Naprednjački dan posle

Kako sada stvari stoje, to pitanje ne bi trebalo previše da obuzima obične građane. Sva dosadašnja istraživanja, naime, pokazuju da je gotovo nemoguće da Srpska napredna stranka ne bude okosnica i nove vlasti. Uz, doduše, ovog puta očekivano veće prisustvo opozicije u parlamentu, što, realno gledajući, može da koristi i državi, ali i onima koji su na vlasti.

Koga bi, onda, to pitanje trebalo da interesuje. Pa, recimo, moglo bi da bude tema za razmišljanje među samim naprednjacima, i to najviše među onima koji se predstavljaju kao krug najbližih i najodanijih saradnika predsednika SNS-a.

OEBS prati izbore u Srbiji

Posmatračka misija

Posmatračka misija

Vesti 23.02.2022. 21:28

OEBS prati izbore u Srbiji

Izbori u Srbiji: Opozicija će imati 16.000 članova u biračkim odborimima

“To je minimum"

“To je minimum"

Vesti 02.02.2022. 17:05

Izbori u Srbiji: Opozicija će imati 16.000 članova u biračkim odborimima

Vučić raspisao parlamentarne, a Dačić lokalne izbore

3. april

3. april

Vesti 15.02.2022. 20:13

Vučić raspisao parlamentarne, a Dačić lokalne izbore

Razlog je jednostavan. Neka druga istraživanja, koja nisu za širu javnost, naime, pokazuju da se, osim samog Aleksandra Vučića, na prste jedne ruke mogu nabrojati naprednjački funkcioneri koji su među građanima pozitivno prepoznatljivi.

Iz toga, dakle, možemo da zaključimo da će rezultat aprilskih izbora, kako parlamentarnih tako i nekih lokalnih (pre svega u Beogradu i Novom Sadu), značajno uticati i na sam SNS.

Sam Vučić je, posle referenduma o promenama Ustava Srbije, najavio "veliko spremanje“ u vrhu stranke. Nije to prvi put da je učinio nešto slično, a u nekoliko navrata u poslednjih deset godina redovi naprednjaka su i filtrirani. Nema, zato, razloga da ne verujemo da će slično biti i ovog puta.

Zoran Panović, ugledni srpski novinar, osnivač i direktor "Demostata“, idealan je tumač savremenih političkih zbivanja u zemlji. Zbog toga ga i pitamo ko će "preživeti“ april od sadašnjih barjaktara SNS-a?

"U SNS-u ne postoje javni sukobi, ako ne računamo one ritualne poput onog između Vladimira Đukanovića i Zorane Mihajlović, koji su kao neki softver. Pravi sukobi u SNS-u su oni ispod žita. I uvek idu, kao nekada u Savezu komunista, uz stalno citiranje vođe i uz razne vođine fraze. Ali to ne znači da ta unutarnja razlika u SNS-u ne postoji. I tu se tačno vide određena gibanja. Na primer, dolazak Šapića u SNS bio je ’tri u jedan’. S jedne strane se jedna partija integrisala u SNS. S druge strane dobio si jakog aduta za grad Beograd i neutralisao si opasnost od njegove pobede na Novom Beogradu. Ali si uspeo da one tzv. ’Nebojšine ljude’ možeš da zameniš. To je ta dinamika. Na primer, ono što se nekad zvalo Tomini ljudi, Tomini poslanici, njih više nema. Sada nema ni Nebojšinih ljudi u Beogradu. Ali zato je tu Ana Brnabić, koordinator u Beogradu. Jer ona nema svoje ljude po dubini partije, po strukturama, po odborima, kao što su napravili određeni funkcioneri ranije. I to je ta dinamika partije koja je realna, koja ima jednu hibernetsku jaku organizaciju, sa koordinatorima, i koja ide kapilarno na svaku mesnu zajednicu“, objašnjava Panović za "Ekspres“.

On dodaje i da su promene u smislu pravljenja frakcija koje ne bi bile provučićevske nemoguće, ocenjujući i kako u SNS-u sada ne postoji lider koji bi tako nešto mogao da uradi.

"Mada ima ljudi u SNS-u koji bi već sutra odmenili Vučića, ako bi napustio mesto predsednika stranke, poput Darka Glišića, ali ne bih se kladio na to. Da će Vučić praviti lidera novog, jake zamenike, ja za sada to ne vidim. Ali možda hoće, zavisi od njegove predstave partije budućnosti“, kaže Panović.

Sam Glišić je, međutim, nedavno je rekao da će, ukoliko se Vučić povuče sa mesta predsednika stranke, i on da napusti stranku. Vučić je pak krajem godine, ponovo najavljujući povlačenje sa pozicije lidera SNS-a, rekao da već ima četiri kandidata za predsednika stranke.

A ko će iz vrha SNS-a otpasti posle izbora, prema Panovićevim rečima, zavisi od rezultata parlamentarnih izbora i izbora u Beogradu, Novom Sadu, Nišu...

"Igor Mirović je, recimo, na silaznim stepenicima. On ni u radikalima nije važio za Vučićevog čoveka. Ali pitanje je kakva će biti pokrajinska raspodela snaga među naprednjacima“, kaže sagovornik "Ekspresa“.

Nema sumnje da će, kako kaže, u vrhu SNS-a doći do mešanja karata gde će „osim Mirovića, Nebojše Stefanovića, raznih Marija, otići i oni koji veruju da su sigurni“.

"Ostaće tu Nikola Selaković, Zorana, Đuka, ali i iz neobjašnjivih razloga ministar sporta Vanja Udovičić... Postoje i ministri koji su tu konstante. Sećam se davno, u jednom intimnijem razgovoru mi je pomenuo da su najbolji ministri Nikola Selaković i Lazar Krstić, ministar finansija. Krstić je otpao, Selaković je sada ministar spoljnih poslova. On je, dakle, konstanta. Zorana Mihajlović je takođe konstanta. Ana Brnabić je takođe konstanta, dok je Darija Kisić Tepavčević ’opalila’ jednom po Goranu Markoviću i to je bilo dovoljno“, kaže Panović.

Na konstataciju da kao da ne veruje u neke velike kadrovske promene u SNS-u, naš sagovornik odgovara da veruje, objašnjavajući kako je "Vučić dobar hitmejker, kao pevači i bendovi“.

"On oseti kada publika neki hit izgustira. Bilo je inostranih hitova od Štros Kana, Tonija Blera do Đulijanija. Bilo je hitova domaće prirode od raznih koji su dolazili u SNS iz drugih partija, intelektualaca... E, sada, sigurno da Vučić razmišlja o novom hitu. I ova priča sa gradonačelnikom Ljubljane Zoranom Jankovićem je bila neka vrsta testa – da li Srbija želi neki hit tog tipa“, kaže Panović.

S druge strane, buduću strukturu SNS-a Cvijetin Milivojević, još jedan novinar i direktor agencije "Pragma“, vidi pre svega u kontekstu mogućeg Vučićevog povlačenja sa čela stranke, u slučaju pobede na aprilskim predsedničkim izborima.

To je, kako kaže, obećanje koje je Vučić dao već 14 puta, i on veruje da će, ako bude izabran za predsednika republike, ovog puta to zaista i da uradi.

"To je, ako se sećate, najavio još kada je prvi put izabran za predsednika republike, ali su ga neke objektive okolnosti, u vidu dve godine korone i još nekih stvari, sprečile da to uradi“, kaže Milivojević za "Ekspres“.

Ako se bude zaista povukao, to znači da će, kako kaže, "oni koji su bili ’najodaniji’ Vučiću, oni koji su u SNS-u prepoznali da blizina Vučiću znači moć, a ne ideologija i program stranke, vrlo verovatno prvi da pokažu svoje pravo lice“.

"Ne pada sneg da pokrije breg, nego da svaka zverka pokaže svoj trag“, citira Milivojević narodnu umotvorinu.

Objašnjavajući svoje pretpostavke, Milivojević ocenjuje da je SNS, zapravo front, koji po tvrdnjama samih naprednjaka ima 750.000 članova. A kad imate takvu front, keč-ol stranku, koja je skup toliko ekstremnih stavova, jedino vezivno tkivo unutar nje jeste njen predsednik.

"On pokriva oba pola srpske politike. Evrofanatici, recimo, u njemu vide nekoga ko će nas najbrže uvesti u EU, a evroskeptici u njemu vide onoga koji nikada neće ući u EU ako je uslov za to odricanje od Kosova. Kad se predsednik povuče, tog trenutka ti koji su iz politikantskih razloga ili zbog sinekura u toj stranci, pogotovo u vrhu stranke, faktički će tražiti neko mesto pod suncem“, kaže Milivojević.

Razrađujući tu tezu, naš sagovornik primećuje i da većinu Vučićevih najbližih saradnika (on ih direktno čak naziva poltronima) čine prebezi iz drugih stranaka.

