Život
08.01.2023. 15:00
Život
30.07.2023. 15:10
Teodora Stojanović
Moderni Salem
"Kultura otkazivanja“ – lov na veštice 21. veka
Sećate li se priče o Salemu i spaljivanju veštica? Taj 17. vek deluje veoma daleko, a spaljivanje ili zatvaranje osobe zbog nepotkrepljivih optužbi danas deluje samo bizarno i gotovo nemoguće. Ili, prisetimo se ’40-ih i ’50-ih godina prošlog veka i lova na komuniste u Americi. Na hiljade Amerikanaca bivali su podvrgnuti agresivnim istragama jer su bili optuženi da su komunisti ili simpatizeri komunista. Zbog toga su mnogi od njih dobijali otkaze, karijere su im bivale uništene, a neretko su bili i zatvarani iza rešetaka.
Iako smo sada u 21. veku, a strah od veštica i komunističkog uticaja na američke institucije deluju kao davno prošlo vreme, ne možemo se pohvaliti da smo civilizacijski mnogo napredovali. Jesmo tehnološki, pa smo sa lova na veštice prešli na digitalni lov onih čiji se stavovi ne poklapaju sa stavovima većine.
Nema više spaljivanja na lomači, ali je zato bojkot savremenog doba tu i više je nego dovoljan da nekome uništi karijeru ili ga naprosto samo "otkaže“. Danas ovaj lov nazivamo "cancel culture“, odnosno "kultura otkazivanja“. Kao i u 17. veku, ali i u vreme makartizma, u kulturi otkazivanja ne postoji pretpostavka nevinosti, već samo pretpostavka krivice. Nekada su ljudi izvođeni na glavne trgove i bivali javno sramoćeni, sada je to "šejmovanje“ prebačeno na društvene mreže. I nije samo jedna određena osoba meta kulture otkazivanja, već postoji i krivica povezivanja. Svi njeni saradnici i prijatelji, koji se javno nisu distancirali i ogradili od nje, bivaju "otkazani“ i postaju meta.
"Reč je o novoj frazi koja se koristi da označi različite, oduvek postojeće, prakse da pojedine grupe ili većina ljudi osuđuju i bojkotuju druge ljude ili grupe s čijim se mišljenjem i delanjem ne slažu u meri da ga doživljavaju kao odvratno“, govori za "Ekspres“ sociolog Vladimir Vuletić.
Sociolog Dalibor Petrović je u svom naučnom radu "Kultura otkazivanja kao hibridni obrazac postmoderne društvenosti“ ovo definisao kao "praksu koju karakterišu netolerancija prema različitom mišljenju, trend javnog sramoćenja i ostrakizma, kao i tendencija da se kompleksna politička pitanja sagledavaju u zaslepljujućem moralizatorskom tonu“.
"Mogli bismo, dakle, mirne duše reći da bauk kensl kulture kruži ne samo Evropom, već i postmodernim svetom, a da sličnost sa Marksovim baukom komunizma leži u strahu, makar dela elita od njenog sve većeg uticaja. Sličnost između ova dva bauka možemo možda videti i u nadi običnih ljudi da će kroz ’kenselovanje’ konačno moći da uzdrmaju kroz strukture cementirane odnose moći. Naravno, tu svaka dalja sličnost između vekovima stvarane marksističke ideologije sa jedne strane i tek uspostavljene prakse, pre svega digitalnog, (ne)kulturnog delovanja sa druge strane, prestaje“, napisao je sociolog Dalibor Petrović u svom radu "Kultura otkazivanja kao hibridni obrazac postmoderne društvenosti“, za koji je redakcija "Ekspresa“ dobila pravo na korišćenje u ovom tekstu.
Na meti kenselovanja bili su Dž. K. Rouling, komičar Kevin Hart, Kris Pat, bivši predsednik SAD Donald Tramp i mnogi drugi.
Roulingova je 2020. godine postala meta "kulture otkazivanja“ zbog komentara na Tviteru o transrodnim ženama. Usprotivila se izrazu "ljudi koji menstruiraju“ i rekla da biološki rod mora biti zaštićen. Nekoliko dana kasnije Danijel Radklif, glavni glumac u filmovima o Hariju Poteru, kao i ostali glumci ove popularne franšize poput Eme Votston, Boni Rajt i Kejti Lung kritikovali su tvitove Roulingove. I oni nisu bili jedini kritičari, već su samo stali u odbranu transrodnih osoba.
