Biznis
20.10.2025. 15:35
Biznis
05.11.2025. 20:10
Đoko Kesić
U fokusu
"Evropa je u ekonomskoj krizi, samo što to niko nije objavio"
Da li se svet suočava sa novom ekonomskom krizom, posle one fatalne iz 2008. godine?
Ovu sumnju niko od ozbiljnih analitičara i poznatih agencija ne može da ospori. Zapravo reč je o najvećoj budžetskoj krizi u Evropi od finansijske iz pomenute 2008. godine koja je zahvatila čak devet zemalja članica EU, od kojih su neke među najvažnijim ekonomijama kontinenta. Reč je o visokom deficitu koji se pretvorio u surovu realnost za evropske zemlje u kojima živi oko 200 miliona stanovnika.
Najnoviji podaci o visini javnog duga po kreditnoj zaduženosti po BDP-u u važnim zemljama EU izgledaju ovako: najzaduženija je Grčka sa 153,6 odsto, slede Italija sa 135,3, Francuska 113,1, Belgija 104, Španija 101,8 i Nemačka sa zaduženošću iznad 60 odsto. Velika Britanija beleži dug po BDP-u iznad 100 procenata.
Dodatni problem pored veoma visokog javnog duga su politička nestabilnost, zapravo duboka politička kriza koja već dugo dovodi Francusku, kao drugu ekonomsku silu u EU, u pravi bezizlaz. Predsednik Emanuel Makron vlada Francuskom sa jedva 14 odsto podrške u biračkom telu, što je nezapamćeno u Petoj republici.
Sa političkom krizom suočava se i Nemačka. Fridrih Merc, nemački kancelar i lider CDU-a, suočava se sa rastućom popularnošću desničarske Alternative za Nemačku, koja će kancelara i njegovu vladajuću koaliciju, po rezultatima kredibilnog ispitivanja javnog mnjenja, poraziti na narednim izborima. U tom kontekstu u nekim uticajnim krugovima ujedinjene Nemačke zagovara se zabrana AFD-a.
Iz AFD-a poručuju da kancelar Merc pokazuje državničku nesposobnost, "država je u sve većim dugovima, a dovedena je i u međunarodnu izolaciju po pitanju geostrateškog vođenja zemlje i izolaciju izvan zapadnog mehura“.
Italija je u delikatnoj situaciji. Zbog suzbijanja deficita u 2023. godini pokrenut je mehanizam koji nije dao rezultate. Sa državnim dugom koji je dostigao nivo od 135,3 odsto BDP-a, Italija je dobila i najkraći rok za ispravku – samo do 2026. godine. Deficit je drastično smanjen, međutim, ograničenje rasta javnih rashoda donelo je smanjenje investicija u infrastrukturu u zemlji, zdravstvo je na granici održivosti, zemlja je ušla u recesiju.
Stanje nije ništa bolje u Belgiji, Austriji, Poljskoj, a tek u Slovačkoj, Rumuniji, Hrvatskoj... Većina ovih zemalja uvela je mere štednje u javnoj potrošnji koje su preslikane posle krize nastale 2008. godine, što može da produbi recesiju u najvažnijim ekonomijama EU, a što može dovesti do političkih kriza, kao što se već dogodilo u Francuskoj.
Profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić objašnjava da je ozbiljna razlika u tome kako ekonomsku krizu podnose male i nedovoljno razvijene zemlje kao što je Srbija, i velike ekonomije.
"Najbolji primer su Japan i Sjedinjene Američke Države. SAD imaju dolar koji je još dominantna svetska valuta i oni praktično nemaju nikakav problem sa tim koliko je učešće javnog duga u BDP-u.
Japan već decenijama ima javni dug 200 procenata, u odnosu na BDP. To za njih nije ozbiljan problem jer 90 procenata je bio unutrašnji dug. Oni to drže pod kontrolom. Visoko razvijene zemlje to relativno lako servisiraju. Male zemlje, poput Srbije, o tome moraju izuzetno da vode računa. Jer nije samo da će imati problema sa vraćanjem duga, nego će zapravo imati problema kod kreditnog rejtinga. Velike banke ili razvijene zemlje uvek postavljaju pitanje da li će zadužene male zemlje moći da servisiraju taj dug. To znači da moraš imati visoku spoljnotrgovinsku razmenu, da imaš suficit u odnosu uvoza izvoza. Ta pitanja su posebno prisutna kada uđeš u ekonomsku krizu, u kojoj se danas nalazi većina zemalja sveta“, objašnjava profesor Savić.
