"Do 2030. Srbija treba da dobije oko 1.500 megavata struje iz novih kapaciteta"

"Nastupa era električne energije i ono što mi moramo da uradimo jeste da povećamo naše proizvodne kapacitete", rekla je Dubravka Đedović Handanović.

Kako je objasnila, plan podrazumeva izgradnju novih gasnih elektrana, ali i snažniji razvoj obnovljivih izvora energije, a poseban projekat predstavlja gasna elektrana u Nišu koja bi trebalo da bude realizovana u saradnji sa azerbejdžanskom kompanijom.

Istovremeno, država planira da dodatno ulaže u solarne elektrane i vetroparkove, a značajnu ulogu u tome imaće Elektroprivreda Srbije (EPS).

"Svedoci smo da se određene vetroelektrane nalaze na tržištu na prodaju, ali i projekti koji su u razvoju. Očekujem da će EPS učestvovati u nekim od tih transakcija“, istakla je za RTS ministarka.

Jedan od najvažnijih projekata u narednom periodu jeste izgradnja Reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja bi trebalo da omogući veći udeo obnovljive energije u elektroenergetskom sistemu.

"Bistrica je najkompleksniji projekat koji razvijamo i koji ćemo graditi u veoma bliskoj budućnosti“, rekla je Đedović Handanović i dodala da taj projekat je zahtevan zbog velikog broja procedura i dozvola koje je potrebno pribaviti.

"Veoma je kompleksno ishodovati sve neophodne dozvole – od lokacijskih uslova do građevinske dozvole“, rekla je ona.

U proces su uključene brojne institucije, od lokalnih samouprava do institucija zaduženih za zaštitu prirode i kulturnog nasleđa.

Građevinska dozvola za glavni objekat očekuje se do kraja godine. U realizaciji projekta značajnu ulogu ima i Japanska agencija za međunarodnu saradnju, koja već duže vreme procenjuje projekat.

"Japanski konsultanti su više puta dolazili u Srbiju i postavili na stotine pitanja kako bi analizirali razvoj projekta. Očekujemo da početkom 2027. budemo spremni za početak radova", rekla je ministarka.

Ministarka je govorila i o kritikama na račun poslovanja EPS-a.

"Moramo da imamo više proizvodnje u državnim kapacitetima jer proizvodnja električne energije najviše košta“, rekla je ona i podsetila da je u poslednjih godinu i po dana EPS povećao svoje kapacitete za 426 megavata, što se nije desilo još od 1991. godine.

Srbija se, kako je istakla, suočava i sa obavezama prema Evropskoj uniji kada je reč o smanjenju emisija ugljen-dioksida.

"Imamo problem takozvanog karbon taksa – poreza na emisije ugljen-dioksida".

Najveći emiter je upravo EPS zbog oslanjanja na termoelektrane na ugalj.

"Naše termoelektrane su i dalje veoma važne jer obezbeđuju baznu energiju", kazala je Đedović Handanović i dodala da obnovljivi izvori energije poput vetra i sunca ne mogu sami da obezbede stabilnost sistema.

Zbog toga, kako je navela, Srbija razmatra i razvoj nuklearnog programa.

"Očekujemo da do 2035. godine započne izgradnja prve nuklearne elektrane", rekla je Đedović Handanović..