Država treba da stimuliše ulaganje u startup-ove

Država treba da stimuliše ulaganje u startup-ove


Država bi trebalo da kroz svoju politiku stimuliše pojedince da, primera radi, umesto u kupovinu stana, svoja sredstva preusmere u ulaganje u startup-e, ocenjuje programska direktorka Inicijative “Digitalna Srbija”, zadužena za startup ekosistem Zoja Kukić. U Srbiji, dodaje, svaki drugi startup svoj rast finansira iz ličnih sredstava,”što često znači da su rasli sporije nego što su mogli, kao i da se veliki broj njih ugasio zato što nisu uspeli dovoljno brzo da obezbede kapital”

“U ekosistem su ulagali gotovo isključivo strani investitori”, kaže Kukićeva, ali navodi i da su se u proteklih nekoliko godina pojavila i tri fonda kojima je sedište u Beogradu, što je ocenila kao pozitivno za razvoj startup scene i čega bi moralo biti više.

Ocenjujući da bi država trebalo da stimuliše ulaganje u startup-e, ona navodi primer Velike Britanije, koja 30 odsto investicije u startup otpisuje od poreskog zaduženja.
“To automatski smanjuje rizik od investicije za ulagača. Mislim da od startup-a može mnogo da nauči cela privreda i da je zato važno da više pričamo o ovoj temi”, rekla je Kukić.

Ona je ocenila je da je razvoj uspešnih međunarodnih inovativnih kompanija posledica više različitih faktora, medju kojima su dobro tehničko obrazovanje koje postoji u srpskim gradovima, kao i dugogodišnja okrenutost domaćih IT biznisa ka klijentima iz razvijenih zemalja.

Aduti domaćeg tržišta

Ona je podsetila da je američka organizacija Startup Genome, nakon deset godina procenjivanja startap ekosistema širom sveta, ove godine u najrelevantniji svetski izveštaj u ovoj oblasti po prvi put uvrstila i Srbiju, jedinu zemlju u ovom delu sveta.

Stručni i pristupačni kadrovi, gejming i blokčejn tehnologije glavni su aduti domaćeg startap ekosistema, pokazalo je istraživanje, a domaći startup-i koji su analizirani objedinjeni su u ekosistem definisan kao Beograd-Novi Sad.

Istraživanje, koje je pokrenula Inicijativa “Digitalna Srbija”, organizacija koja oko ideje o digitalnoj transformaciji društva u Srbiji okuplja više od 25 organizacija i kompanija iz najrazličitijih privrednih sektora, sprovedeno je uz podršku Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj i UNICEF-a.
“Između ostalog, IT ima izrazito visok izvoz, i logično je da su ljudi u ovoj branši uveliko bili uvedeni u svetske trendove, a potom i prepoznati na svetskom tržištu. Očekujemo da će to što smo se našli na ovoj mapi privući i neke druge relevantne međunarodne institucije da pomognu razvoju ovog sektora, kao i investitore da traže startup-e u koje bi ulagali i u našoj zemlji”, kazala je Kukić.

Ona je navela da u Beogradu i Novom Sadu postoji izmedju 200 i 400 startup-a i da se Srbija nalazi u prvoj od četiri faze razvoja koje je Startup Genome definisao, a poređenja radi, San Francisko, London ili Berlin su u četvrtoj fazi.

Kukić je kazala da među drugim sličnim ekosistemima onaj u Srbiji beleži najveći rast, ali da bi se to nastavilo i kako bi se prešlo u narednu fazu, potrebno je da se radi na nekoliko različitih frontova.

Izazovi za digital

“Pravna regulativa i unapređenje poslovne klime za razvoj startup-a i digitalnih biznisa neki su od izazova na koje moramo da se fokusiramo. Pored toga, da bi broj startup-a u našoj zemlji porastao, potrebno je da razvijamo preduzetnički duh i preduzetničku kulturu. I na kraju, možda i najvažnija stvar za dalji razvoj je obezbeđivanje investicija za startup-e na samom početku razvoja”, kazala je predstavnica Inicijative “Digitalna Srbija”.

Prema njenim rečima, startup-i su po svojoj prirodi okrenuti globalnom tržištu i samim tim što se takmiče sa svetskim igračima, zbog čega je neophodno da koriste najsavremenije tehnologije i da razmišljaju i rade bolje i brže čak i od konkurencije iz najrazvijenijih ekonomija.

Pošto tehnologija postaje sastavni deo svakog biznisa, Kukićeva je ocenila da je jedini način da se to isplati je da se domaće kompanije iz svih oblasti što više usmere ka stranim tržištima, a ne da se ograničavaju na Srbiju koja je, u svetskim razmerama, zanemarljivo tržište.

“To je još jedna oblast koju država treba da podrži – internacionalizacija poslovanja je zvanično i sama po sebi jedan oblik inovacije, a neminovno vodi ka rađanju novih izuma i unapređenja u kompanijama”, kazala je ona i dodala da se, državne aktivnosti koje postižu najbolje rezultate, pokrivaju dve oblasti — obrazovanje i investicije u startup-e.

Kukić je navela da je ulaganje sopstvenih sredstava”sasvim legitiman način pokretanja startup-a” i dodala da su u Srbiji tako počeli mnogi kao što su Nordeus čiju igru igra 200 miliona korisnika širom sveta, Fishing Booker preko koga može da se bukira pecaroško putovanje u skoro 100 zemalja ili Active Collab, koji među svojim korisnicima ima svetska imena poput kompanija Apple, Nike, Casio, Renault, DHL i mnoge druge.

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar