GRAĐANI (NE) VERUJU BANKAMA: Plati pa tuži !!!

Klijenti banaka najčešće se žale zbog povećanja kamatnih stopa, deviznog kursa,  i vraćanja depozita

Jasno je da dugovi moraju da se vrate, ali za tešku finansijsku situaciju privrede, i građana i banke bi trebalo da da imaju sluha i razumevanja a ne da se rukovode parolom "plati pa tuži". A kad bankari postanu svesni da je mali dug problem dužnika, a veliki i poverioca i dužnika, možda ćemo izaci na put rešavanja sve aktuelnije dužničke krize. Nameće se pitanje – Na šta se građani žale ?

Tokom 2015. godine Centar za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije postupao je po 1341 pritužbi, kao i po 191 predlogu za posredovanje. Po dobijenoj saglasnosti obe strane zakazano je i održano 64 postupka posredovanja . Primljeno je, takođe, i 697 preuranjenih pritužbi koje su prosleđene na dalje postupanje. Odgovoreno je na 1688 pitanja korisnika.  Centar je primio i 2.038 pritužbi i preuranjenih pritužbi na rad finansijskih institucija (banke, osiguravajuće kompanije, lizing kuće, investicioni fondovi...) što je za – 4,8 odsto manje u odnosu na isti period 2014. godine. Оd navedenog broja pritužbi 74,57 odsto se odnosi na rad banaka.

Bankar, koji je želeo da ostane anoniman, za Ekspres kaže:
- Оd 1000 pritužbi dobar deo se odnosi na devizni kurs koji poslovne banke primenjuju kada obračunavaju kredite korisnika sa deviznom klauzulom. Najveći broj pritužbi-s prigovorom na rad banaka odnosio se na kredite (54,17 odsto), tekuće račune (14,17 procenata), platne kartice (15 odsto) i deviznu štednju (4,17 procenata).

Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije, i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu na pitanje - Koliko su klijenti banaka zaštićeni od skrivenih troškova, prilikom uzimanja kredita i drugih transakcija za Ekspres odgovara:
- Uglavnom jesu, jer je obaveza svake banke da istakne sve troškove i objavi tzv. efektivnu kamatnu stopu koja treba da iskaže cenu kredita sa svim kamatnim i drugim troškovima. Uz to, po Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz 2011. godine, koji sam lično u ime NBS kao predlagača branio u Skupštini Republike Srbije, građani mogu da odustanu od kredita 14 dana nakon potpisivanja bez ikakvih posledica.
Šoškić ističe i da Centralna banka kao regulatorno telo uglavnom koristi sve mogućnosti da zaštiti klijente koji se žale na rad poslovnih
banaka.

- Posebnu mogućnost u tom smislu daje Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, mada mislim da je i ranije u postupcima kontrole banaka NBS mogla da se osvrne na valjanost ugovora o kreditima. To se, međutim, nije činilo s obrazloženjem da su u pitanju privatni obligaciono pravni (ugovorni) odnosi.

Otvoreno je, podsećamo, i pitanje referentne (osnovne) kamatne stope.  Evropska centralna banka svakog meseca usklađuje Euribor ( trenutno 0 posto), a Narodna banka Srbije za zajmove indeksirane u stranoj valuti kamatne stope usklađuje kvartalno. Prosta računica ukazuje da poslovne banke u tom vakumu ostvaruju ekstra-zaradu pa je nejasno zašto Savet guvernera ne reaguje na isti način kao i njihove kolege iz Frankfurta (sedište ECB). Preciznija računica bazirana na tačnom iznosu plasiranih kredita poslovnih banaka u Srbiji (evro, dolar, švajcarski franak) ukrštena sa podacima iz 2015. godine o smanjenu euribora, verovatno bi nas dovela do milionskih iznosa, naravno, u stranoj valuti. Što bi moglo da se podvede pod - ekstra profit.

