Hipotetički, živite u iznajmljenom stanu više od 10 godina. Održavate ga i ulažete, plaćate račune. U praksi se dešavalo da podstanar, nakon dugogodišnjeg zakupa, traži da postane vlasnik.
"Istina, dugotrajno korišćenje nečije nepokretnosti može dovesti do prava svojine. Konkretno, to reguliše Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vidu pravnog instituta koji se zove 'održaj'. 'Održaj' nepokretnih stvari podrazumeva da određeno lice dugi niz godina koristi određene nepokretnosti", kaže, za RTS, Lazar Borožan, advokat.
Iako zakon kaže da bi u tim okolnostima stan mogao da postane vaš, to nije jednostavan postupak.
"Čak je plaćanje kirije samo po sebi dokaz da ste mislili da stan nije vaš. Jer čim plaćate kiriju, plaćate vlasniku, ako je stan vaš ne biste ni plaćali kiriju. Iz tog razloga, element savesnosti ne bi bio moguć kod zakupa i time ne bi bio primenjiv 'održaj'. 'Održaj' bi bio isključivo vezan za situacije kada je lice osnovano smatralo da je stvar, koju dugi niz godina koristi, njegova“, kaže advokat Borožan.
Posebna klauzula na ugovor
Advokati kažu da i dobar odnos između stanodavca i zakupca treba formalizovati. I ugovor je jedan od pokazatelja da je zakupac bio svestan da stan nije njegov.
Ako stan izdajete na duži period, u ugovoru bi trebalo da postoji posebna klauzula. Procedura jeste malo komplikovanija, donekle skuplja, ali je nemerljiva ušteda vremena, novca i živaca ako dođe do sudskog postupka.
"I da budu sigurniji da ugovorom obezbede šta će se dogoditi ako on neće da izađe iz stana. To je opasnost, ali to može da se reši odličnim ugovorom, sa izvršnom klauzulom, kada se stavi ugovor i takav ugovor overi kod notara. Inače, ugovori o zakupu se ne overavaju, onda možete da budete spokojni da neko ko je u vašem stanu neće da izađe, da će biti izbačen iz stana od strane izvršitelja", kaže Katarina Lazarević, konsultant za nekretnine.
Porez 20 odsto od kirije
Međutim, ako je već potpisan ugovor, stanodavac bi trebalo da prijavi podstanara MUP-u. Ta prijava podrazumeva i obavezu plaćanja poreza u iznosu od 20 odsto kirije.
Ako iznosi 300 evra mesečno, to je 3.600 evra godišnje, odnosno u republički budžet bi godišnje stizalo 720 evra.
"Više od 50 odsto, precizno to ne možemo da znamo, nisu ni neka ozbiljna istraživanja vršena, niko neće da vam kaže da u nekom stanu ima neprijavljenog podstanara, da ne plaća porez. Porezi na prihod od nepokretnosti se uglavnom uredno plaćaju tamo gde su zakupci pravna lica, preduzeća", kaže Nenad Đorđević iz Privredne komore Srbije.
Lanac kontrole i sankcija nije dovršen ni savršen. Zato pravnici kažu da jedan ugovor štiti prava i stanodavca i podstanara.