Na našu primedbu da su zemlje EU u bliskoj prošlosti te monetarne probleme rešavale štampanjem novca, profesor Savić podseća da preterano velika primarna emisija najčešće dovodi do visoke inflacije. To je i Srbija iskusila ’90-ih godina na sopstvenoj koži.
"Inflacija ispod 10 procenata uglavnom se može kontrolisati. Kada pređe tu crtu, inflacija se ubrzava. Na kraju krajeva bile su velike svetske ekonomske krize od 1929. godine, 1973. pa 2008, sve su one imale za podlogu između ostalog i to što su zemlje pokušavale da rešavaju probleme emitovanjem hartija od vrednosti, štampanjem novca itd. Međutim, to pre ili kasnije dođe na naplatu. To nikako nije rešenje. Jeste kratkoročno, ali dugoročno nikako nije.
Danas većina zemalja EU, koje su evidentno u ekonomskoj krizi, nema sirovina, nema energente. Ovo što rade sa Rusijom, isključivanjem Rusije iz energetskog programa, da moraju da kupuju skuplje energente iz Amerike ‒ jeste klasično pucanje samom sebi u nogu. Njima su izgleda u ovom trenutku primarniji politički interesi, da Zapad vodi rat protiv Rusije. Imaju svoju ideju kako mogu da ruše, slome i da savladaju Rusiju i da prisvoje veliku sirovinsku bazu koju Rusija ima. One se drže narativa Madlen Olbrajt, koja je pre skoro 30 godina, kao državni sekretar SAD, rekla da veliko bogatstvo koje Rusija ima u Sibiru ne pripada samo Rusiji, već da pripada celom svetu. Evropa je to izgleda shvatila bukvalno, misleći da će Rusija pasti na kolena i da će oni praktično doći u posed tih velikih rudnih bogatstava i da će moći još da dobijaju jeftinije sirovine, odnosno jeftiniju naftu i gas. Ali, potpuno sam siguran da su pravili račun bez krčmara jer to su probali i Napoleon i Hitler. A obično kod Rusa to bude tako. Kad se upali ratna mašina, Rusi obično završe ili u Berlinu ili u Parizu, dokle će sada stići ‒ ne znam.
Svet
04.11.2025. 21:15
"Moguć probni rok za buduće članice EU, da se ne pokažu kao trojanski konj Rusije"
U svakom slučaju, to je samoubilačka politika EU. I ne bi bio problem kada bi sada taj kolektivni Zapad zaista bio kolektivni Zapad, ali Evropa trpi štetu. Odrekli su se jevtinih sirovina, jevtine energije, i velikog ruskog tržišta. To je ipak velika zemlja sa velikim brojem stanovnika. Istovremeno, Evropa, pored Rusije, ima ništa manji pritisak i od SAD, koje su im nametnule enormne carine na izvoz u Ameriku. Evropa se suočava i sa trećom moćnom ekonomijom – to je Kina. Evropska unija se veoma dobro razvijala u periodu globalizacije, kada je Kina još bila slaba, gde je cena radne snage bila izuzetno niska, gde je bila kombinacija eksploatacije i koncentrisane moći – političke, ekonomske i vojne ‒ u rukama rukovodstva Kine, gde se nisu poštovale ekonomske norme, gde je radni dan trajao ne osam, već 10, 12 sati ili koliko je trebalo. Evropa je iz Kine dobijala izuzetno jeftine komponente, sklapali na primer automobile i neke druge proizvode u EU i prodavali ostalom delu sveta pa i Americi, Kini... To je bila tajna njihovog uspeha, zajedno sa jeftinim ruskim energentima. Sada se sve promenilo. Niti više ima one liberalne Amerike kojoj su mogli da plasiraju kako su šta hteli, naprotiv sada imaju carine i razna ograničenja. Niti više ima jeftine Kine. Kina je sada postala ozbiljna zemlja. Kina pravi fabrike u kojima se, na primer, električni automobili prave kvalitetnije i bolje, sa mnogo većom opremom, a sa nižom cenom nego u Nemačkoj. Nema više ni Rusije. Prosto nema onih jeftinih energenata i tržišta.
Biznis
30.10.2025. 18:45
Misija MMF-a u Srbiji: O NIS-u, inflaciji, BDP-u...
Evropskoj uniji neka je bog u pomoći. Oni nisu razumeli u kom pravcu ide svet. Mi smo deo Evrope, mi smo dobro povezani sa Evropskom unijom, zbog činjenice da je Nemačka naš najveći spoljnotrgovinski partner... U nemačkim fabrikama radi nekoliko stotina hiljada naših radnika, najznačajniji strani investitori u Srbiji su Nemci. Najveći broj stranih fabrika otvorenih u Srbiji je nemačkog porekla. I zato je za nas vrlo važno da ta lokomotiva Evrope počne ponovo da funkcioniše. Ali kako sada stvari stoje, Evropska unija je ’napadnuta’ i sa istoka, odnosno ruske strane, i sa zapada od Amerike i sa kineske strane“, objašnjava profesor Savić.
Naš sagovornik objašnjava da je prvi ozbiljan signal da u EU postoji nešto trulo odlazak Velike Britanije iz EU.
"Tada sam rekao ’neka je bog u pomoći Evropskoj uniji jer Britanci napuštaju brod koji tone’. Britanci uglavnom na vreme vide budućnost, oni su, kako bih rekao, ideolozi sveta. Amerika izvršava, a Britanci formulišu šta treba. Kao što to izgleda radi Izrael. To su nekakva dva pola. Izrael je mala zemlja, Velika Britanija nije, ali uticaj i Izraela, a posebno Velike Britanije na Sjedinjene Američke Države je ogroman. Kada su oni otišli iz EU, svako ko je razmišljao dugoročno mogao je da razume da se nešto u Evropi debelo sprema.“
Profesor Savić kaže da je svet, posebno Evropa, ušao u ekonomsku krizu samo što to niko nije objavio. Ova kriza nije globalna, kao što je bila ona 2008. godine, koja nije ostavila na miru nijednu zemlju sveta.
"U aprilu mesecu 2010. godine bio je skup G20 u Londonu, gde je analizirano stanje svetske privrede i donete su mere. Tada je izgovorena važna rečenica – nad svetom se nadvila globalna opasnost, dakle svetu trebaju globalne zajedničke mere.
Kakva je bila klima na tom savetu G20 u proleće 2010. godine gde su bile Rusija, Kina, Amerika i svi redom? Šta je danas ostalo svetu? Da se svet potpuno polarizovao na Zapad i na Istok, pri čemu Istok nije jedinstven, postoji i BRIKS i čuda. Ne postoji čvrsto zajedništvo. Naprotiv. Svet ne samo da je ekonomski i politički suprotstavljen, svet između sebe ratuje. To je nešto što svakog normalnog čoveka mora da zabrine. Zbog toga ne očekujem da će iz ove situacije lako da se izađe. Zašto? Na primer, Evropa ne odustaje od koncepta da uništi Rusiju. SAD se kao kolebaju na koju će stranu, ali istorija nas nečemu uči“, podseća naš sagovornik.
Kažemo da prosečan ljudski um danas u svetu strahuje od velikog, ali prvenstveno od nuklearnog rata?
"Ne verujem. Mislim da je većina ljudi, pogotovo predsednika velikih zemalja, potpuno svesna činjenice da nuklearni rat znači da će biti nuklearna zima na planeti Zemlji. On se ne bi završio samo bombardovanjem, ne znam ni ja, Amerike ili Evrope ili Rusije ili Kine. On bi se završio zaista svetskom kataklizmom.
Taj strah o kojem pričamo proizilazi iz toga da Evropa preti velikim regionalnim ratnim sukobom sa Rusijom i da će Rusija biti prisiljena da upotrebi nuklearno oružje. Neće to Rusija nikada da uradi, zato što do nuklearnog rata ima mnogo stepenica. Znači da Rusi konvencionalnim oružjem mogu da razlupaju te evropske zemlje kao kante. A u globalnom nuklearnom ratu nema pobednika, ne možeš ti uništiti druge, a da ne budeš uništen.
