Biznis
22.07.2024. 04:05
Biznis
29.07.2024. 17:00
Marko R. Petrović
O ovome se priča
Srbija na struju: Koliko će koštati i kakve su performanse "fijata grande panda"
U sve žešću utakmicu na svetskom tržištu električnih automobila od pre nekoliko dana uključila se i Srbija.
Dve godine nakon što je okončana proizvodnja “fijata 500 L“, sa traka kragujevačke fabrike automobila sišli su prvi primerci novog modela koji će biti proizvođen u dve verzije – hibridnoj i u potpuno električnoj varijanti.
U ponedeljak 22. jula svečanom ceremonijom zvanično je obeležen početak proizvodnje električne “fijat grande pande“ na novim proizvodnim linijama fabrike “Stelantis“ u Kragujevcu.
Početak serijske proizvodnje očekuje se za, otprilike, dva meseca.
Srbija bi tako trebalo da postane prva zemlja sa finalnom proizvodnjom električnih vozila na Balkanu. I pored toga, naravno, “grande panda“ neće biti srpski automobil jer većina komponenti ne potiče iz srpskih fabrika.
No, to nikako ne treba da umanjuje značaj onoga što se dešava u Kragujevcu. Oko dve godine trajalo je prilagođavanje kragujevačke fabrike sa konvencionalne na inovativnu proizvodnju automobila.
Linije su automatizovane i robotizovane, i na njima trenutno radi oko 1000 ljudi.
Početak serijske proizvodnje otvoriće vrata za mnogo veći broj zaposlenih.
Sa proizvodnih traka u Kragujevcu najpre će silaziti električna, a najavljena je i hibridna verzija automobila.
“Fijat grande panda“ pripada B segmentu automobila.
U hibridnoj verziji, početna cena biće manja od 19.000 evra, a u električnoj verziji, sa dometom od oko 320 kilometara, ispod 25.000.
Na povoljniju cenu uticaće, svakako i subvencije koje će da daje država, a koje će, kako je najavio predsednik Srbije, biti u vrednosti od 5000 evra.
Vučić je na ceremoniji u Kragujevcu poručio i da bi Vlada Srbije i sve lokalne samouprave u zemlji trebalo da kupuju domaći automobil, električnu “grande pandu“, najavljujući da će svakog kupca država subvencionisati sa 5000 evra.
“Mi svi u Srbiji moramo da vodimo računa, ovo je naše dete, mi moramo da vodimo računa o tom automobilu, da završimo sa kombinacijama, nemojte uzimati od drugih, uzmite ono što je domaće, napravljeno u Kragujevcu, time pomažete napredak naše industrije, time pomažemo da ovde ljudi mogu da dobiju posao. Ovde će raditi 2000 Kragujevčana, 7000 ljudi će zavisiti od ove fabrike", poručio je Vučić.
On je ispričao kako je pre 13 godina bio u Japanu i da su ga tamo vodili u fabriku “Tojote“, nedaleko od Nagoje. U tom gradu su više od 90 odsto vozila na ulicama bila upravo vozila “Tojote“.
“Više od 90 odsto vozila bila su ’Tojotina’ vozila jer su hteli da podrže svoju fabriku, u Hirošimi 60 odsto vozila su ’mazde’ jer je iz tog grada, pa koga da podržimo ako ne svoje?“, upitao je Vučić.
Istakao je da je Srbija dala 48 miliona evra za fabriku u Kragujevcu, kako bi radnici imali posao, a BDP rastao.
“Sledeće godine imaćemo 0,5 odsto rast samo zahvaljujući ovoj fabrici. Samo za to računajte da će svaki građanin imati za dva odsto uvećanu platu otprilike, samo za ono što uradi ’Stelantis’“, naveo je predsednik.
Baš zbog toga, kako je rekao, moramo da budemo dobri domaćini i pokažemo patriotski duh, da poštujemo našu robu koju je napravio naš radnik.
Na početku govora Vučić je podsetio na teške razgovore pre dve godine, štrajkove, period kada je fabrika išla na hlađenje, a radnici na obuku u inostranstvo.
“Ti razgovori nisu bili nimalo laki, ali sam znao da pokušavajući da podignem njihovu veru u ’Fijat’, ’Stelantis’, da to radim podižući veru i u budućnost i prosperitet naše zemlje. Danas, kada prikazujemo ovaj prelepi automobil, mi se pripremamo za neki sledeći automobil. Ako ne budemo uspešni u ovome, nećemo imati sledeću priliku“, poručio je Vučić.
