Vesti
06.12.2022. 16:10
Vesti
09.12.2022. 20:05
Marko R. Petrović
Tirana
I bi Samit
Samit u Tirani koji je okupio lidere zemalja Evropske unije, čelnike briselske administracije i šefove šest država regiona Zapadnog Balkana je bio i prošao.
Izdata je deklaracija koju je možda ponajbolje definisao nemački "Velt“, ocenom da je taj dokument "tipičan EU-kompromis“ koji objedinjava različite interese.
"Doduše, Evropska unija ’naglašava’ svoju ’neograničenu i jasnu podršku perspektivi za članstvo Zapadnog Balkana’. Ali proces pristupanja želi da ubrza ’na temelju verodostojnih reformi partnera, poštenih i jasnih uslova, kao i načela procene o sopstvenim dostignućima’“, piše „Velt“.
To je zapravo kompromis koji objedinjuje poziciju Nemačke, koja se odnosi na podršku perspektivi članstva, sa jedne strane, i poziciju Francuza i drugih skeptika, koji se očitava u delu o "verodostojnim reformama“.
Senka na samit u Tirani (prvi skup lidera EU i balkanskih vođa održan u jednoj od zemalja regiona Zapadnog Balkana) bačena je, međutim, incidentima na severu Kosova. Dok su evropske vođe i njihovi balkanski partneri razgovarali o njihovim "evropskim perspektivama“, finansijskoj pomoći i zajedničkoj spoljnoj politici – koja se u ovom trenutku zasniva prevashodno na sankcionisanju Rusije zbog napada na Ukrajinu, u opštinama na severu Kosova došlo je do incidenata.
Vesti
06.12.2022. 17:53
Vučić iz Tirane: "Najotvoreniji i najpošteniji razgovor do sada"
Vesti
06.12.2022. 14:22
Bivši premijer Albanije Beriša napadnut u Tirani (VIDEO)
Eksplozije su se čule u Zubinom Potoku i u Severnoj Mitrovici. U kosovskoj policiji tvrdili su da su „maskirani pojedinci i grupe oštetili kancelarije opštinskih izbornih komisija na severu Kosova“, upotrebljavajući "opasna sredstva, uključujući ručne bombe jugoslovenske proizvodnje“.
"Organizovane grupe sa maskama napale su službenike opštinske izborne komisije i policajce“, kazao je ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja.
Prema srpskim izvorima pak eksplozije su se dogodile u trenutku kada su članovi opštinske izborne komisije, pod pratnjom pripadnika kosovske policije, ušli u prostorije opštinskog objekta u Zubinom Potoku.
U Severnoj Mitrovici pripadnici opštinske izborne komisije u prisustvu policije Kosova pokušali su da uđu u sedište opštinske izborne komisije, kada su se ispred same opštinske izborne komisije začule tri jake detonacije, a u isto vreme i sirene za uzbunu.
Ti su incidenti, praktično, pokazali da je ono što piše na papiru koji je potpisan u Tirani, jedno, a realnost na terenu nešto drugo.
Osvrćući se baš na tajming incidenata, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je iz Tirane poručio da ne zna šta je tim ljudima u glavama da izazivaju sukobe, nestabilnost i tenzije svake nedelje.
"Pred nama nije lak i jednostavan period, ali je važno da ostanemo zajedno i sa svojim narodom na Kosovu i Metohiji, ali je važno i da sa Albancima dogovorimo sve što je moguće da mir bude održan i sačuvan“, rekao je Vučić.
To je, zapravo, i suština. Jer šta god da se potpiše i napiše, poštovanje dogovorenog, i pronalaženje onoga oko čega je dogovor moguć, jeste ključno. Dobar primer za tako nešto je inicijativa "Otvoreni Balkan“, iza koje stoje Srbija, Albanija i Severna Makedonija, koja je, bez preteranog političarenja i geopolitičarenja, koncentrisana na ono što će doneti koristi pre svega običnim ljudima koji na ovom prostoru žive – slobodan protok robe, ljudi i usluga, priznavanje diploma i kvalifikacija radi lakšeg pronalaženja posla...
