Svakog fudbalskog proleća i jeseni ili bolje rečeno kad god im tako nešto padne na pamet, što zapravo i nije neka pamet, umišljeni moćnici i nadobudni fudbalski funkcioneri ih smenjuju. Misli se na trenere. Oni, treneri, umesto da vrište zbog svega što ih je snašlo uglavnom skrhani sramotom ćute i uprkos tome što usput gutaju knedlu za knedlom na kraju ostaju gladni. I bez posla. Nepisano pravilo za njih glasi: ako se suprotstaviš, više te nema. Naravno ne bukvalno, već samo na apsurdnoj sceni srpskog fudbala i možda nešto malo šire.