Primetio je, međutim, da se kasni sa postavljanjem električnih punjača.
“Da bi ljudi počeli da kupuju električne automobile, punjači bi trebalo da budu svuda oko nas. Do kraja godine imaćemo ih 116, a treba da imamo 5116, jer za pet godina u Evropi neće biti drugih automobila, osim električnih“, kazao je Vučić.
“Borićemo se da dočekamo sledeći automobil u Kragujevcu, da dočekamo i leteći taksi sa ’Stelantisom’ i da električne punjače postavimo po celoj Srbiji“, rekao je Vučić.
Istina je, doduše, da stanje sa električnim punjačima, makar duž glavnih međunarodnih saobraćajnica kroz Srbiju, nije toliko loše jer na većini benzinskih stanica postoje punjači, i to oni “brzi“. Stanje, naravno, uvek može da bude bolje i nema sumnje da će se u budućnosti tome posvetiti dužna pažnja.
A šta će proizvodnja električnih automobila još doneti Srbiji? Na koji način će ovo da utiče na domaću industriju?
Darko Gigić, glavni i odgovorni urednik revije ’SAT plus’, rekao je u specijalnoj emisiji RTS-a da je za početak lepo da u Kragujevcu nešto počinjemo da proizvodimo posle izvesnog vremena.
“Ono što je jako lepo jeste to da ćemo proizvoditi nešto što je tehnološki najmodernije što ’Fijat’ sada može da ponudi. Model ’500 L’ bio je dobar porodični automobil, ali nije bilo najmodernije i tehnološki najnaprednije od ’Fijata’. Ovog puta to jeste, pogotovo ova električna verzija ’grande pande’“, kaže Gigić.
I Ivan Nikolić, urednik biltena “Makroekonomske analize i trendovi“, slaže se da je ovo odlična vest koja je dugo očekivana.
“S ovim novim modelom dobijamo novi podstrek u automobilskom sektoru proizvodnje. Ako krenemo od neke pretpostavke da ćemo u prvoj godini proizvodnje ponoviti taj uspeh sa prethodnim modelom ’500 L’, govorimo dakle o nekom nivou proizvodnje od 110.000 komada proizvedenih, onda bismo u tom okviru mogli da računamo da bi pozitivan doprinos u toj godini na bruto domaći proizvod kao krajnji rezultat bio do jednog procentnog poena, što je zaista sjajno. To bi značilo i prirast ukupne industrije od pet odsto u toj godini. To bi bio potpuno jedan preokret pozitivan i jedan novi zamah“, rekao je Nikolić za Blic TV.
Inače, model “500 L“ je za 10 godina proizveden u između 600.000 i 650.000 primerka. Od tog broja, oko 550.000 prodato je u Evropi bez Srbije, a oko 40.000 u SAD, Kanadi i Meksiku.
Performanse
Što se dimenzija tiče, “grande panda“ je porasla u odnosu na prethodnika, “pandu“ treće generacije, i sada spada u automobile B segmenta ispod četiri metra dužine. Ipak, izdvaja se od ostalih automobila u svom segmentu zahvaljujući jedinstvenoj kompaktnosti koju omogućava njegova mala veličina (3,99 metara dužine, 1,57 metara visine i 1,76 metara širine), dok prtljažnik ima zapreminu od 361 litra.Na početku će “fijat grande panda“ biti dostupna sa potpuno električnim pogonom i hibridnom tehnologijom.Električna “grande panda“ biće pogonjena elektromotorom od 113 KS (83 kW).Kako se navodi, automobil ima domet od 320 kilometara sa jednim punjenjem, prema WLTP standardu. Energija se skladišti u bateriji kapaciteta 44 kWh.Spiralni kabl za punjenje izdvaja se kao jedno od najinovativnijih rešenja, čineći iskustvo punjenja lakšim i urednijim, kažu u “Fijatu“.Podsećaju da je “grande panda“ prvo vozilo na tržištu koje uključuje integrisani kabl za punjenje, koji se uparuje sa standardnim onboard punjačem do sedam kilovata.Što se tiče hibridnog modela, hibridni pogon činiti 1,2 benzinac sa 102 KS (75 kW), elektromotor od 28 KS (21 kW) i 48-voltna litijum-jonska baterija.Menjač je automatizovani, šestostepeni sa duplim kvačilom.
Glavna razlika između “500 L“ i “grande pande“ je, međutim, osim u tehnologiji, i u ceni. Prethodni model koji je sklapan u Kragujevcu bio je gotovo dvostruko jeftiniji.
