"Nacionalizam ne počiva na istini"

Prvo, da je Hrvatska uspela da ostvari čitav niz stvari "o kojima verovatno ni radikalni nacionalisti nisu sanjali", ali i da je Zagreb „poslednja rupa na svirali u EU“. Drugo, kada je reč o odnosima sa Srbijom, Hrvatska je, ocenjuje, politički superiornija, što opet ne znači mnogo, jer u političkom smislu stabilnost hrvatskih vlada godinama zavisi od srpske manjine, što naročito frustrira nacionalističke snage. "Hrvatska je zajamčeno osigurana kao nacionalna država, članica EU, NATO-a, što se svima činilo jako važnim. Ima, uz sve poteškoće zbog kovida, relativno solidan privredni napredak, nema unutrašnjih ozbiljnijih poteškoća. S te strane gledano bi ispalo da je to priča o uspehu“, kaže profesor Žarko Puhovski na početku razgovora za "Ekspres".

*
*

Svojevremeno je profesor Dejan Jović ocenio da je referendum 1991. godine možda bio demokratski, jer se poštovala volja većine, ali da nije bio liberalan, da nije održan u slobodnim uslovima.

"On je održan u uslovima u kakvim su održani gotovo svi referendumi o nezavisnosti poslednjih decenija, od kanadskog pa nadalje. Reč je o toliko emocionalno opterećenoj temi da je prigovor neliberalnosti zapravo gotovo promašen s obzirom na temu. Dakle, u takvoj atmosferi, kad se dođe do samog pitanja nezavisnosti, stvara se takva emocionalna atmosfera u kojoj je kapitalni pritisak prevelik na pojedince. I to se i u Hrvatskoj pokazalo, kao što je bilo i u Kanadi, Škotskoj, kao što je bilo i u Kataloniji i kao što je bilo na Kosovu, u različitoj razmeri. Ali naprosto je po mom mišljenju previše školski insistirati na tome jer samo postavljanje pitanja o nezavisnosti egzistira na kolektivitetu, a ne pojedincu. To nije opravdanje, to je objašnjenje."

Da li postoji uopšte neko opravdanje i da li treba opravdanje?

"Sam referendum bio je smišljen kao opravdanje. Pri čemu, nemojte zaboraviti, jedan od velikih problema Hrvatske je da je referendumsko pitanje zapravo bilo – da li želite ili ne nezavisnu i suverenu Hrvatsku koja bi se mogla konfederativno udružiti  sa ostalim članicama sadašnje jugoslovenske federacije. To je bilo pre 30 godina. Deset godina kasnije, u hrvatski ustav ušla je formulacija koja zabranjuje baš ono što je referendumom odlučeno. Po mom mišljenju, parlament ne može derogirati direktnu narodnu odluku na referendumu i to je po mom uverenju veliki ustavni problem. Međutim, danas te integracije više nisu realno pitanje na dnevnom redu, pa je to više akademska tema za raspravu."

Opširnije čitajte u štampanom izdanju "Ekspresa" koje je od 14.5.2021. na svim kioscima...