Komičar Kevin Hart bio je na meti kritika 2019. godine zbog tvita iz 2010. Napisao je kako nije homofob i nema ništa protiv ove populacije, ali se plaši da njegov sin ne postane gej. On je 2019. godine trebalo da bude domaćin dodele Oskara, ali je zbog prevelikog pritiska javnosti odustao.
Da li kensel kultura "ubija“ slobodu govora? Da li više niko ne može izneti svoje mišljenje bez posledica?
"Oduvek je postojao strah od suprotstavljana mišljenju većine. Sloboda govora nije nešto što se podrazumevalo u istoriji ljudskih društava. Upravo suprotno. Suprotstavljanje vladajućem mišljenju i moralu uvek je bilo skopčano sa različitim vrstama sankcija od strane vlasti i osuda većine. Sloboda govora je relativno nova ideja koja je kao pravo zagarantovana tek Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima koju su UN donele 1946. godine. Nema sumnje da je podsticanje takozvane kulture otkazivanja vid pritiska na slobodu govora“, kaže za "Ekspres“ Vladimir Vuletić.
Dalibor Petrović je u svom radu napisao sledeće: "Centralno pitanje kojim se u ovom tekstu bavim tiče se postmodernog društvenog razvoja koji nas je doveo do toga da pod pretnjom potpunog ’ukidanja’ strepimo za svaku javno izgovorenu reč, bilo da smo na izvršnim pozicijama moći, bilo da pripadamo kulturnom establišmentu, intelektualnim krugovima ili da smo obični pojedinci bez ikakve javne prepoznatljivosti. Svako od nas u trenu može biti otkazan, ukinut, poništen ili kako god da na srpski jezik prevedemo praksu ’kenselovanja’.“
Scena
10.09.2022. 20:25
Nova žrtva preterane političke korektnosti je čuveni književni junak
Na pitanje da li su Roulingova i Hart samo primer toga kako u praksi izgleda kada neko iznese nešto protiv LGBTQ+ populacije, Vladimir Vuletić za "Ekspres“ kaže: "Kao što sam rekao, postoji povišen stepen osetljivosti ranjivih grupa na njihov status. Njihov odgovor je obično povlačenje u sebe. Međutim, ukoliko imaju ili steknu određenu vrstu medijske, političke, ekonomske ili bilo koje druge vrste moći, oni će je koristiti da osujete svaki nagoveštaj dovođenja u pitanje svog novostečenog statusa. Reč je dakle o političkoj borbi u kojoj svaka strana koristi sva sredstva da privuče simpatije većine stanovništva, odnosno da osujeti svoje protivnike.“
Kultura otkazivanja demokratizovala je "šejmovanje“. Svako od nas može u bilo kom trenutku biti "otkazan“, javno osramoćen, linčovan na društvenim mrežama. Dovoljna je i jedna mala greška, odnosno trenutak nepažnje dok kuckamo tvit. Kevin Hart je izneo svoje mišljenje, ogradivši se od toga da ima nešto protiv LGBTQ+ populacije. On je samo otac koji ne želi da njegov sin postane gej. Zašto je to toliko pogrešno? Da li bi dobio iste kritike da je napisao suprotno? Oni koji se vode time da je kultura otkazivanja zapravo borba za nešto bolje i neka prava nisu razmišljali o tome da meta u potpunosti gubi svoja prava. Kada je javno "šejmovanje“ postalo prihvatljivo?
"Problem sa virtuelnim linčom je u tome što sada svako ima mogućnost da ’baci kamen’ ne ustajući iz svoje fotelje. Nekada su se ljudi okupljali na trgovima da posipaju katranom i perjem one na koje bi se uprlo prstom, danas je dovoljno da moćne medijske grupe, različiti influenseri itd. nekome zalepe određenu etiketu pa da ta osoba bude ’šejmovana’. Tviter je, čini se, upravo i počeo, odnosno stekao prvobitnu popularnost ’šejmovanjem’ pojedinaca u okviru jednog univerzitetskog kampa. Danas je to globalni fenomen“, kaže Vladimir Vuletić.
"Ovo ukorenjivanje se odigrava kroz hibridizaciju predmodernih i postmodernih obrazaca društvenosti uz neizostavnu pomoć digitalnih tehnologija. U skladu sa tim, u zaključnim razmatranjima tvrdim da se kultura otkazivanja idealno naslanja na identitetski tribalizam kao mehanizam za disciplinovanje onih koji narušavaju monolitnost javnog diskursa, zato što ih u osnovni povezuje ista stvar, a to je snažna težnja ka sjedinjavanju pojedinaca u zajednicu u jednom sveopštem trendu prisvajanja hibridne forme postomoderne društvenosti“, piše Dalibor Petrović u svom radu.
