Kad u kafani sretneš Kraljevića Marka

Skratio sam pantalone za četvrtinu i sa bradom sam mogao da se skitam, slava Alahu, kao pravi vehabija kroz kasabu. Naveče sam u farmericama koje sam kupio na čuvenom novopazarskom buvljaku krenuo noćnim autobusom. Čitav dan ništa nisam smeo da popijem. Bio je ramazan. Jedva sam dočekao drumsku mehanu gde je vozač dao pola sata pauze.

Naručio sam vina.

Vrata od kafane se otvoriše i u salu uđe glavat brkat dvometraš duge kose i još dužih brkova, sastavljenih obrva, u šoferskoj jakni:

"Jel slobodno, neznani delijo? Jel slobodno s tobom piti vino.”

Ne čekajući, strovali se na drvenu klimavu stolicu koja pod njim zaškripa.

"Ja sam Kraljević Marko iz sela S.“

Bilo je to malo selo zagubljeno u vojvođanskoj ravnici.

Sa nevericom ga pogledah. On uhvati moj pogled i izdrije ličnu kartu. Stvarno Marko, i to Kraljević.

"Luda kuća" u Bloku 45

Urbane legende

Urbane legende

Scena 07.10.2021. 06:05

"Luda kuća" u Bloku 45

Izvadih i ja novinarsku legitimaciju.

"Ti Nebojša. Onaj što je u ’Dugi’ pisao o ratu. Ja sam mislio ti neka delija, a u tebe ni sedamdeset oka. Put putuješ sa ovim Turcima. Kuda si se, brate, uputio?“

"Za Beograd!“

"Ja imadem krevet u Šarinu. Put putujem gradu Biogradu. U Šarinu mome kamionu, ima brate sto akova vina, koje ćeram sa ravna Kosova.“

A onda poviknu konobarki.

"Krčmarice, sejo moja mila, daj donesi pune krigle vina.“

"Da ne bude mnogo?“

"Znadem ja vas, sve stare guslare – pobratime ratne reportere. Da vas nisam napajao vinom, ne bi pjesma jedna ostanula. Ni o meni ni o mom Šarinu. A pili su na akove vina. Drugi su vas srpski velikaši s hrtovima od dvora ćerali.“

"Ramazan u Novom Pazaru. Čitav dan nisam ništa popio.“

"E sa’ ćemo da pijemo vino. Pa da vide Turci Pazarlije. Marko pije uz ramazan vino, sa guslarom Jevrićem Nebojšom.“

Marko je govorio samo u desetercu.

U najstarijem restoranu u Evropi dočekaće vas... Leskovčanin!

Salcburg

Salcburg

Život 04.10.2021. 07:10

U najstarijem restoranu u Evropi dočekaće vas... Leskovčanin!

Kad je kum na krštenju sinu jedincu Đorđija Kraljevića iz Kninskog Kosova koji je u ravnicu stigao vozom bez voznog reda dao ime Marko, ni slutio nije da će legendarna delija u dečaku nastaviti da traje. Rano je počeo da zameće kavge po selu sa dečacima koji su se rugali njegovom imenu i prezimenu.

Trojica tetoviranih Pazaraca gledaju put našeg stola. Gledam ja – biće kavge.

"Jel se poznajemo?“, upita Marko.

A oni zakukurijekaše:

"Kako da te ne poznajem kad si musliman,

Ti se klanjaš svako jutro, postiš ramazan.“

Marku više nije trebalo. Stolicom razvali po glavi onog najvisočijeg. Puče stolica, ali i glava. Ostade mu noga od stolice u ruci. I dok je Marko nogom od stolice obrađivao drugog, ja onom trećem razbijem arkadu limenom pepeljarom. Linu krv.

Skočiše gosti. Sunusmo Marko i ja kroz vrata.

Uskočismo u "Šarca“ smijući se.

Na vratima kamiona neka posustalica iz Kovačice, slikarka, naslikala je Marka Kraljevića na Šarcu.

I krenusmo put Beograda kroz noć. Pravac "Šumatovac“.

Uzgred odradismo još po nekolike flaše kosovskog "gamea“.

Do Beograda mi je recitovao pjesme o Marku Kraljeviću.

Na Ibarskoj magistrali pijan Marko poče da plače.

"Žao mi je Muse Kesedžije, ža’ mi ga je ko brata rodnoga.

Lele meni, ostarela majko, gde pogubih od sebe boljega.“

U "Šumatovcu“ – Krca, Prele i Miša Ker, stari debeovac i drug pesnika i noćobdija.

"Ako ovi vulgaris džandari budu pravili problem zbog parkiranja, ja sam tu!“, kaže Miša Ker dok upoznajem Marka sa njima, a Marko im ličnu kartu pokazuje.

Ostaše oni da piju sa Markom, a ja u redakciju "Nina“.

Kad sam posle sat vremena izašao iz redakcije, bratime se Krca i Marko.

Krca recituje:

"Vino pije Kraljeviću Marko sa staricom Jevrosimom majkom,

A kad su se podnapili vina, stade majka govoriti Marku:

’Ovaj, sine Marko, e, e, da ti kaže nešto keva,

ovaj, da zajebeš, bre, te Turke i drumove,

da oreš, bre, da ovaj, majku raniš…’“

*Za Ćelu s Kosanice