Cene nafte porasle 10 odsto u proteklih nedelju dana

To podstiče nove strahove od ubrzavanja inflacije i povećava očekivanja da bi američke Federalne rezerve ove godine mogle da podignu kamatne stope najmanje jednom.

Sjedinjene Američke Države i Iran za sada nisu bliže dogovoru o rešavanju krize oko ključnog plovnog puta, uprkos ranijim optimističnim porukama iz Bele kuće. Predsednik SAD Donald Tramp je u ponedeljak rekao da će u okviru eventualnih mirovnih pregovora tražiti odštetu od Irana za sukob, pozivajući se na napade i ubistva tokom prethodnih decenija za koje je Teheran, prema njegovim tvrdnjama, odgovoran ili ih je podržavao.

Trampova izjava bila je direktan odgovor na zahtev Teherana da SAD plate ratnu odštetu kao uslov za rešavanje krize. Američki predsednik je samo dan ranije rekao da namerava da „spusti loptu“ u pristupu sukobu, odnosno da bi umesto novih vojnih udara mogao da prepusti ekonomskom pritisku da izvrši pritisak na Iran.

Ipak, nova razmena zahteva mogla bi dodatno da udalji brzo postizanje dogovora pa su cene obe glavne marke nafte u ponedeljak skočile oko pet odsto, a rast je nastavljen i u utorak, pa je nafta „brent“ premašila cenu od 88,70 dolara za barel, a američka nafta WTI koštala je više od 83,30 dolara za barel, prema podacima specijalizovanog portala Oil Price.

Analitičari ocenjuju da će pritisak na cenu nafte ostati naviše sve dok iz pregovora ne stignu pozitivne vesti o ponovnom otvaranju moreuza. Istovremeno, Vašington i Teheran koriste naftu kao sredstvo pritiska bez direktnog nastavka vojnih udara. SAD nastoje da ograniče mogućnost Irana da izvozi svoju naftu, dok Teheran ograničava prolaz kojim na svetsko tržište stiže nafta drugih proizvođača.