I nisu samo ličnosti glavne mete "kenselovanja“. Brojne kompanije bivale su ’otkazane’ zato što su uradile nešto što se smatra uvredljivim i neprihvatljivim. Ni državne škole u Americi nisu ostale imune. Obrazovni sistem u San Francisku je 2021. godine izglasao to da se 44 državne škole preimenuju kako bi se uklonio rasizam i kultura nadmoći belaca. Pa su tako oni objekti koji su nazivani po istorijskim ličnostima kao što su Abraham Linkoln, Pol River i Džordž Vašington određeni za rebrendiranje.
Nisu ni "Diznijevi“ junaci ostali pošteđeni. Tradicionalna "Mala sirena“, koja decenijama traje i ulepšava detinjstva malih devojčica bez ikakvih posledica, naprosto je "otkazana“. Dobili smo novu Arijel, crnkinju. A sve to urađeno je, zapravo, da bi se Holivud ušlihtao javnosti i dokazao kako ne postoji licemerje. Ne smemo, naravno, zaboraviti ni Zvončicu, koja će od sada takođe biti tamnije puti.
Scena
16.04.2023. 15:10
Gandi Britanac i Hitler crnac
Nisu samo ove dve junakinje otkazane zbog potencijalnog rasizma, sada je na meti i Snežana. Otkazani su i Pospanko, Ljutko, Radiša, Štediša, Ljubiša, Smeško i Dobrica. Šta se zapravo dogodilo? "Dizni“ je promenio izgled još jedne junakinje, ali i njenih saputnika. Čuvena junakinja braće Grim je tradicionalna nemačka princeza, a nju će u novom filmu tumačiti latino glumica Rejčel Zegler. I "Dizni“ se, očekivano, ponovo našao na meti kritika zbog menjanja izgleda lika. Međutim, nije bilo dovoljno otkazati tradicionalnu Snežanu, već su i svih sedam patuljaka završili svoju ulogu u ovoj bajci, a sve to zarad "izbegavanja jačanja stereotipa“.
Celu ovu priču prvobitno je pokrenuo Piter Dinklejdž, glumac patuljastog rasta, koji se proslavio ulogom u seriji "Igre prestola“.
"Bio sam malo zatečen kada su u ’Dizniju’ bili veoma ponosni što su postavili latino glumicu za Snežanu, ali vi još uvek pričate priču o Snežani i sedam patuljaka. Za mene to nema smisla. Ti si progresivan, a još uvek praviš onu nazadnu priču o sedam patuljaka koji žive zajedno u pećini. Šta dođavola radiš, čoveče? Zar nisam učinio ništa da unapredim stvar iz svoje kutije za sapunice? Valjda nisam dovoljno glasan“, rekao je Piter Dinklejdž u jednom potkastu, 2022. godine.
I tako smo, umesto sedam patuljaka, dobili grupicu koja izgleda kao mešavina polova, visine i nacionalnosti. Još jedna bajka je obesmišljena. Nema više prostora za maštu, sve se svodi na politiku i političku korektnost. Donekle možemo, ali i moramo, mi odrasli da prihvatimo realnost kakva jeste. Međutim, zašto deci nametati sve to? Očigledno da kenselovanje ne bira svoju publiku.
Ipak, kultura otkazivanja nekada može imati i veoma značajnu ulogu. Ona je postala ključ tokom "MeToo“ pokreta, kako bi se oni koju su optuženi sa seksualno uznemiravanje makar društveno kaznili, ukoliko ne mogu sudski. Kada je 2017. godine nekoliko žena optužilo komičara Luja Si Keja da se, bez njihovog pristanka, samozadovoljavao pred njima, svi njegovi nastupi su bili otkazani.
Nakon optužbi za seksualno uznemiravanje maloletnika, glumac Kevin Spejsi izgubio je glavnu ulogu u seriji "House of Cards“. I to nije bila jedina uloga koju je izgubio, u filmu "All the Money in the World“ pripala je drugom glumcu.
Ovaj trend stigao je i u Srbiju, a prvi na meti bio je jutjuber Baka Prase. Nakon optužbi za silovanje i intimnih odnosa sa maloletnicom, Bogdan Ilić susreo se sa javnim linčom. Kako se priča, čak je i izgubio sve svoje sponzore. Nikada nije dokazano da li su optužbe bile istinite ili ne, što nas i dovodi do onoga što zapravo i jeste kultura otkazivanja – optužbe bez ikakvog pokrića.
