi poredak, 1918, 1945. 1989. itd. Pitanje srpskog naroda se često nameće u međunarodnoj politici. Interesi velikih sila na Balkanu, na Mediteranu, u Evropi su trajni, a Srbi hoće da su tu bitni, da su tu prisutni. To ima i ekonomske i kulturne i političke dimenzije. Politički potencijal i ta pitanja u toj vertikali prisutna su 130-140 godina, što proizvodi teške posledice i one se moraju sagledati i celovito i racionalno i onda pokušati ih regulisati. Jer, ako ti vodiš revoluciju od 1804. do 1835. i do 1875, balkanskih ratova 1912-1913. godine, Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata, pa do vremena kada je pao Berlinski zid, faktički ti imaš permanentni proces koji na neki način se tiče Srba. Tiče se srpske države i srpskih država... Tiče se pitanja Kosova i Metohije, i uopšte... itd. To kada kažeš srpsko pitanje, ono je i državnopravno, i istorijsko i međunarodno i unutrašnjepolitičko, i prostorni aspekat, ima ekonomski, ima etički, ima etnički, ima demografski, teritorijalnu, regionalnu, jezičku, otkud znam koju sve ideološku dimenziju itd. To je jedan ozbiljan kompleks i ako bi krenuo sa rešavanjem toga srpski dijalog, sa rešavanjem brojnih pitanja sa organizovanjem možda nekih tema, skupova, razgovora, predavanja. Da rešiš to pitanje, da razmišljaš o njemu narednih godinu dana, onda možeš da ideš na Srbe u okruženju, Srbi... narod, to je tema dok ne odeš u penziju... Istorija nas i naroda u okruženju u 20. veku je zaista impresivna. Tu su uzroci, povodi ratova, tu su države koje nastaju, koje nestaju. Tu su pojedinci koji se trajno ugrađuju u vertikalu... Tu su usponi, tu su padovi, događaji prekretničkog značaja. To su događaji koji određuju smisao celom veku kao što je početak Prvog svetskog rata. Ceo 20. vek je Prvi svetski rat. Kada sve to imaš u vidu, taj glas istoričara mora da se čuje. On je u celom veku koji je iza nas često puta gušen bilo politički, bilo etički, bilo verski, bilo ekonomskim i iracionalnim razlozima i on je stalno gušen. A to naučno znanje, a ono je i teorijsko i empirijsko kada su Srbi u pitanju... protokol veka, izučavalo i topilo, tako da odlaskom jedne epohe šta dođe naučno, šta vannaučno... Onda ti treba 30 godina da to ispraviš, a onda opet... i sve se sruši u jednoj noći, krene... itd. Suštinski ono za šta se mi zalažemo kao istoričari to je istina o prošlosti. Ona mora da bude uvek zasnovana na izvorima, a ti izvori uvek pobeđuju laž. A utemeljenost, krajnji ishod je to pobediti laž o prošlosti i pokušati saopštiti racionalni...“
Vesti
25.06.2023. 13:05
Dr Zoran Milivojević: "Kosovsko rešenje kad-tad mora da se vrati u UN"
Gde je u toj priči politika, šta na to kažu i šta će reći političari?
"Ona je permanentno prisutna. Ona uvek hoće da se pita, ona uvek hoće da nauka potvrđuje ono što političari govore. Kada pogledate našu vertikalu istorije u 20. veku, ti si imao više puta periode kada je nauka slušala politiku, a imaš i periode kada se nauka pokušavala emancipovati od politike. I drugo, u tim periodima kada su se nauka i naučnici emancipovali od politike, on nikada nije željeni sagovornik vlasti. Naučnik nije sagovornik vlasti. Onaj ko hvali, ko poltroniše, ko izvitoperuje istinu njega vlast vrlo lako, ali onaj ko kritički misli on je neprijatelj svake vlasti. Zato što je istina po prirodi stvari ta koja racionalizuje vlast. Čim je racionalizuje, ona je oslobađa nekih kapaciteta koji omogućavaju njoj da bude jača i veća nego što u principu racionalno društvo može da bude.“
U projektima o kojima pričamo, o pomirenju među narodima Balkana, to je nauka i ona košta. To bi morala da prati država kao zainteresovana strana jer ona zastupa narodne interese?
"Tako je. Tako bi trebalo da bude. Ozbiljna država bi trebalo da pita ozbiljnu nauku i da čuje šta ozbiljna nauka kaže. A ne da čuje ono što želi da čuje. Ozbiljna nauka uvek u sebi mora da ima dozu kritičnosti. Ta doza kritičnosti najčešće ne prija vlasti. Valja imati na umu da države imaju ozbiljne štete ako ti sporovi među narodima i društvima nisu razjašnjeni naučno i prihvaćeni sa obe strane. U suprotnom, to uvek vodi nekom novom konfliktu. Oživljavanju nekih starih predrasuda, laži, zabluda, neistina, koje počinju da caruju, koje dobijaju prostor u medijima. Gledam ovo što se događa u Ukrajini, te oni nisu Sloveni, nisu pravoslavci... Pa šta ste, bre, čoveče? Taj inženjering koji politički trenutak nameće silom nekom društvu, to se uvek ponavlja, manje ili više sofisticirano, ali to se uvek ponavlja.“
Vesti
14.07.2023. 14:15
"Bosanski lonac“ pred eksplozijom
Zapad danas ima filozofiju koja se oslanja na nekoliko nosača, a jedan je u svakom slučaju minimiziranje i nipodaštavanje i uklanjanje vere, i heteroseksualnosti, poništavanje nacionalnih država, što zatire gotovo sve što je civilizacija do danas donela.
"To je tačno. I to je ono što briše istorijsko sećanje, istorijsku svest. Postaješ nedorastao svedok. Prosto zaglupljivanje, formiranje nekih kvazielita. Ove elite što su sada u Evropi, koje vode Evropsku uniju, nemaš pola čoveka obrazovanog. Pola čoveka formiranog. Pola čoveka koji je svoj. Nemaš pola čoveka koji nije kriminalac. Ali sa njima je lako fortati. To je isto kao što pola političara predstavljaju kreature neke duboke države, ne znam šta je to... države koje ne žele da im se spominju pojedinci i imena, oni vladaju svetom, povlače poteze, vode ratove, određuju interese, utvrđuju kuda kreće civilizacija itd. Nešto svesno zaboravljaju, nešto svesno afirmišu, podstiču. Sve ove klasične nauke će smatrati izlišnim, nepotrebnim u vremenu koje dolazi gde je samo kompjuter, daj mi informaciju kompjutersku, daj mi veštačkog čoveka. A promišljati prošlost kritički – kome to treba. Ne treba nikome. To ukida budućnost čovečanstva.“
Vratimo se priči o pomirenju, gde, kako kažete, sve počinju naučnici – istoričari. Praktično to znači da stvari kreću iz nekog dogovora nauke dveju zemalja i dveju strana, da razgovaraju?
"Nauka dogovora konsenzusa unutar jedne nacije, unutar jedne države, društva. Kad taj konsenzus, ukoliko nađe, država je ozbiljna, ona zna šta treba činiti. Ona zna kako ne praviti ponovo iste greške. Oni koji to ne žele da racionalno shvate oni su osuđeni da te greške ponavljaju i unutar korpusa i u susedstvu. A to se uvek plaća žrtvama i ekonomskim i među ljudskim.“
Svet
11.07.2023. 07:15
Oglasili se Borelj i Varheji pred godišnjicu zločina u Srebrenici
Kada kažete "među istoričarima počeli smo priču o nužnosti tih razgovora“. To je Udruženje istoričara, Institut istorijski...?
"To udruženje, ja njihov uticaj ne osećam sem na takmičenjima za decu u osnovnoj školi. U krugu mislećih ljudi sa kojima se srećemo na fakultetu, akademiji, u arhivima, u muzejima, tu postoji ta zainteresovanost da se prošlost što pre sagleda, da se stanje sagleda bez ikakvog osećaja, bez podgrevanja razlika, revanšizma i novih sukoba. Obično neznanje podgreva revanšizme, a znanje formira jednu tolerantnu svest koja zna kako se u prošlosti nešto dešavalo, kako se grešilo, kako su traženi izlazi, kako su nalažena rešenja. I ako to usvojiš, imaš neku osiguranu budućnost, da se prošlost stalno ne ponavlja, da i mi ne pravimo iste fatalne greške. Nije važno da li je 19, 20, 21, 22, bilo koji vek, opet će da se ponovi...“
Komentari