A što se tiče ekonomske krize, ja nažalost nemam mnogo optimizma za Evropsku uniju i naravno i za Srbiju jer vode najgoru politiku ekonomsku, a rekao bih i politiku uopšte. Oni zapravo ne znaju šta rade. Meni to izgleda kao kada si imao neke ljude koji su bili veliki fudbaleri i prođe 10-15 godina, a oni i dalje igraju fudbal. Ne razumeju da je prošlo 20 godina. Meni tako izgleda Evropska unija. Oni imaju to rukovodstvo koje zapravo i nije rukovodstvo u pravom smislu te reči. Tamo se ne zna ni ko pije ni ko plaća. Imaju te koji su nadležni za ’nešto’, ali je u suštini jedna veštačka tvorevina koja je napravljena vrlo smišljeno i vrlo ciljano. To je počelo sa Robertom Šumanom kao zajednicom Nemačke i Francuske za ugalj i čelik. Završilo se danas sa političkom zajednicom 29 zemalja od kojih svaka vuče na svoju stranu.
Koliko sam ja razumeo tu ideju, pošlo se od toga da su se u 20 godina na teritoriji Evrope vodila dva svetska rata, strašna katastrofa. Pa je ova zajednica stvorena sa idejom da se više ne ratuje u Evropi. Taj cilj je ostvaren, ako se izuzmu raspad SFRJ, pa Kosovo i bombardovanje SR Jugoslavije. Međutim, EU je prošla kroz takozvano zlatno doba, do raspada istočnoevropskih zemalja. Pa i ’90. godine kada su oni zapravo još baštinili tržište i još je postojao entuzijazam zemalja koje su htele da uđu u Evropsku uniju. Međutim, naročito posle ekonomske krize iz 2008. godine, a posebno danas u ovoj situaciji. Evropska unija nije više dobro mesto za život. Jeste, imaš neke olakšice, trenutne, i to je nešto. Barem da te neko ne pritiska. Ja se čudim Srbiji. Ti si na evropskom putu pa šta god nam radili u životu i postavljali uslove, kakve niko nije imao, pa ovo sa Kosovom, Republikom Srpskom, pa sa Crnom Gorom, pa sa NIS-om što se danas dešava. Ali to je taj evropski put Srbije koji ti, u suštini, ne garantuje ništa na duži rok, ali olakšava ti život koliko-toliko u kraćem periodu. Ali ja uopšte ne verujem u Evropu kao neku celinu.
Bojim se da EU nema budućnost, budućnost je prošla davno, i da zapravo sve ovo što danas rade, možda je teška reč, ali podseća na čoveka koji je smrtno oboleo. Već smo rekli, oni su na udaru i Rusije i Sjedinjenih Američkih Država i Kine, praktično tri najvažnija pola u svetu. I oni nekako između toga pokušavaju da nađu svoj prostor. Ali se bojim da se teško ili slabo snalaze u svemu tome. I da će, posmatrano globalno po ovim celinama, imati veće probleme nego što ih ima Rusija“, kaže profesor Savić.
I šta sada Srbija može da očekuje? Neke fabrike su iz Srbije otišle, ali sagovornik "Ekspresa“ ipak misli da to neće biti masovno iz dva razloga.
"Prvo, srpska privreda, odnosno Srbija je još dobro mesto za strane direktne investicije. Drugo, država je razumela da joj nikako ne može odgovarati masovni beg, masovni odlazak investitora i vrlo je raspoložena da izađe u susret nekim stimulacijama. Na kraju, pre neki dan je u Staroj Pazovi otvorena savremena fabrika, nisu u pitanju ’motači kablova’, čini mi se da prave elektronske pasoše, lične karte i ne znam šta još. To je viši nivo. I video sam predstavnika ’Milbauera’ kako je govorio da je prvo otvorio jednu fabriku, za koju je mislio da će trajati nekoliko godina, pa je posle toga napravio i drugu. Ali je vrlo ohrabrujuće bilo kada je rekao da ga nervira ova rupa između ove dve fabrike, pa će morati i treću da otvori. Lepa stvar i zbog tog optimizma, kako nas gledaju stranci, da je Srbija još mesto gde se može zaraditi i gde vredi ulagati.
A sa druge strane, važno je što više nije u pitanju ’motanje kablova’. To je taj srednji nivo, dolaze strane fabrike sa najvišim nivoom haj-tek industrije... Ovo što se dešava u Srbiji je ulazak u zreliju, bolju fazu za Srbiju u kojoj dolaze fabrike koje angažuju ozbiljne tehnologije, gde zapošljavaju visoko kvalifikovane ljude. I ne samo što će biti veće i bolje za Srbiju, nego što ti zadržavaš te ljude u Srbiji, ne odlaze u svet.“
Postoji, međutim, i narativ da strane fabrike ekstraprofit odnose u svoju zemlju.
"Ja kažem ‒ kako ko. Neki ulažu, evo ’Milbauer’ ulaže. A neki ne ulažu. Koja je razlika između neke domaće kompanije koja zaradi veliki novac i taj novac uloži u neku stranu banku. Isto se i on ponaša kao i stranac. To je njegov profit. Nije realno očekivati da oni investiraju u Srbiji.
Ima tu i socijalnih problema. Fabrike u nekim gradskim sredinama kao što su Novi Sad i Beograd daju izuzetno visoke plate. Loše, niske plate su po ruralnim područjima, u siromašnoj Srbiji. To jesu male plate, ali to je ipak posao, to je ipak zarada. To je bilo davno, ’Leoni’ je otvorio fabriku u Prokuplju, prva fabrika posle ne znam koliko godina otvorena, gde je jedna gospođa sa malim detetom htela Vučiću da poljubi ruku. Ona je rekla – ovo je prva plata posle ne znam koliko godina koju sam dobila. Bez obzira što je ona tada bila niska. Ali tamo pre nije bilo nikakve plate. Sve ima svoje mesto. Naravno, ovo je teško vreme, i da ti u tako teškom vremenu dođe neka fabrika u Srbiju, to je dobra, izuzetna, stvar za Srbiju“, objašnjava profesor Savić.
Biznis
23.10.2025. 19:10
Strane direktne investicije u Srbiji prepolovljene
Pričamo sa profesorom Savićem i o skorašnjoj izjavi nemačkog kancelara Merca da je Zapadni Balkan interesna sfera EU. Profesor Savić kaže "na Zapadu ništa novo“.
"Pa te Nemce smo dva puta ispratili odavde, nažalost uz velike žrtve. To je u najmanju ruku nekorektno od jednog kancelara, s obzirom na pomenutu hipoteku. Oni Srbiju, najveću zemlju na Zapadnom Balkanu, doživljavaju zapravo kao poligon na kome vežbaju. Kao dvorište u kome mogu praktično da urade šta god hoće. Srbiji mogu da obećaju šta god hoće i da joj nikada ne ispune to što su obećali. A od Srbije očekuju da slepo sledi evropsku politiku. A mi smo daleko od Evrope kao nebo od zemlje.“
Pričamo s profesorom Savićem kako je neki od starogrčkih mislilaca rekao da je "rat otac mnogo čega dobrog“. Da li sa tim komunicira činjenica da su zemlje EU, od Francuske, Italije, Nemačke, Češke počele da ulažu u vojnu industriju? Koliko vojna industrija može brzo da napravi profit i da podigne zemlje iz učmalosti u kojoj su sada?
On podseća da je najbolji primer ono je što je Hitler uradio. Hitler je naoružavao Nemačku razvijajući vojnu industriju.
"Statistički, to je izuzetan rast. Znači BDP zemalja koje tako rade bi rastao nenormalnom brzinom. Zapošljavao bi neke ljude, budžet bi se punio, porezi i sve to. Ali je pitanje koji je smisao svega toga. Jer sve to će zapravo da se uništi. Nemci su do 1942-1943. porobljavali svet i tada im je išlo dobro. A posle toga došla je katastrofa. Naravno, moguć je neki rat Rusije i Amerike, ali raketama, ne pešadijom i tenkovima. Naravno, u ovoj situaciji rat, odnosno ratne porudžbine im dobro dođu za neke zemlje u kojima se ne ratuje, ne da ruši privredu. Ljudi kada to komentarišu kažu – dobro, sada raste vojna industrija. Pa jeste visok BDP, ali prilično veliki deo tog BDP-a ne ide na život i standard ljudi, nego ide na besmisleno naoružavanje i trošenje tog oružja i municije. Ratna privreda uvek pokrene ekonomiju jer to zaposli i neke druge delatnosti, a dobro dođe zemljama da ih prene iz neke situacije, odnosno da krenu u ekonomski oporavak. Ali ako situacija u svetu izmakne kontroli, što se sada dešava, ako se to nastavi, to neće biti dobro nikome. Mislim rat ako krene...“, upozorava profesor Savić.
