Život
28.12.2023. 23:00
Život
29.12.2023. 23:00
Dragan Vesić
Kolumna
Dragan Vesić: "Čekajući Deda Mraza"
Pre pedeset godina ljudi nisu znali šta je meteoropatija niti je pred Novu godinu temperatura bila oko dvadeset stepeni, ali su znali za sneg.
U međuvremenu se čovek, “uzurpator prirode“, potrudio da uništi ne samo vrednosti, nego i prirodu.
Klima se zaslugom ljudi promenila, a uništen ozonski omotač ne može da se sam od sebe oporavi. Ponajmanje odgovorni mogu to da urade.
Pre pedeset godina, upozorenja da ljudi ne treba da se igraju boga podvođena su pod teoriju zavere koja je uvek paranoja.
U ime napretka, uništili su sve što mogu, a preko novih medija gospodari sveta, kojima služimo kao pacovi za opasne eksperimente, šalju smešne poruke da sve zavisi od nas ‒ da možemo sa sto godina da ostanemo mladi ako promenimo način života: zdrava ishrana, svakodnevne šetnje, ignorisanje stresa, prestanak pušenja i konzumiranja alkohola.
S druge strane, poručuju nam da je vazduh zagađen, naročito u velikim gradovima, pa nije jasno da li treba da prestanemo da dišemo da bismo izbegli rizik od udisanja zagađenog vazduha.
Prestanak disanja jedino je rešenje u takvoj situaciji, ali postoji mali problem ‒ ono znači smrt, što će verovatno uskoro da se premosti jer za gospodare naših života ne postoje nerešene situacije.
Nama ostaje da verujemo u sve jer neko drugi misli umesto nas.
Stvari su izgleda krenule naopako onoga trenutka kada smo počeli da verujemo u sve osim u bajke i u Deda Mraza ‒ ne samo da više ne dolazi, nego je i zaboravljen.
Ključni razlog njegovog nedolaska je možda taj što je prilično star pa mu je neprijatno ‒ epoha koja propagira večnu mladost podrazumeva ejdžizam.
Razlog može biti i to što se nikad nije izjasnio kao žena, a danas svi žele da budu žene.
Uzgred, na nekom skupu filozofa nekako se nametnulo pitanje ‒ zašto među velikim filozofima nema žena pa je jedna žena dala lucidan odgovor da je razlog taj što su žene racionalne, a muškarci ludi.
Iz njenog odgovora može se lako zaključiti da su, kroz celu istoriju čovečanstva, smisao života, uzvišeno, moralno i lepo tražili samo ludaci od Platona i Aristotela preko Hegela, Kanta, Kjerkegora do Bodrijara i Deride.
Valjda je za nju najveći stepen sreće, eudaimonija (blaženstvo), moguć bez traganja za smislom i svrhom, pogotovo ako tragaju ludaci poput pomenutih genijalnih filozofa.
Sreća je, dakle, moguća i bez mozga, ali o tome nije govorila zato što se to podrazumeva.
Za Platona je eudaimonija, kao moralni koncept, sadržana u trajnoj kontemplaciji vrhovnog dobra koje nadilazi čulni svet, a za Aristotela blaženstvo je takođe najveća moguća sreća: život u skladu sa razumom i vrlinom.
Danas se može govoriti o svemu pod uslovom da nije zasnovano na razumu i vrlini ‒ u pitanju je neka druga vrsta sreće zasnovana na čulnom i materijalnom. Ljudi se klanjaju skupocenim stvarima, a ne Bogu, žele da poseduju umesto da imaju jer je to imperativ potrošačke civilizacije ‒ sreća je u konzumerizmu.
Život
21.12.2023. 22:00
Dragan Vesić: "Koncept sreće"
Godine i godinu koja odlazi obeležila je, na globalnom nivou, korona i rat u Ukrajini. O tim stvarima se 2023. sve manje pričalo, a u početku je scenario bio apokaliptičan.
Korona je bila najava sudnjeg dana, poput kolere ili kuge, dok je rat u Ukrajini pretio da uništi svetsku ekonomiju.
Danas se o tome uglavnom ćuti i ne bi bilo čudo da nam mediji saopšte kako je rat u Ukrajini bio izmišljen radi zabave ‒ bio je rijaliti. U svetu gde je stvarnost rastegljiv pojam, a moralne vrednosti ne postoje, tako nešto, ma koliko bolesno, bilo bi sasvim normalno.
Pri tom, razuzdani plebs, kada je moderna kuga, korona, u pitanju zaboravlja na Kamijevo upozorenje “da virus nikada ne umire i ne nestaje“, nego može godinama negde da miruje dok ne dođe dan “kada će, na nesreću ljudi i njima na pouku, ponovo probuditi svoje pacove i poslati ih da uginu u nekom srećnom gradu“ ‒ pod uslovom da ni virus nije izmišljen.
Zasad svet može da odahne jer trenutno mediji ne proizvode velike nesreće i krize pa Nova godina, na plus 20, može da se čeka sa više nade i vere u bolje dane uz muziku, pirotehniku koja para nebo i traumira kućne ljubimce, alkohol i pečenje koji nisu recept za zdrav život, ali takvo hedonističko blaženstvo nije strašno ako je izuzetak.
To što se poslednjih godina govori o prazničnoj depresiji nema pandemijske nego sporadične razmere jer vesela rulja koja ne misli po difoltu nije sama, nesrećna i depresivna, nego manjina koja misli.
Sigurno znamo da za doček Nove godine neće biti snega niti će Deda Mraz da dođe i nekim novim klincima donese poklone ‒ deca su se u davna vremena radovala snegu, sad i ne znaju šta je to.
Znamo i da su u digitalno vreme SMS poruke zamenile zaboravljene čestitke.
Znamo, ali smo skeptici, i da će svet postati normalan onda kad za Novu godinu padne sneg. Možda tada dođe i Deda Mraz.
Malom broju sanjara ne preostaje ništa drugo osim da čekaju.
Život
14.12.2023. 23:45
Dragan Vesić: "Vreme slava"
Komentari