ŽALBE I PRITUŽBE

Klijenti su se, u prošloj godini, Centralnoj banci najćešće obraćali zbog pritužbi na:
-devizni kurs, kao i kredite uzete u švajcarskim francima
-zastoj u otplati kredita
-neodobravanje kredita odnosno kreditnih kartica zbog neodvoljne kredtne sposobnosti
-zbog povećanja kamatnih stopa, na primer, kada zaposleni prestane da radi kod posodavca koji je imao posebne uslove kreditiranja
-otplata kredita nakon smrti glavnog dužnika
-vraćanje sredstava obezbeđenja po otplati kredita
-naplata kredita od jemaca i žiranata koji nisu redovno obaveštavani o problemima u otplati glavnog dužnika
-zloupotrebe platnih kartica usled gubitka ili krađe
-podizanje gotovine na bankomatima
-iznos ostatka duga na kreditnim karticama ili po osnovu zajma od banaka
-obračun kamate po kreditnim karticama
-na prijavljivanje docnje Kreditnom birou – po kreditima, platnim karticama i tekućim računima
-visina stope zatezne kamate na zajmove i kreditne kartice

NBS- ZAŠTITA KORISNIKA

Finansijke usluge zauzimaju značajno mesto ne samo u ekonomiji već i u životima svih građana Srbije. Zbog toga je od životnog značaja da postoji uređen i stabilan finansijski sektor. Imajući to u vidu Narodna banka je oformila – Centar za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga sa ciljem da zaštiti sve učesnike u lancu ostvarivanja prava i interesa građana. U okviru tog centra nalazi se i Informativni centar Centralne banke gde građani mogu da se informišu o pogodnostima i rizicima koje je potrebno uzeti pri korišćenju finansijskih proizvoda i usluga. Ako klijenti smatraju da se banke, lizing kompanije, društva za osiguranje, ili društva za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima ne pridržavaju odredaba zaključenog ugovora, dobrih poslovnih običaja, ili objavljenih opštih uslova poslovanja u toj organizacionoj jedinici Narodne banke Srbije mogu proveriti na koji način mogu da zaštite svoja prava i interese.

NA SUDU 2.300 ŽIRANATA
Mnogi su se među 80.000 jemaca gorko pokajali što su garantovali prijateljima, kumovima, rođacima, pa čak i supružnicima otplatu kredita. Trenutno je na sudu oko 2.300 žiranata od kojih banke traže da namire zaostale obaveze. Koliko je onih koji nemaju mogućnosti da se sude, a moraju da nastave otplatu tuđeg kredita, ne zna se pouzdano, ali se pretpostavlja da ih ima nekoliko hiljada. Da bi dobio pravdu na sudu, žirant mora da pokrene postupak. Sastavljanje tužbe je od 12.000 do 20.000 dinara, svaki izlazak advokata na ročište košta najmanje 12.000 dinara. Veštačenje je takođe minimum 12.000 dinara, a sudske takse se kreću od 1.900 do 97.000 dinara, zavisno od iznosa zajma koji je predmet tužbe.

PROBLEMATIČNI  KREDITI

Iznos problematičnih kredita, koje su banke odobrile iznosi 3,6 milijardi evra ili oko 22 odsto svih datih zajmova. Prošlo je sedam meseci od kada je usvojena Strategija za rešavanje problematičnih kredita i odgovarajući akcioni plan, kao deo paketa saradnje s MMF-om, ali od tada se ništa nije promenilo. Bankari još uvek tvrde da im je zamrznuto 3,6 milijardi evra teško ili nikako naplativih kredita. U poslednjem februarskom izveštaju Centralna banka navodi da je u poslednjem kvartalu prošle godine učešće loših zajmova, poznatijih kao NPL, povećano za 0,3 odsto i da je u krajem 2015. iznosilo 22,3 odsto. Banke su, podsećamo, u 2014. i 2015. prodale ili ustupile 94 milijarde dinara NPL-ova, uz naknadu od 46 milijardi dinara što je oko 50 odsto. Od toga 35 odsto je ostalo u bankarskom sektoru, jer su ih banke međusobno kupovale jedne od drugih, a 65 odsto je izašlo iz tog sektora. Problematičnih kredita krajem 2008. bilo je 11,3, a na kraju 2014. godina 21,5 odsto.