EKONOMISTI: Šta čeka novu vladu ?

EKONOMISTI:  Šta čeka novu vladu ?


Novu vladu Srbije očekuju dva teška izazova, otpuštanja u javnom sektoru i preduzeća u restruktuiranju, pa njen sastav mora biti u stanju da odgovori na te izazove, izjavila je  Profesorka Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Ana Trbović

BEOGRAD – 4. maj – Ana Trbović ističe ključne elemente za uspešan rad nove Vlade:

“Da bi nova vlada bila efikasna i sprovela planirane reforme, ključno je da ima dobar tim”, ocenila je Trbović. Ona je istakla da to znači da ministri u budućoj vladi moraju biti stručnjaci, ili bar dobri rukovodioci, ali i, što je jednako važno, da u celoj državnoj upravi bude više stručnjaka, te da reforma državne uprave podrazumeva racionalizaciju, ali, što je još važnije, i profesionalizaciju.
Govoreći o tome šta bi trebalo da budu prvi zadaci vlade, Trbović je podsetila da se u prethodnom periodu nisu dogodila najavljena otpuštanja, posebno u javnim preduzećima, što svakako nije jednostavno, jer je reč o socijalnom pitanju, međutim, ukazala je, postoje neproduktivna radna mesta koja plaćaju građani.  Ona je istakla da se moraju rešiti neodrživi gubici, jer bez toga neće biti ni ulaganja u razvoj Srbije, dodajući da MMF nije neko “ko je zao” i ko preti, već institucija koju smo pozvali u pomoć kako bi se lakše izveli koraci koji jesu bolni, ali neminovni.
Kad je reč o budućnosti preduzeća u restruktiriranju koje država štiti od poverilaca do 31. maja, Trbović je ocenila da je to politička odluka, jer da je ekonomska, ta preduzeća bi davno bila u stečaju. Kad je reč o javnom sektoru, Trbović je skrenula pažnju na to da je u Srbiji godinama situacija takva da negde imamo preveliki broj zaposlenih, ali – nema dovoljno stručnjaka.
I oni koje imamo, dodaje, posle određenog vremena odu u privatni sektor, što zbog viših zarada, što zbog činjenice da žele da rade u više profesionalnom okružzenju.

U tom smislu, prema rečima profesorke Trbović, važno je da se obezbedi da ljudi koji se opredele za državnu upravu imaju mogućnost da napreduju na osnovu učinka, a ne na osnovu političkog opredeljenja, kao i da profesionalni napredak znači veću zaradu. “Trenutno je sistem ocenjivanja službenika takav da skoro svi dobijaju najvišu ocenu, a onda nema ni osnova da one koji lošije rade smenite i dovedete neke koji će raditi savesnije. To je, recimo, reforma koja bi trebalo da se desi i da se objektivnije ocenjuje rad državnih službenika”, rekla je Trbović dodajući da je u drugim zemljama jasno da i ako radite u školi ili bolnici – da ste državni službenici i predstavnik države.Ona je rekla da je potrebno i da se vremenom koriguju zarade i da to opet budu profesije koje je čast raditi, a način da se to omogući jeste da se reše problemi u privredi i javnim preduzećima i naprave mogućnosti da oni najobrazovaniji imaju adekvatnu zaradu.
“Kod nas vlada populizam kako svi zarađuju previše i da su svi neradnici, a to nije tačno. Mnogi rade i stručni su, pa bi trebalo da ih zadržimo i da ih imamo više. To sve ne može u mandatu jedne vlade, ali je potrebno krenuti tim putem”, ocenila je Trbović. Ona je istakla i da je važno da se ponovo izgradi poljuljano poverenje u institucije demokratije, da se jasno izlože planovi, da se redovno izveštavao preduzetim reformama, te da odlučivanje bude otvoreno i javno.

“Novi ministri bi ako je moguće trebalo da budu što stručniji u svojoj oblasti, da stvaraju timove i da profesija državnog službenika dobije na značaju u smislu stručnosti i odgovornosti”, rekla je Trbović. Ona je primetila da uprkos tome što bi svi voleli da vide jednu profesionalnu vladu često dolazi do kompromisa.
“Uvek bi svi voleli da vide profesionalnu vladu, ali, to, na žalost, nije moguće zato što se političari bore u kampanji i očekuju da dobiju određeno mesto u vladi, i onda onaj ko dobije mandat da je napravi mora da napravi kompromis između te dve težnje”, navela je Trbović i izrazila očekivanje da će i buduća vlada biti mešavina stručnjaka i političara, što je i najavljeno. Trbović se, takođe nada da će buduća vlada biti “učenija”, obrazovanija i sofisticiranija od dosadašnje, te da će kao minimum izabrati ljude koji nemaju sumnjive diplome.
Mora se, smatra Trbović, promeniti i odnos prema obrazovanju, da to nije socijalna politika, već politika u funkciji razvoja. Za početak bi trebalo istražiti ishode od obrazovnih institucija, koliko se ljudi zaista zapošljava, koliko brzo, prateći analize koje se rade u drugim zemljama.
Novu strategiju razvoja nauke koja predviđa da rezultati nauke imaju uticaj na privredu i društvo ocenila je kao iskorak, ukoliko se i sprovede u delo te i ova politika stvari u funkciju razvoja.
Kada je reč o nenaplativim kreditima, Trbović ističe da banke imaju pravo odlučivanja šta će raditi sa lošim pozajmicama.Trbović je istakla da bi trebalo razumeti banke koje ne žele da prodaju loše kredite investicionim fondovima po ceni koju su ocenile kao prenisku. S druge strane, fondovi kažu da kupuju “mačku u džaku” i zato je cena diskontna. Trbović je ukazala da za razliku od banaka, fondovi mogu da uđu u preduzeće koje ne otplaćuje kredit i da ga restrukturiraju dok se banke time ne bave.

Nova prognoza privrednog rasta naše zemlje koji je Evropska komisija podigla sa 1,6 na dva odsto za ovu godinu je dobra vest za Srbiju, izjavio je  profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Ðuričin ističući da će to podići naš kredibilitet u očima investitora i kreditni rejting.

Evropska komisija je u februaru prognozirala rast BDP-a Srbije na 1,6 odsto, a u najnovijem izveštaju prognoza je podignuta za 0,4 procentna poena.”Srbija je od 2008. prošla kroz tri sukcesivne recesije i 2015. je ponovo izašla iz recesije tako što je ostvarila privredni rast od 0,8 odsto. Projekcija za ovu godinu MMF-a su 1,5 odsto, a projekcije vlade dva odsto, pa ovo povećanje EK na dva procenta ide u susret projekcijama vlade i čini ih kredibilnim”, rekao je Ðuričin Tanjugu. Prema njegovim rečima, ovo ubrzanje privrednog rasta dolazi u godini ozbiljne štednje i fiskalne stabilizacije.”Mi smo prošle godine imali politiku rasta uz štednju, što se veoma teško ostvaruje. To je simboličan rast od 0,8 odsto, ali je značajan zato što govori o promeni trenda”, naveo je Ðuričin.

Kako kaže, drugi razlog za korekciju projekcije rasta naviše od EK jeste činjenica da ona procenjuje solidan nivo političke stabilnosti posle izbora, koji su obično faktor koji dovodi određenog nivao volatilnosti sistema.Ðuričin dodaje da su rezultati izbora takvi da pretpostavljaju visok stepen političke stabilnosti i nastavak reformi koje su započete u prethodnom periodu.
“Što se tiče razloga zašto je stopa rasta nešto veća prema novim korigovanim projekcijama, jedan od glavnih je svakako očuvanje kapaciteta i proizvodnje uz određeni nivo investicija Železare Smederevo, kao i efekat multiplikatora koji iz toga proizilazi s obzirom da je značajan broj preduzeća pod gravitacijom Železare. Tu se očekuje i rast malih i srednjih preduzeća i rast stranih direktnih investicija koji je posledica pretpostavljene političke stabilnosti”, naveo je on.
Ðuričin je rekao da, ipak, dva odsto još nije dovoljno za dostizanje EU.Prema projekcijama MMF-a za dostizanje dohotka EU potrebno je Srbiji da sve do 2030. ima godišnju stopu rasta od šest procenata.
“Ovo je dobar znak, ali je ta stopa rasta još nedovoljna za ostvaranje strategijskih ciljeva kojima težimo, a to je integracija sa EU. Bez konvergencije sa EU u privredi i bez kompatibilnosti sistema nema integracije sa EU i mislim da su toga svesni svi”, dodao je Ðuričin.
Prema poslednjim projekcijama, EK za 2017. godinu predviđa rast BDP-a Srbije od 2,5 odsto.

Nova prognoza privrednog rasta Srbije za 2016. koji je Evropska komisija podigla sa 1,6 na dva odsto je objektivna, izjavio je  profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju  i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihailo Crnobrnja. “To je dobra vest, pošto ne vidim potrebu da se EK udvara Srbiji”, rekao je Crnobrnja. On očekuje da će taj rast biti ostvaren u ovoj godini. Crnobrnja je napomenuo da je EK u prognozi privrednog rasta u 2016, na primer, smanjila projekciju Hrvatskoj, dok je nama povećala. “Procena EK je svakako objektivnija, nego kada je daju političari”, rekao je Crnobrnja i naglasio da se prognoza EK poklopila sa prognozom Vlade Srbije.

1 comment

Dodajte komentar
  1. 1
    Koja d Inn

    Ekonomija i privreda narocito , zavise od izvrsioca radnika, strucnjaka.
    Njihova opredeljenja su vazna pogotovo u ovoj fazi drustvenog prelaska na nove odnose ,tako
    da ekonomija sa zapada ne moze u ovom periodu da bude 100% kao u Evropi .
    Ona mora da se nalazi izmedju predhodne a da bude bliza Evropskoj/

+ Ostavite komentar