"Oni ne da nisu delili ideologiju SRS-a, nego ne dele ni ideologiju Aleksandra Vučića kao šefa SNS-a. U najbližem okruženju su mu ljudi koji su bili deo bivše vlasti. Prema tome, šta oni da rade kada Vučić izađe? Ili će tražiti mogućnost da oni preuzmu stranku, ili će tražiti neki način da opstanu u vrhu stranke. Nije sporno da Vučić može da zadrži znatan uticaj u toj stranci i ako se povuče sa mesta njenog šefa. Verovatno bi to uradio. Ali oni moraju tražiti način da bi opstali u vrhu stranke jer im jedino to donosi sinekure koje oni očekuju“, kaže Milivojević.

Na postojanje političkih konvertita podseća i Zoran Panović, ali konstatuje i da su oni, praktično neizbežni.

"Opozicija danas naglašava da niko ko je bio u ovoj vlasti ili je održavao veze sa njima, neće moći da učestvuje u političkom životu. Time čine osnovnu grešku. Upravo konvertiti stabilizuju politički sistem. Istorija je pokazala i 2000. i 2012. godine, ako neko ne pređe s ove strane ovamo, nema većine“, kaže Panović.

Milivojević pak dalje predviđa i da će mnogi iz vrha stranke "pisati molebane Vučiću, kao što se već i dešavalo, kada je Vučić najavljivao odlazak sa mesta predsednika stranke, da to ne radi“.

"Reći će mu da ti koji žele da on ode, zapravo, žele da sruše njega, državu itd. Biće toga, sigurno. Ali za sve to je uslov da se Vučić kandiduje i pobedi na izborima za predsednika republike i da on taj svoj drugi mandat želi da bude u funkciji onoga ko je po članu 111. Ustava Srbije onaj koji održava državno i građansko jedinstvo. A ne možeš sa funkcije predsednika takve stranke to da budeš“, ocenjuje direktor agencije "Pragma“.

Da je i sam Vučić svestan odnosa u stranci, pa čak i među njemu najbližim saradnicima, sasvim sigurno ukazuje i izgled liste kandidata za parlamentarne izbore. Na prvih dvadesetak mesta na njoj nema istaknutih stranačkih prvaka.

"Vučić je vrlo svestan da ta lista, kada bi stavio na prvih 20 mesta razne doktore Atlagiće, Langure i Kebare, ne bi mogla da dobije izbore. To pokazuju istraživanja javnog mnjenja. Jer to su ljudi koji nemilice gade javni i politički prostor zemlje time što vređaju svako drugačije mišljenje, ne samo političko. Vređaju i javne ličnosti iz različitih oblasti, koje nisu politički aktivisti. Zato je Vučić na listu stavio ljude koji su uspešni u svojim oblastima i koji jesu, a možda čak i nisu, vezani za stranku“, kaže Milivojević.

Dodaje potom da, recimo dr Danica Grujičić, koja je prva na listi, pokriva "oba pola ako govorimo o koroni“ – i antivaksere i umerene vaksere.

"Ona je stručnjak, onkolog, žena koja leči i koja je jedna od retkih stručnjaka koja je digla glas protiv bombardovanja osiromašenim uranijumom. Pa je tu neki genije matematičar iz Niša, najcitiraniji u stranim časopisima, pa doktorka koja vodi Institut za mikrobiologiju ili neka koja je vodila neki kovid centar, pa glumac, sportista... To je samo dokaz da čak ni Vučićevo ime ne može da bude dovoljno jako da pobedi ako na vrhu neke izborne liste koja se može zvati ’Aleksandar Vučić – zajedno možemo sve’ stoje neki dr Atlagići, Kebare, Langure i slični“, ocenjuje Milivojević.

On podseća i da SNS već drugi put uzastopno na izbore ne izlazi pod svojim imenom, već kao lista koja se, kako kaže, zove "’Aleksandar Vučić – pa nešto’“. Zato, dodaje, što na izborima pobeđuje Vučić, kao što je bilo i 2020, iako tada nije bilo glasanja za predsednika.

Milivojević, međutim, ističe da je jasno da, ako SNS ponovo bude u prilici da bude na vlasti, da će upravo "Atlagići, Kebare i Langure bili poslanici, a neki od njih verovatno i ministri, a ne "nažalost ni Dana Grujičić ni ovi ostali koji nose listu kao javne ličnosti“.

"U svakom slučaju, mislim da ovo jasno govori da ta stranka ne ispunjava funkciju, da nema ona rejting, već da ga ima Vučić i zato mislim da je ovo njegova poruka stranci, koja ih verovatno boli, ali to je tako. Enormna količina poltronstva koju oni iskazuju prema Vučiću je lako ’provaljiva’. Dobar deo njih ne bi bio tu sutra ako Vučić ne bi bio to što trenutno jeste. Kad ta stranka ne bi bila na vlasti. To je sigurno jasno i Vučiću, ali kao čovek koji se veoma dugo bavi politikom zna da moraš imati oko sebe i takve ljude da bi faktički plivao u nekim trenucima“, kaže Milivojević.