Možemo se prisetiti i slučaja dva poznata repera Jale i Bube. Ovaj dvojac, poreklom iz Bosne, ostvario je ogromnu popularnost na domaćim prostorima. Međutim, nakon snimka sa njihovog nastupa u Beogradu, na kome se vidi kako jedan od njih gura dečaka iz publike, oni su u Srbiji "otkazani“. Čak im je i ulazak u Srbiju zabranjen. Ali, ko su poznate ličnosti ako ne ređaju skandale?
"To je možda zgodna ilustracija za ono o čemu je bilo reči. Malo šta se dešava slučajno i spontano. Gotovo uvek ’otkazivanje’ biva posledica neke političke, medijske ili druge vrste borbe u kojoj po pravilu pobeđuju oni koji imaju više resursa. Niti je Baka Prase postao popularan bez podrške određenih uticajnih ljudi, niti bi izgubio sponzore da im se nije suprotstavio. Slična stvar se dešava u svim oblastima kulturnog i javnog života kroz istoriju. Retki su književnici, slikari, glumci, režiseri pa čak i estradni umetnici koji su napravili karijeru i stekli popularnost bez, manje ili više, otvorene i vidljive podrške političkih i ekonomskih centara moći. Oni koji su se suprotstavljali političkom režimu ili vladajućoj ideologiji obično su bili marginalizovani i ’otkazivana’ im je mogućnost javnog nastupa ili promocije dobijanjem nagrada itd. Tako je bilo u svim vremenima i u svim delovima sveta. To ne znači da su svi oni koji su se suprotstavljali režimu bili talentovani. Naprotiv, režimi su se, kako danas tako i u vreme socijalizma, pa čak i fašizma, trudili da privuku najtalentovanije pojedince bez obzira na njihova prvobitna neslaganja. Samo oni koji, iz različitih razloga, nisu bili lojalni bez obzira na svoj talenat tavorili bi na društvenoj margini“, kaže sagovornik "Ekspresa“ Vladimir Vuletić.
Scena
27.05.2023. 22:20
Romeo i Julija izgubili tužbu za seksualno zlostavljanje
Na pitanje koje su mane, a koje su prednosti "kulture otkazivanja“ Vuletić odgovara: "Pre svega, mislim da sam termin kultura otkazivanja nije adekvatan jer se u isti koš trpaju različite stvari. S jedne strane, njime se obuhvata sasvim opravdan poziv da se osude različiti oblici govora mržnje i u tom smislu to je poziv svima da razmisle o posledicama svog govora. U početku beše reč i ne treba potcenjivati ubistvenu snagu reči. Pesnik Branko Miljković ostao je široj javnosti poznat po stihu ’ubi me prejaka reč’.
S druge strane, opravdana briga za neodgovornost pri javnim nastupima može, a često i jeste paravan za nametanje ideoloških okova koji onemogućavaju svaki oblik izražavanja drugačijih ideja i kritike postojećeg poretka. Totalitarni režimi su izraz kojim su označeni oni politički sistemi koji su se mešali i postavljali standarde i okvire za mišljenje i ponašanje u svim oblastima društvenog i privatnog života. Oni koji su s pravom kritikovali te sisteme sada čine sličnu stvar koristeći se različitim metodama. Umesto fizičke prisile, na delu je nadziranje i medijska prisila često praćena i ekonomskim sankcijama i isključivanjem iz javnog života onih koji imaju drugačije poglede.“
Vladimir Vuletić dodaje i to da je "važno da se u borbi za toleranciju i poštovanje drugog i različitog – što podrazumeva i osudu govora mržnje – ne ode u drugu krajnost i nesvesno podrže pokušaji uspostavljanja novog totalitarizma“.
Dakle, kultura otkazivanja nekada može imati važnu ulogu u društvu. Ipak, ona se neretko svodi na "šejmovanje“ ličnosti čiji se stavovi razlikuju od stavova većine. Stvorili smo moderni Salem, digitalno "spaljujemo“ ličnosti, kompanije, crtane likove… Dokle će to ići? Kada ćemo civilizacijski napredovati i prihvatiti stavove ljudi, bez obzira na to kakvi su? Najbolji teniser svih vremena, Novak Đoković, bio je žrtva kenselovanja jer nije želeo da se vakciniše. Danas više ne smemo da imamo pravo na izbor? Izgubili smo pravo da i sa svojim telom radimo šta želimo? Ne spaljujemo ljude, spaljujemo kompletno društvo.
Život
04.04.2023. 23:05
Dragan Vesić: "Nema zemlje za gospodu"
Komentari
