Građani Srbije bi ušteđevinu pre uložili u nekretninu nego u inovativnu firmu

Svaki drugi stanovnik Srbije bi ušteđevinu od 10.000 evra pre potrošio na kupovinu nekretnine, a tek svaki deseti bi investirao u inovativno preduzeće.

Među anketiranim preduzetnicima 46 odsto ne bi investiralo u startapove iako smatraju da se isplati ulagati u domaće inovatore.

Ulaganje u inovacije 52 odsto građana vidi kao nešto što će pozitivno uticati na njihov život naspram samo 13 odsto onih koji očekuju negativne efekte.

U odnosu na prošlu godinu porastao je udeo građana koji bi prednost dali inovativnom proizvodu i kompanijama, ponekad i bez obzira na cenu.

Program StarTech pokrenut je u cilju podrške inovacijama i digitalnoj transformaciji ekonomije Srbije i sprovodi ga Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u saradnji sa Vladom Srbije i uz podršku kompanije Philip Morris International.

"Rezultati istraživanja, kao i Globalnog indeksa inovativnosti, jasno nam ukazuju u kom pravcu treba dalje razvijati inovacioni ekosistem u Srbiji. Pre svega moramo olakšati pristup finansiranju inovatorima, naročito preduzetnicima i malim preduzećima. NALED podržava ostvarenje tog cilja kroz program Startech, kroz koji ćemo dodeliti tri miliona dolara bespovratnih sredstava za 100 inovativnih biznisa", rekao je na konferenciji za novinare direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević.

Rentiranje stanova u Beogradu: Kad stranci odu, da li će cene ostati?

Tržište nekretnina

Tržište nekretnina

Biznis 04.10.2022. 11:15

Rentiranje stanova u Beogradu: Kad stranci odu, da li će cene ostati?

Ko su najveći strani investitori u Srbiji

Priliv 2,6 milijardi evra

Priliv 2,6 milijardi evra

Biznis 10.09.2022. 13:48

Ko su najveći strani investitori u Srbiji

Dodao je da je jednako važno da se radi na većem povezivanju privrede i naučnih institucija u razvoju inovacija, kao i na većoj vidljivosti inovativnih kompanija i njihovih rešenja.

Istraživanje je pokazalo i da je 54odsto privrednika došlo do inovacije modifikovanjem postojećeg rešenja, 31 odsto kopiranjem postojeće inovacije, a tek svaka deseta je potpuno novi proizvod.

Većina digitalno transformisanih kompanija uvela je u svoje poslovanje veb sajt, društvene mreže ili elektronsku trgovinu, dok su blokčejn i veštačka inteligencija i dalje retkost.

Gotovo dve trećine je inovaciju razvilo samostalno, svaki treći u saradnji s drugim preduzećem, a samo pet odsto u saradnji sa univerzitetima i naučnim organizacijama. Takođe je zaštita proizvoda na niskom nivou jer je udeo onih koji su registrovali patent, dizajn ili žig i ove godine manji od pet procenata.

"Finansije su za 41,5 odsto privrednika i dalje najveća prepreka za razvoj inovacija. Smanjen je udeo onih kojima su sopstvena sredstva glavni izvor finansiranja, ali ih je i dalje više od 80 odsto dok se ostali oslanjaju na kredite, subvencije države, grantove, rodbinu i prijatelje. Za programe podrške u razvoju inovacija nije apliciralo čak 89 odsto privrednika dok više od 93 odsto nije koristilo neku od poreskih olakšica i gotovo niko nije novac tražio kod biznis anđela, VC fondova i drugih alternativnih izvora", kazala je menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u Irena Đorđević.

Navela je i da je ipak smanjen broj kompanija koje nemaju budžet za istraživanje i razvoj dok je sada 10 odsto više firmi koje se digitalno transformišu naspram kompanija koje nisu ušle u taj proces.

Više od dve trećine građana čulo je za startapove, ali ne umeju da navedu primer ili ih mešaju sa velikim IT kompanijama. Najznačajniji inovativni proizvodi za njih su prehrambeni proizvodi s novim ukusima, mobilno bankarstvo, eUprava i pametni telefoni dok su u vrhu i električni automobili i trotineti. Najinovativnijim smatraju mobilne operatere, a inovacije bi najpre razvijali u zdravstvu, obrazovanju i ekologiji.