Tehniku Vučićevog vladanja analizira i drugi sagovornik "Ekspresa“ Zoran Panović, ocenjujući da je u pitanju "sistem uzajamno funkcionalnih paradoksa jer ljudi totalno različitih političkih opcija misle da govore ono što je politika, ne shvatajući da su u istoj strukturi sa nekim koji im govori sve suprotno od onoga što zastupa“.

"Ali to je velika veština tehnologije vlasti, da bukvalno možeš propagandno na sat vremena da stvaraš svuda različite utiske. Da si na korak od Brisela, da si na korak od rehabilitacije Miloševića, da si na korak od ovoga, na korak od onoga, i sve je to on u jednom trenutku tako predstavio... To je sistem koji već dugo traje i daje interesantnu izdržljivost. S tim što ja ne znam da li nekada Vučić više zamajava proevropski deo svojim veštinama ili ovaj antievropski deo“, primećuje Panović.

PROVETRAVANJE

Ocenjujući da ima još nekoliko dana do momenta kada moraju da budu raspisani predsednički izbori, Cvijetin Milivojević, direktor agencije "Pragma“, kaže da bi se moglo dogoditi da se Aleksandar Vučić uopšte i ne kandiduje za predsednika republike, nego da odluči da bude premijer posle ovih izbora.

"Onda bez problema može da ostane i na čelu stranke i da joj se posveti jer mu to Ustav i zakoni dozvoljavaju. Ali opet bi to značilo jednu vrstu provetravanja stranke. Ne može stranka da bude prepoznatljiva jedino po imenu svog lidera. Mora imati nešto što je deo njenog identiteta, a da nije jedino lider. A ova stranka to nema. Ako bi se desilo da se Vučić ne kandiduje za predsednika republike, a nesporno je da bi njegova lista pobedila na parlamentarnim izborima, onda bi on kao čovek koji bi nastavio da vodi tu stranku morao da pokuša da napravi stvarno stranku. Kad imaš 750.000 ljudi, naravno da među njima možeš da nađeš i one kvalitetne, ako ti je cilj da napraviš stranku“, kaže Milivojević.

 

NEZADOVOLJSTVA

Prema rečima Zorana Panovića iz "Demostata“, istraživanja pokazuju na nezadovoljstva određenih slojeva svojim socijalnim statusom, svojim poslovima, kao i da ih iritiraju i druge stvari.

"Iritira ih i bahatost određenih funkcionera na lokalu i zbog toga će glasati protiv SNS-a. Ne zbog malih plata i što im posao ne ide... Mislim da je to pitanje za SNS, jer SNS nije došao na vlast revolucijom. Vlast su osvojili na izborima i žele da uvek imaju izborni legitimitet. Ali SNS ima potrebu da se zaokruži na vlasti na svakom nivou, od države do svake mesne zajednice. To je jedna vrsta revolucionarne pozicije da svuda vlada, baš svuda. I kad bi opozicija imala jedan-dva grada, to bi bio kao neki incident. Mene zanima da li bi Vučić mogao da vlada kao Milošević sa nekim takozvanim savezom slobodnih gradova. Intenzivno sam pratio demonstracije protiv izborne krađe 1996. i 1997. godine.

Mislim da su te demonstracije bile najbolji demokratski izraz Beograda i Srbije. Ali sećam se i pregovora SPO-a i DS-a i celog tog raspleta koji je zaista bio ispod svakog nivoa u odnosu na tu demokratsku energiju. I kako su posle Milošević i Mirko Marjanović to vešto iskoristili. Što ne znači da Vučić ne bi mogao sutra možda da neke opozicione uspehe relativizuje na taj način. I pitanje je da li bi opozicija, i ako pobedi u nekom gradu ili u Beogradu, da li bi mogla to da održi“, ocenjuje Panović.

 

VELIKA OČEKIVANJA

Bitan problem sadašnje vlasti je, prema mišljenju Zorana Panovića iz "Demostata“, to što je Aleksandar Vučić nametnuto rejting od 50 odsto.

"Da bi se taj rejting stalno držao, naročito pred izbore, on zahteva ogromno angažovanje resursa. To dovodi do stalne tenzije u Srbiji koja realno nije potrebna. Sve su to psihološke igre“, kaže Panović.