INTERVJU, JELENA GALIĆ, AIK BANKA: Srbija je ekonomski stabilna, neko će morati da snosi štetu zbog kredita u “švajcarcima”

INTERVJU, JELENA GALIĆ, AIK BANKA: Srbija je ekonomski stabilna, neko će morati da snosi štetu zbog kredita u “švajcarcima”


Jelena Galić, predsednik Izvršnog odbora AIK Banke za portal Ekspres.net govori o probelematičnim kreditima, kursu dinara, cenovnoj stabilnosti, kao i o rešavanju kredita u švajcarskim francima.

EKSPRES: Kako ocenjujete kamatnu politiku FED-a, Evropske centralne banke?

– Eurozona se još uvek nije oporavila od posledica globalne finansijske krize, tako da je karakteriše usporeni ekonomski rast, visoka nezaposlenost i inflacija značajno niža od ciljne. U takvim okolnostima, Evropska centralna banka je donosila više stimulativnih paketa, sa ciljem pokretanja ekonomije i vraćanja inflacije na ciljnu vrednost. Referenta kamatna stopa ECB-a je na istorijski najnižem nivou, a ECB je napravila i presedan, uvođenjem negativne kamatne stope, želeći da na taj načina stimuliše banke da ne drže novac na računu ECB-a, već da pokrenu kreditnu aktivnost. ECB je u 2015. godini otpočela sa programom „kvantitativnog popuštanja“, tj. sa kupovinom državnih hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu. Taj program je počeo 21. marta, kao nadogradnja na dva druga programa kupovine aktive, program kupovine „pokrivenih obveznica“ i program kupovine hartija od vrednosti pokrivenih aktivom, koji su otpočeli u oktobru, odnosno novembru 2014. godine. Kupovina aktive će prema najavama trajati barem do marta 2017. godine, a moguće i duže, u zavisnosti od ekonomske situacije. Iznos kupovina na mesečnom nivou je sa 60 milijardi eura povećan na 80 milijardi, a stanje aktive kupljene kroz pomenute programe na kraju 2015. je iznosilo oko 650 milijardi eura. Najviše usled toga, tokom 2015. godine ukupna aktiva Eurosistema je povećana sa 2,2 na 2,8 triliona eura. Nažalost, pomenute mere ECB-a nisu dale značajnije rezultate, jer se za ovu godinu projektuje tek neznatno pozitivna stopa inflacije, a očekivani ekonomski rast je i dalje skroman, odnosno prognozirana stopa rasta za ovu i narednu godinu je korigovana na niže. Stoga se stiče utisak, da u uslovima niske ekonomske aktivnosti, monetarna politika ECB-a nije dovoljno efikasna i da ekonomija ne reaguje u očekivanoj meri na ogromne monetarne stimulanse.

Na drugoj strani, situacija u SAD je nešto drugačija i stiče se utisak da se američka ekonomija brže oporavlja od krize. O tome svedoče podaci o ekonomskom rastu i nezaposlenosti američke privrede. Naime stopa nezaposlenosti u američkoj privredi je opala na 5%, a u ovoj godini se očekuje ekonomski rast od 2,5%. Takođe, očekuje se i povratak inflacije na ciljnu vrednost od 2%. Stoga je, sredinom decembra 2015. godine, Federalni komitet za operacije na otvorenom tržištu FED-a, doneo odluku da poveća referentnu kamatnu stopu za 0,25 p.p. na raspon od 0,25% do 0,5%, što je predstavljalo prvo povećanje referentne stope od decembra 2008. godine. Na taj način, FED je nastavio sa napuštanjem nestandardnih mera monetarne politike i prepuštanjem tržištu da reguliše ključne parametre. Iako je FED najavio dalji postepeni rast kamatne stope i tokom ove godine, on se nije dogodio, jer su procene da uspostavljeni ekonomski rast još uvek nije stabilan. Na odluku FED-a da zadrži kamatne stope niskim, uticali su i slabiji rezultati industrije i lošiji podaci izvoza, na šta je negativno uticalo i jačanje dolara. Za očekivati je da će dalje mere FED-a zavisiti, pre svega, od ekonomskih kretanja. Naime, ukoliko ekonomski pokazatelji budu bolji od prognoziranih, može se očekivati dalji postepeni rast referentne kamatne stope, a njihovo pogoršanje može uticati i na povratak na prethodne mere monetarne politike.

EKSPRES: Kako vidite politiku kamatnih stopa NBS i komercijalnih banaka u Srbiji?

– Pre tri godine, referentna kamatna stopa NBS bila je 11,25 odsto, i tada je započeo trend snižavanja referente kamatne stope koja danas iznosi 4,25 procenta. Snižavanje referente kamatne stope NBS bilo je u skladu sa opštim trendom sniženja referentnih kamatnih stopa koje su sprovodile i druge centralne banke. U recesionim uslovima i uslovima visoke likvidnosti banaka, ovakvo kretanje je opravdano, a naša centralna banka je imala još jedan izazov sa kojim centralne banke u Evropi nisu morale da se suočavaju, a to su inflaciona očekivanja, sa kojima se NBS, takođe, uspešno izborila.

Ekonomija ne funkcioniše na način da benefite dobrih odluka preuzima onaj koji ih je doneo, a da se konsekvence loših odluka prenose na nekog drugog. Tako je i sa kreditima u “švajcarcima”…

Pad referentne kamatne stope u kombinaciji sa smanjenjem cene izvora sredstava banaka (bilo da su sa domaćeg ili međunarodnog tržišta) uticao je na to da su banke menjale svoju poslovnu politiku u smeru sniženja kamatnih stopa. Ovaj proces je pozitivno uticao na ekonomski rast i investicije, a u narednom periodu može se očekivati dalje neznatno snižavanje kamatnih stopa, ali nije realno očekivati da se kamatne stope u Srbiji izjednače sa kamatnim stopama u EU.

EKSPRES: Kako tumačite politiku kursa dinara?

– Kao što sam već napomenula, u proteklom periodu ostvarena je cenovna i valutna stabilnost. Na kraju 2014. godine, kurs je iznosio 120,9 dinara za jedan evro, a danas je 123,2 dinara. Stabilnost kursa je važna za predvidivost poslovanja, kako u realnom sektoru, tako u finansijskom sistemu. Intervencije NBS na deviznom tržištu bile su, u skladu sa monetarnim režimom, retke i povremene, kako bi se sprečile prekomerne dnevne oscilacije kursa dinara, koje su se pokazale potpuno opravdanim.

EKSPRES: Da li pored ponuđenih rešenja ima još neiscrpljenih mogućnosti za problem švajcarskog franka?

– Ukoliko pogledate zemlje regiona, one su rešavanju ovog problema pristupale na vrlo različite načine, tako da postoji mnoštvo modaliteta. Ipak, suština ovog problema je da ne postoji pravedno rešenje, jer je rezultat faktora koji su bili neočekivani (drastičan rast kursa švajcarskog franka) potpuno izvan kontrole banaka i klijenata. Koje god rešenje da odaberete ono mora pasti ili na teret banaka ili na teret klijenata ili na teret države. Očekivanja su da banke pokažu malo više razumevanja za teškoće sa kojima su se suočili korisnici ovih kredita, ali i korisnici kredita moraju biti svesni da su, prihvatanjem ovakvih kredita, preuzeli budući rizik radi dobijanja niže kamatne stope u trenutku uzimanja kredita. Ekonomija ne funkcioniše na način da benefite dobrih odluka preuzima onaj koji ih je doneo, a da se konsekvence loših odluka prenose na nekog drugog. Donosilac odluka, bilo da su one dobre ili lose, treba da ostvaruje benefite, ali i da snosi konsekvence istih.

EKSPRES: Da li su problematični krediti (NPL) najveći izazov za finansijski sistem u našoj zemlji?

– Postojeći nivo NPL-a, iako je na nivou od 22%, ne ugrožava stabilnost finansijskog sistema, zbog visokog nivoa kapitalizovanosti banaka, što je potvrdila i nedavno sprovedna dijagnostička analiza (AQR). On se, pre svega, manifestuje u vidu rastućeg rizika poslovanja, koji utiče na rast premije rizika, kao i na veliki broj preduzeća koja nemaju adekvatnu kreditnu sposobnost. Sigurno je da će snižavanje nivoa NPL-ova biti veliki izazov u narednom periodu.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar