Biznis
03.03.2020. 13:24
Tanjug
BIZNIS FORUM: Trgovina u regionu bila bi jednostavnija da nema granica
Trgovina u regionu bila bi jednostavnija kada ne bi bilo granica i kada bi postojao slobodan protok kapitala, ljudi i propisi propraćeni manjom administracijom.
To je zaključak donesen na panelu "Zapadni Balkan - regionalna ekonomska zona", održanog u okviru KBF.
Kako je rekao, Slovenija podržava ideju Mini šengena sa svim zemljama Zapadnog Balkana, ali i da se taj region što pre pridruži EU, jer će na taj način i saradnj sa njim biti mnogo bolja.
On je pojasnio da Slovenija u taj region izvozi robu u vrednosti od 2,1 milijarde eva, a uvozi robu u vrednosti 1,4 milijarde evra, kao i da je od ukupno šest milijardi investicija u region investirala 1,5 milijardi evra.
Prema njegovim rečima, sa regionom bi se lakše trgovalo kada ne bi bilo granica i ako bi postojao slobodan protiok kapitala, ako bi se definisali propisi sa manje administracije.
"Zajedničko rešavanje pitanje migracija, borba protiv kriminala, puno prednosti bi se sa tim dobile i mislim da bi ekonomska snaga imala uticaj na bolji rast bdp-a, bar dva odsto", rekao je on.
Predsednik Privredne komore Kosova Berat Rukići kaže da se on zalaže za veći stepen integracije u regionu, dodajući da je u našem regionu to teško ostvarivo jer, kako navodi, ne može se govoriti o slobodnom protoku robe, usluge i kapitala, kada nema protoka ljudi.
"Ne može biti slobodne trgovne i robe, ako nema slobodnog kretanja ljudi. Mi moramo da prođemo komplikovane procedure za vizu ako bismo došli u BiH, a ako želimo da dođemo na Kopaonik, onda moramo da skidamo naše registarske tablice", rekao je Rukići.
Prema njegovim rečima, zemlje Zapadnog Balkana bi trebalo da se bave rešavanjem praktičnih pitanja i da gledaju u budućnost, kao i da rade na ekonomskoj integraciji regiona.
"Mi iz privatnog sektora verujemo u to i zato sam i ja danas ovde i uvek prisustvujem svim regionalnim sastaniciima, sarađujem i sa predsednikom Privredne komore Srbije Markom Čadežom i sa svima ostalima, kako bismo sve ove problem stavili pod lupu i pokušali da ih rešimo", rekao je Rukići.
Ukazuje da zemlje u regionu još uvek imaju dosta otvorenih pitanja koja utiču i na poslovanje, te Rukići ističe da je potrebno preskočiti političke barijere i preći na inicijative kao što je "Mini Šengen".
"Privatni sekor je spreman za buduće inicijative, ali političari nisu spremni, i to je velika briga nas iz privatnog sektora. Lakše je za sve nas da izvozimo u skandinavske zemlje, nego u zemlje regiona i to je nešto što ne bi trebalo da se dešava", ukazao je Rukići.
Mišljenja je da bi region trebalo da se promoviše kao celina, kako bi privukao više stranih direktnih investicija, kao i da rade na zajedničkoj strategiji za zaustavljanje migracija.
Generalni sekretar Komorskog investicionog foruma ZB Safet Grdžaliju ocenio je da je Balkan mnogo bolje izgleda iznutra nego spolja i dodao da je dobro što je poslovna zajednica regiona pokazala da ne poznaje barijere i granice i da trgivina uvek pronalazi put.
"Moramo pokušati da kroz obrazovanje uhvatimo korak sa svetom. Mora se proizvoditi diverzitet načina i na tome gradi budućnost", rekao je Grdžaliju.
Verujem u ono što radimo i da je pristup investicionog foruma realnost koja će biti u funkciji regije i stabilnosti.
Potpredsednik Privredne komore Makedonije Zoran Jovanovski kaže da je ekonomsko povezivanje regiona deo Berlinskog procesa, odnosno politička odluka, koja je, kako tvrdi, nastala iz kabineta nemačke kancelarke Angele Merkel.
Kaže da konačan rezultat regionalnog ekonomskog povezivanja još nije definisan.
"Govorimo o konceptu koje nije sistemsko rešenje i sada se postavlja pitanje da li je inicijativa o ekonomskom poveivanju Zapadnog Balkana naša inicijativa - nije, jer je to izašlo iz kabineta kancelarke Merkel. To je deo Berlinskog procesa, tako je nastao i KIF i tako sve redom", rekao je Jovanovski.
Ističe da je odluka o ekonomskom regionalnom povezivanju međunarodna i politička, dodajući da to nije problem, jer, ukazuje, postoje primeri takvih odluka koje funkcionišu, navodeći da je i Evrozona jedna od njih.
"Evrozona je klasični primer političke odluke i ona funkcioniše", ukazao je Jovanovski i dodao da je ekonomsko povezivanje regiona zapravo bolja startna pozicija u procesu evropintegracija.
Ističe da je potrebno da se Zapadni Balkan promoviše kao zajedničko tržište, a ne da se zemlje međusobno takmiče u privlačenju stranih direktnih investicija.
Ukazuje i da su dva najveća problema zemalja Zapadnog Balkana nedostatak radne snage i ekološka pitanja, dodajući da mladi odlaze iz Makedonije ne iz ekonomski razloga, već zato što je vazduh zagađen i nema meritokratije.
"Do pre dva meseca uvoz radne snage je bio tabu tema, sada je to na stolu i o tome se stidljivo govori, ali ne mislim da je to rešenje", rekao je Jovanovski.
Komentari