Ukoliko bi izvoz “grande pande“ bio makar na nivou onog koji je imao “fijat 500 L“, nije teško izračunati koliki bi to dobitak bio.
Dakle, ukoliko bi na inostrano tržište otišlo oko 600.000 “grande panda“ po prosečnoj ceni od oko 20.000 evra, to bi bio izvoz vrednosti veće od 12 milijardi evra.
No, benefit od pokretanja proizvodnje električnih automobila neće biti samo u tome što će to potencijalno da bude dobar izvozni proizvod. Mnogo važnije je što bi pokretanje proizvodnje ovog modela moglo da dovede neke nove investitore, nove proizvođače u tom segmentu. I to je u suštini najveći benefit i najveća korist koju bi Srbija i srpska ekonomija mogli da imaju.
“Grande panda“ će, ipak, i te kako morati da se bori za svoje mesto jer konkurencija u segmentu kojem pripada je vrlo ozbiljna. Ona dolazi i iz same “Stelantis grupe“ u vidu električnog “sitroena C3“, ali još više sa Dalekog istoka, odnosno od kineskih proizvođača. Procenjuje se, naime, da će do 2030. godine svaki treći automobil na globalnom tržištu pripadati nekom od kineskih brendova, kao i da će u tom trenutku svaki drugi prodati auto biti električni ili plug-in hibrid.
“Kina je danas superiorna kada je reč o proizvodnji električnih vozila, a kada je reč o evropskom tržištu – najveći konkurentski pritisak kineski proizvođači mogu da stvore u segmentu vozila kakva će se proizvoditi kod nas, a to su automobili za ’masovno tržište’“, istakao je početkom jula u razgovoru za “Biznis.rs“ profesor Ekonomskog fakulteta Dušan Marković, koji već deceniju unazad prati razvoj kineskih korporacija i njihov položaj u globalnoj areni.
A ta kineska superiornost u oblasti električnih i plug-in hibrida, kako je objasnio, između ostalog, potiče od potpune kontrole proizvodne tehnologije, pogotovo kada je reč o početku lanca snabdevanja, odnosno preradi litijuma i proizvodnji baterija i anoda za baterije.
On je u studiji “Uloga kineskih kompanija na svetskom tržištu“ ukazao i na to da je kineska auto-industrija ušla u treću fazu razvoja, posle prve koju su karakterisali pokušaji saradnje sa stranim partnerima u formi zajedničkih ulaganja i druge, kada se išlo na akvizicije stranih kompanija.
“Treći period počinje krajem druge i početkom treće decenije 21. veka, koji se odlikuje ekspanzijom segmenta ’zelenih vozila’, digitalizacijom, promenom regulative i političkim tenzijama“, rekao je Marković na predstavljanju studije.
“Stelantis“ je uspešno ispunio obećanje dato pre dve godine, rekao je izvršni direktor kompanije Karlos Tavareš, po čijim je rečima “Fijat“, sa više od milion i po prodatih automobila godišnje, brend broj jedan od 13, koliko ih posluje u sastavu te multinacionalne korporacije, četvrte po obimu proizvodnje u svetu.
Tavareš je kazao da je, zbog kineske ofanzive, konkurencija na evropskom tržištu velika i da je “Stelantis“ spreman za borbu, da uloži “mnogo para“, stvori dobru tehnologiju i pokaže da je “ozbiljna i opasna konkurencija“.
Evropska komisija je, inače, uvela dodatne carine za svakog od kineskih proizvođača, a u odnosu na rezultate istrage o korišćenju državnih subvencija.
Tako se kineski državni proizvođač SAIC suočio sa najvišom carinom od 38,1 odsto, “Geely“-ju je razrezano 20 odsto carine, dok se na vozila BYD-a primenjuje carina od 17,4 odsto. To su, doduše, privremene takse, koje će se primenjivati četiri meseca, ali u svakom slučaju idu “Stelantisu“ naruku, s obzirom na to da će se “grande panda“ iz Kragujevca najpre prodavati na tržištima Evrope, Afrike i Bliskog istoka, ali će biti ponuđena i kupcima širom sveta.
Da li će stići i do Amerike? Nije nemoguće. A i tu će imati prednost u odnosu na Kineze jer su SAD uvele carine od 100 odsto na kineske električne automobile.
Vesti
22.07.2024. 00:34
"Svakom kupcu električnog automobila poklon 5.000 evra"
Komentari