Evropa će 2025. godine uložiti 381 milijardu evra u proizvodnju naoružanja i vojne opreme. Analiza Goldman Saksa kaže da na svaki uloženi evro donosi samo 50 evro centi rasta. Ekonomija Nemačke, kada bi ukinula ustavnu zabranu zaduženja da bi kupila tenkove, rasla bi za jedan procenat godišnje. Nemačka je postala četvrti vojni potrošač u svetu. Evropa je u 2024. godini potrošila rekordne 343 milijarde evra za odbranu. Investicije u oružje porasle su za 42 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Prema procenama Stocholm Internacional Face Research Instutute-a, ako zemlje NATO-a do 2035. godine ulože u NATO budžet pet odsto BDP-a, tada bi ukupni NATO izdaci porasli do 4,2 biliona dolara 2035. godine.
Istovremeno, Goldman Saks upozorava da bi pomenuta sredstva uložena u infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo, podstakla znatno veći privredni rast zemalja EU.
Časopis "Biznis i finansije“ (broj 238, oktobar 2025), bavio se analizom odluke vodećih evropskih zemalja da umesto automobila proizvode topove, borbena vozila i naoružanja uopšte. Kina je zapravo uništila evropske proizvođače automobila jer su njena vozila kvalitetnija u svim performansama, a cene su niže.
"Srećom, zaratilo se u Ukrajini, pa se evropskim proizvođačima automobila ukazao tračak nade. Spasonosno rešenje je preorijentisati se na proizvodnju oružja i vojne opreme... Nemačka vlada planira pozajmiti 500 milijardi evra i uložiti ih u modernizaciju vojske, dok istovremeno EU nudi članicama 150 milijardi evra kredita za ulaganje u vojsku.
’Buba’, najpopularnije vozilo, čedo Adolfa Hitlera, koje je pre rata proizveo ’Porše’, poslužila je kao osnov za proizvodnju vojnog amfibijskog vozila“, piše "Biznis“.
Danas se "Folksvagen“ vraća tim korenima. Fabrika MAN je u vlasništvu "Folksvagena“, ima zajedničku firmu sa kompanijom Rheinmetall, jednim od najvećih evropskih proizvođača oružja.
"Folksvagen“ nije jedini automobilski gigant koji se vraća vojnim korenima. Francuski "Reno“, koji je početkom 20. veka među prvima proizvodio tenkove i motore za borbene avione, danas ozbiljno razmišlja da se upusti u proizvodnju dronova sa ukrajinskim kompanijama, gde bi se proizvodnja organizovala u Ukrajini. Istovremeno nemačko-francuska kompanija KNDS kupila je od francuskog "Alstroma“ bivšu fabriku tramvaja u Nemačkoj. Umesto tramvaja planiraju proizvodnju tenkova "leopard 2“ i vojnih transportera.
Češka automobilska industrija upala je u krizu, ali proizvodnja oružja i municije cveta. "Škoda auto“, koja zapošljava 41.000 radnika, najavila je otpuštanje 15 odsto njih. Češka je još pre Prvog svetskog rata imala snažnu industriju naoružanja. Iskustvo im ne nedostaje. "STV grup“, jedan od najvećih proizvođača municije u Češkoj, najavio je zapošljavanje novih 1000 radnika.
Tek u SAD, obnovljena je i osavremenjena proizvodnja naoružanja i vojne opreme. Amerika ima gigantsku proizvodnju pa namerava da obori cenu oružja i ratne opreme u Evropi, što bi opet zemlje EU dovelo u finansijski škripac.
Istina je da su sve automobilske industrije u svetu, pa i naša "Zastava“, paralelno proizvodile naoružanje i vojnu opremu. Poznato je da "Rols-Rojs“, "Micubiši“, "Porše“ imaju primarnu proizvodnju avionskih motora. To nije nikakva novost. Nema sumnje, svet, ali prvenstveno EU (Rusija to mora, u ratu je), ubrzano se naoružavaju. Krucijalno je pitanje koje postavlja profesor Savić – čemu to služi? Iskustvo nas upućuje na nauk da su ekonomske krize uglavnom izazivale velike ratne sukobe. Da li će i ova, ne baš velika kriza, učiniti isto?
Narativ EU, prvenstveno "koalicija voljnih“, pokazuje da se spremaju, pod plaštom odbrane Ukrajine, za rat s Rusijom. Što znači da je svet pred novim globalnim ratnim sukobom!
Biznis
20.10.2025. 19:42
Da li će od 1. januara 2026. biti zabranjen uvoz ruskog gasa i kako će to uticati na Srbiju?
Svet
03.11.2025. 20:10
Tramp tvrdi da Rusija i Kina sprovode nuklearne testove
Komentari