Daleko od toga da sve ono što EU deklaracijom iz Tirane nudi treba odbaciti. Realnost je, međutim, takva da Evropska unija gleda pre svega svoje interese. A u ovom trenutku suština je da ona traži potpuno i apsolutno jedinstvo u politici prema Moskvi.
U tom smislu i švajcarski list na nemačkom „Noje cirher cajtung“ u izveštaju pod naslovom „Oslabljena moć Moskve je šansa za EU“ dobrim delom bavi se Vučićevim balansiranjem između Brisela i Moskve.
"On i dalje ne želi da podrži sankcije protiv Rusije. Ali ne iz principa, nego zato što za njihovo uvođenje želi da dobije nagradu od Brisela. Radi se o visini odštete da bi oneraspoložio Rusiju.“ Autor takođe zaključuje da vodeći srpski političari nisu rusofili, nego "igraju na rusku kartu kako bi uplašili Zapad i dobili poene kod dela stanovništva naklonjenog Rusima“. "Nije Rusija ta koja je povećala moć i uticaj od početka rata, nego EU. Pitanje je: da li će se to i odlučno iskoristiti?“
Istina je i da se na samitu nekoliko bitnih stvari pojavilo prvi put. Najpre, prvi put se govori o perspektivi članstva, a ne o evropskoj perspektivi. Možda je reč samo o terminologiji, ali i to će da bude jasno nakon poteza koji budu usledili.
Vesti
06.12.2022. 10:17
Ivica Dačić o tome zašto je Vučić promenio odluku, Kosovu, Ujedinjenim nacijama...
Vesti
07.12.2022. 12:10
Produženo važenje registracije vozila s kosovskim tablicama
U fokusu
06.12.2022. 15:49
Kad Ediju stižu gosti... (FOTO)
Foto
Političku podršku dobio je i koncept faznog, postepenog integrisanja zemalja Zapadnog Balkana, koji je predložila Češka. Na taj način zemlje i pre članstva mogu da učestvuju u nekim programima i politikama Evropske unije, kao i u radu evropskih tela kao što je Savet ministara, ali bez prava glasa.
Prema tom predlogu, zemlje mogu lakše da pristupe i fondovima koji su do sada bili rezervisani samo za članice.
Još jedno važno pitanje je i šta donosi nova verzija francusko-nemačkog predloga za rešenje kosovskog problema koja je, takođe na dan održavanja samita u Tirani, prosleđena Beogradu i Prištini. Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da novi predlog u odnosu na prethodni nije poboljšan u onome što je najvažnije za Srbiju, odnosno u delu koji se odnosi na "crvene linije“ koje je Beograd povukao.
Problem je, međutim, što javnost sa tim predlogom nije upoznata pa je moguće samo nagađati šta se u njemu nalazi, ali, kako je to ocenio nekadašnji ambasador u Londonu i Berlinu Ognjen Pribićević, svakako govori o interesovanju Evropske unije da se dijalog što brže nastavi.
Na osnovu onoga što je procurilo u javnost jasno je da evropski poslanici žele da na stolu kao glavna tema i u sedištu razgovora bude plan o široj normalizaciji odnosa.
Druga stvar koja se može razumeti iz kontakta sa evropskim posrednicima jeste da je njima jasno da će to biti moguće samo ako se na sto stavi i razgovor o Zajednici srpskih opština, ako prištinske vlasti i Aljbin Kurti prihvate da se barem započne razgovor o formiranju ZSO-a.
Cilj je da do novog sastanka na najvišem političkom nivou dođe pre kraja godine ako to bude moguće, a svakako početkom januara.
Kako će na to uticati incidenti na severu Kosova i najavljeni opštinski izbori, ukoliko do njih uopšte dođe, ostaje da se vidi.
Komentari
